Ko je zapravo Erik Đemba Đemba? Može li Fergijev najveći promašaj da pogura Partizan do Lige šampiona? (VIDEO)

Kada Erik potpiše za Mančester junajted dešava se neverovatna promena...

Parafrazom čuvene rečenice s početka jednog crtaća može se opisati najupečatljiviji deo karijere novog pojačanja Partizana, Erika Đemba Đembe. Kamerunac večeras stiže u Beograd da se obaveže na saradnju crno-belima i pokuša da se vrati na fudbalski put, pošto je posle epizode među Crvenim đavolima manje više hodao stranputicom i nikad nije uspeo da opravda dolazak na Tetar snova 2003.

Na možda najvećoj fudbalskoj pozornici sveta bila mu je namenjena uloga mogućeg naslednika Roja Kina, mada bi pošteno bilo reći da ovaj 32-godišnji vezista nikad nije uspeo da napravi veliku karijeru. Zato ga je ugledni Gardijan u analizi najboljih i najlošijih poteza u menadžerskoj eri Aleksa Fergusona svrstao na sedmo mesto promašaja velikog Sera. Mada, za utehu mu ostaje da se našao u društvu Forlana, Verona, Berbatova...

Biće da je tom neočekivanom padu svojevremeno, velikog talenta, kumovao i raskalašan život van terena. Mediji na Ostrvu tih godina došli su do podataka iz privatnog života Kamerunca i na sva zvona objavili da je svojih 75.000 funti mesečne plate nemilice trošio, pa je 2008. posle epizoda u četiri engleska kluba objavio da je – bankrotirao!

"Sve se desilo brzo i prerano u mom životu, nisam znao da iskoristim šansu za uspeh u Premijer ligi, ali mi nije žao zbog toga. Zadesio sam se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Bio sam mlad i nisam uspeo da kontrolišem situaciju", priznao je kasnije Đemba Đemba.

A evo kako je spisko lovu koju je zaradio: Kupio je deset džipova, otvorio 30 različitih računa u bankama, zaduživao se, a sve u želji da se bar po načinu života van terena izjednači sa ostalim zvezdama Mančestera. Doduše, nikom iz okoline nije naudio, već je sam sebi napravio medveđu uslugu.

I pošto Ferguson više nije mogao da čeka da talenat jednog od osvajača Afričkog kupa nacija 2002. ispliva na površinu, pristao je da ga posle dve godine i svega 20 takmičarskuh utakmica za Junajted proda Aston Vili za milion i po funti. Tom prilikom Fergi je praktično izgubio dva miliona, jer je transfer iz Nanta iznosio 3,5.

I još jedan detalj iz Erikove epizode na Old Trafordu, možda i najzanimljiviji, koji se i dan danas prepričava: Kada je svojevremeno napuštao Junajted ostao je dužan blizu 200.000 funti klupskoj prodavnici, pošto je neverovatan broj svojih dresova kupovao na crtu i slao u domovini prijateljima i humanitarnim organizacijama, a pritom je navodno mislio da kao igrač Crvenih đavola ne mora da ih plati...

"Đemba Đemba je došao do nivoa na kome je imao otvorenih 30 različitih bankovnih računa, zbog čega sam svakodnevno trošio četiri sata da bih kontrolisao njegovu situaciju. Zaduživao se, poslednji peni od plate morao je da daje na otplatu pozajmica. Kasnije je živeo samo od bonusa. Zatražio je jači ugovor, a to kod čelnika tako velikog kluba nije naišlo na odobravanje", otkrio je po prelasku na Vila park njegov tadašnji agent Kristofer Monji.

Kako su mu dugovi u međuvremenu narasli do milion funti, a Britanci ga optuživali da nije platio porez (on se branio rečima: „sve dažbine prema državi su se odbijale od mog ugovora, na tom planu sam čist“), pokušao je Erik da revitalizuje karijeru prelaskom u Katar. Na Bliskom istoku nije morao mnogo da se muči (osim da trči po žegi i sparini), ali je zato svakog meseca brojao 15.000 evra i nekako se izvukao, pošto je i pomenuti Monji kasnije izjavljivao kako mu je prelazak u pustinju bila najbolja opcija.

Još bolji potez Đemba Đemba je povukao prelaskom u Odenze. U mirnoj Danskoj, daleko od engleskih paparaca koji su mu lovili svaki nestašluk i gvirili u novčanik, Erik je postepeno gradio karijeru i sa više od sto utakmica za plavo-bele postao miljenik navijača, a i mnogi rivali su ga u medijskim izjavama proglašavali najboljim igračem lige.

Tako se od zaboravljenog momka upornim radom pretvorio u fudbalera sposobnog da opravda očekuvanja terena. Smirio se i na privatnom i na profesionalnom planu, a oni koji su imali priliku da ga skorije gledaju uveravaju da je izutetno fizički spreman, da mu ne manjka agresivnosti i da bi poput prethodne dvojice stranaca na poziciji zadnjeg veznog u Partizanu, Antonela Žuke i Mohameda Kamare, mogao da donese ozbiljan boljitak ekipi kad je reč o kvarenju igre protivnika. Na golove Grobari ne moraju da računaju, to mu ionako nije ni posao, nit zaštitni znak. Tokom karijere postigao ih je desetak na takmičarskim utakmicama.

Ono zbog čega je doveden jeste da jurca terenom uzduž i popreko, preseca napade rivala, podstiče saigrače i tera ih napred. To je radio minule sezone u Hapoelu iz Tel Aviva, odigravši 30 utakmica u prvenstvu, kupu i Evropi.

"Erik je sjajan timski igrač i ličnost, a najbolji je u najvažnijim mečevima. Kada je veliki pritisak, on igra jako dobro. To smo znali kada smo ga kupili. Zato je u finišu sezone bio naš najbolji igrač. Pravi je lider je i veliki radnik", rekao je za Đembu glavni skaut Hapoela Nik Efrati.

Fizička sprema na bi trebalo da mu predstavlja problem. Ionako za Afrikance sa centralnog dela kontinenta važi da su lakše prilagodljivi evropskom režimu treninga i profesionalniji (za razliku od severnjaka, poput Zaima ili Zabije). A ako je mogao da trči za loptom po terenima Premijer lige, verovatno može Đemba Đemba da unapredi i igru Partizana.

U Superligi gotovo sigurno. A u Evropi? Možda se dogodi neverovatna promena i kad Erik potpiše za Partizan...

(foto: Action Images)