VIŠKOV SINGL: Kada Bugarin zakuva

Znate li koja je sličnost između JAT-ovih stjuardesa i Vimbldona? Znate, znate... Čak i ako se niste nikad vozili avionima nacionalnog avioprevoznika koji je nekad bio ozbiljan igrač na svetskom nebu. Ako zaista ne znate, odgovor je na kraju teksta. Ako vas mrzi da ga čitate, pogled malo dole i skok na dva poslednja pasusa.

Meni je, lično istorija Vimbldona potpuno fascinantna. Kad pogledate šta se sve dešavalo na planeti 1877, kada je ovaj turnir osnovan, jasna je njegova dimenzija. Na Divljem zapadu se u to vreme ubijalo za šaku dolara (mada će biti da je i za manje, jer je u tada to bilo pravo bogatstvo), a gospoda u belom su na Vimbldonu odigrala prvi poen, sudija je rekao 15-0, publika je zapljeskala i istorija je stvorena. Elitizam u, i dalje, elitističkom sportu.

I jedan od fragmenata koji čine istoriju Vimbldona je da nema mnogo skandala, bar ne koliko na većini ostalih sportskih takmičenja. Dešavalo se tu i tamo, recimo bojkot 1968. godine. I opet smo mi zakuvali stvar, kao za Prvi svetski rat. Jugoslovenska teniska federacija je tada suspendovala Nikolu Pilića zbog odbijanja da igra za Dejvis kup selekciju SFRJ, a skoro svi najbolji teniseri iz tog vremena u znak solidarnosti sa njim odlučili da bojkotuju takmičenje. Jedinstven primer u sportu.

Ove godine neće biti tako radikalnih stvari, ali da se malo zakuva pobrinule su se, naravno, žene. I njihovi dugi jezici. Serena Vilijams je malo potkačila Mariju Šarapovu kako je dosadna i kako se zabavlja s bezosećajnim momkom. Nije pominjala imena, ali Ruskinja se odmah prepoznala i sevnula je kontra kako je Serena u vezi sa čovekom koji zbog nje rastura sopstvenu porodicu. Jasno je da je bugarska švalerčina Dimitrov okidač za ovih prvih nekoliko epizoda nove sapunice, ali da smo dobili zanimljivu uvertiru – dobili smo je. I sad još više čekamo nihovo potencijalno (i vrlo verovatno) finale.

Kod njihovih muških kolega nema varnica tog tipa, ali će zato goreti na terenu, naročito u donjoj polovini žreba. Tu su Federer i Nadal najgore prošli, jer da bi neko od njih dvojice osvojio turnir mora da pobedi prvo ovog drugog, pa Marija, pa Đokovića! Novaku je upala sekira u med, ali to ne znači da će je sigurno izvaditi i lako, podmazano poseći sva drva (ili šta god ta metafora trebalo da predstavlja). Kad smo već kod toga, žreb mi je baš legao i to iz dva razloga. Prvo, Novak je imao sreće, a drugo – zapušena su usta večitim oratorima o teoriji zavere prema svemu što je srpsko...

I na kraju, idemo na početak. Sad ću samo da napravim kratku pauzu, jer upravo se i nalazim u JAT-ovom Boingu 737-300 za London, a stjuardese se približavaju sa kafom, i to vrelom, pa bi njihova osveta bila vrlo bolna.

Otišle su. Dakle, odgovor na prvu rečenicu ovog teksta, uz sve poštovanje prema profi-odnosu i ljubaznosti, kao što je upravo ispoljila stjuardesa koja nas je uslužila (Marfijev zakon), odgovor je – tu su negde, generacija... Bar većina.