KA-VA-NI!!! Matador od koga se Vezuvu okreće želudac (VIDEO)

Bog ga je smestio na granicu dve velike fudbalske civilizacije – u Urugvaj, između Argentine i Brazila. Dao mu je ono najbolje i od jednih i od drugih: brazilsku tehniku i argentinski ubilački instinkt ispred gola. Dao mu je i ono najbolje urugvajsko: srčanost i temperament. U sebi nosi italijansku i indijansku krv, jer mu je deda italijanski emigrant iz Maranela (dom Ferarija), a baba Indijanka iz plemena Čarua. Ovaj zanimljiv spoj stvorio je „savršenog“ fudbalera - Edinsona Kavanija, momka koji je uzdrmao i napolitansko fudbalsko božanstvo Dijega Maradonu.

Zbog popularnog Matadora ni strastveni Napolitanci koji i dalje žive u „Dijegovoj eri“ ne mogu više da se zakunu kada su tačno gledali najbolji fudbal podno Vezuva: tada ili sada?

Rođen je na dan Svetog Valentina 1987, na granici sa Argentinom u mestu Salto Urugvaj. Deda je došao iz Italije i doneo ljubav za fudbalom. Otac Luis Gringo Kavani je bio napadač Montevidea i povremeni reprezentativac, a ljubav prema fudbalu je preneo i na Edinsona. Mnoge danas čudi kako neko sa visinom od 188 centimetara ima takvo kretanje i kako može stalno da trči, otkriva se i ne da nijednog trenutka mira protivničkoj odbrani.

Igrač takve konstitucije bi po pravilima morao da bude usidren pred protivničkim golom.
“Dok sam ja trenirao sa ekipom, on je kao blesav tokom treninga trčkarao okolo i ulazio u teren, pa smo morali da ga stalno upozoravamo da izađe van linija igrališta da ne smeta. Trčkarao je tako po dva tri sata dok ne bi pao od umora i zaspao na travi. Izgleda da je tako nabijao kondiciju”, priseća se Luis Kavani.

Kada je junak naše priče imao 12 godina, porodica se preselila iz provincije u Montevideo, kako bi Edinson mogao da se razvija pravilno. Pristupio je Danubiju, klubu čija škola je jedna od najboljih u Urugvaju. Lansirala je u orbitu asove poput Forlana, Rekobe, Zalajate, Ševantona…

Nije išlo lako. Edinson je zbog krhke građe, onako visok i mršav, dobio nadimak El Botija (dečačić). Nije se baš nadavao golova za Danubio, sve dok sa njima nije stigao u Vijaređo, na čuveni međunarodni turnir mlađih selekcija, poznat i kao nezvanično prvenstvo sveta. Tu je eksplodirao i privukao pažnju mnogih većih klubova. Želeo ga je Inter, ali je im je bilo skupo 500.000 evra, koliko su tražili Urugvajci, pa su uzeli nekog drugog klinca Ribasa, prvog strelca turnira.

Vidimo kakav su izbor napravili…

Ali, samo 365 dana kasnije, Kavani je ipak stigao na Apenine. Odigrao je fenomenalno na Prvenstvu Južne Amerike za selekcije do 20 godina, bio prvi strelac takmičenja sa sedam golova, postižući pogotke glavom, levom i desnom nogom, iz penala, slobodnjaka… Tada je dobio nadimak po kojem je i danas poznat – El Matador.

Palermov tadašnji direktor i poznati lovac na talente Rino Foski je namirisao dobru „robu“ i platio 5 miliona evra za Kavanija. Na Siciliji su ga najavili kao novog Ibrahimovića, a on je već u prva dva meča postigao po gol. Videlo se da je Serija A dobila rasnog golgetera. Stvoren je strašan napadački triling: Amauri - Kavani – Mikoli. Ali, promenom trenera i dolaskom Gvidolina na klupu, promenila se i Kavanijeva sudbina. Izgubio je mesto u prvoj postavi, jer je novi trener igrao sa dva napadača.  Proveo je Kavani još dve godine u Palermu, ali minutaža i povrede su smanjile golgeterski konto.

Napoli je video da se bliži kraj Kavanijevoj i Palermovoj ljubavi i brzo reagovao. Nedeljama su Napolitanci ubeđivali Sicilijance, ali u trku su se uključili Inter (opet) i Juventus. Palermo se nadao prodaji u neki veliki klub i većoj količini novca. Ipak, Napoli nije popuštao i ubedili su kontroverznog gazdu Zamparinija da im pozajmi Kavanija za 5 miliona evra, s opcijom kupovine za dodatnih 12 miliona (po tri miliona na četiri godine). Bila je to najveća greška u istoriji Palerma i početak nove ere u Napulju.

Ali, trebalo je ubediti i Kavanija. A, on je bio u domovini na selu, gde nije bilo ni telefona, ni faksa, ni interneta. Direktor Napolitanaca Bigon se zaputio u urugvajsku nedođiju. Iz Buenos Ajresa je kolima prešao 500 kilometara da nađe Kavanija. Nije mogao da prođe granicu zbog političkih protesta i izlaska vojske na ulice. Nekako je uspeo, ali kada je došao u Salto Urugvaj, nije našao Edinsona.

Ovaj je bio u šumi u lovu. U međuvremenu, Palermo je sklopio i dogovor sa Juventusom i dao Bjankonerima dozvolu da pregovaraju sa Kavanijem. Napolitanci su bili svesni da je Juve veća zverka i da će im preoteti igrača. Ali, bili su u prednosti, pronašli su Kavanija u šumi i ugovor je bukvalno potpisan u nekoj brvnari!
“Kavani je naš! Pratili smo ga više od mesec dana i radili na transferu. Sa Zamparinijem sam gotovo svakodnevno bio na vezi. Nije bilo lako da sklopimo dogovor, jer su mnogi drugi veliki evropski klubovi želeli Kavanija. Ali, mi smo prvi dobili njegov pristanak. Vreme će pokazati kakav smo posao napravili”, rekao je tada prvi čovek Napolitanaca Aurelio de Laurentis.

Krenula je napolitanska bajka. Formiran je ubitačan ofanzivni tercet sa Kavanijem, Lavecijem i Hamšikom. Trener Macari je bukvalno celu igru bazirao na urugvajskoj gol-mašini. Napolitanci su se opet vratili u vrh italijanskog fudbala, a ove sezone su se uključili i u borbu za titulu.

Neke Kavanijeve partije su od njega napravile božanstvo podno Napulja. Već u drugom meču je postigao dva gola protiv Elfsborga i uveo klub u Ligu Evrope, gde je protiv Utrehta postigao i prvi het trik. Do kraja sezone je postigao još tri het-trika. Jedan od njih i kada je uništio Juventus i postigao onaj čuveni “škorpion”

Po tri puta je pogađao i mrežu Sampdorije i Lacija. Prošle godine je sa tri gola „sahranio“ Milan, a ove jeseni je postigao i prvi poker u karijeri: razbivši Dnjepar u Ligi Evrope sa četiri gola.

U Napulju ni dan danas nikome nije jasno kako je Navikao je Napolitance da ih baca u trans golovima. Trans od koga stadion Sao Paolo podrhtava, a Vezuvu se okreće želudac. Pogledajte kakav trans vlada na San Paolu kad Kavani postigne gol… Navijači sedam puta uzviknu njegovo ime, što je simbolika zbog broja na dresu.

“Sa Juveom imamo veliko rivalstvo i bez obzira što svi u njih gledaju kao u velikana kojem niko ne može ništa, ja znam da možemo da ih pobedimo i završimo kao prvi na kraju. U Superkupu smo to pokazali. Na kraju nismo pobedili, ali svi su videli da možemo da igramo protiv njih. Kada su uslovi regularni”, optimista je Matador.

U ovoj sezoni je apsolutno neverovatan: 25 golova u 24 meča u svim takmičenjima. Suvereno drži čelo liste strelaca u Seriji A i najveća je nada Napolija da može do titule koja se čeka još od vremena Maradone. Ako ponovi taj Dijegov uspeh, onda više niko neće moći da kaže da je najbolji fudbal u Napulju igran krajem prošlog veka.

Bilo je jedno vreme i trzavica između predsednika De Laurentisa i Kavanija, kada su Čelsi i ostali ponudili Urugvajcu veliki novac, ali mu je klub popravio i produžio ugovor. Svi ostali su na prodaju, samo Kavani nije. Nedavno je De Laurentis priznao da je na stolu imao ponudu od 60 miliona za svog najboljeg igrača. Zahvalio se, jer je bio svestan da za iste pare ne može da dovede boljeg igrača…

Kavani je ukupno postigao 92 gola u dresu Napolija (ukupno 100 u Seriji A u dresovima Sicilijanaca i Napolitanaca) i šesti je na večnoj listi strelaca. Ali, da bi stigao lidera Maradonu, potrebno mu je još samo 23 gola. Gotovo je sigurno da će poslati Dijegov rekord u istoriji već tokom sledeće sezone. S tim što je on tih 92 dao u 118 mečeva, a Dijego ima 250 nastupa u svetlo plavom dresu.

Naravno nisu ni iste pozicije, ni isti tipovi igrača. Naravno, Maradona ostaje jedan od dva najveća u istoriji igre. Ali, ono što Kavani radi u Napulju bi moglo da zaseni Maradoninih sedam sezona na San Paolu.
“Kada smo osvojili Kup i kada sam video tu radost navijača, znao sam da mi ne nigde ne može biti lepo kao ovde. Želim da ostanem još dugo godina u Napoliju i da oborim rekord Maradone. Želim da ostavim nešto iza sebe i da me se navijači jednog dana sećaju kao Maradone”.

Za Napolitance je Kavani božanstvo, a on sam kaže da mu upravo vera u Boga pomaže u ovome što radi. Veoma je religiozan i zato svaki gol proslavlja sa rukama podignutim prema nebu, zahvaljujući se Svevišnjem. Ako ovako nastavi, postaće najveća opasnost za Napulj i okolinu, jer decibeli posle njegovih majstorija su sve veći, a Vezuv podrhtava sve jače.

Piše: Aleksandar Gligorić
[email protected]