Krntijom od juga na reli preko pola sveta!

Ako ste mislili da je Zastavin „jugo“ proživeo svoj vek u aktivnoj službi sportskog automobilizma onda se varate. Mongol reli će primiti posadu iz Hrvatske, tačnije Rijeke koja će kragujevačkim čedom pokušati da stigne sve do Ulan Uda u Rusiji.

Na reliju će učestvovati oko 250 timova iz celog sveta, a polazne tačke putešestvija za svakakve krntije je London ili Prag.

Priča o Jugu je samo jedna u moru sličnih na Mongol reliju, a takmičarski cilj je da se stigne do odredišta na bilo koji način, samo ne korišćenjem visokorangiranih saobraćajnica. To znači da će posade birati rutu, snalaziti se na sve moguće načine sa samo jednim ciljem, a to je uspešan završetak puta i prstizanje na cilj. Sve je do te mere neizvesno da se sa Mongol relija u matične zemlje uglavnom vraćaju samo posade ali ne i automobili koji ni pre relija nisu vredeli više od gomile gvožđa za otpad.

Za vozila na Mongol reliju zato glasi zlatno pravilo „što stariji, neadekvatniji to bolji“. Pravilo je i da posade moraju da uplate po 1.000 funti u dobrotvorne svrhe, ali i dodatnih 650 funti za kotizaciju kod organizatora takmičenja.

Pripreme „juga 55“ su već počele. Automobil se po pisanju hrvatskih medija nalazi u jednom servisu gde mu se zatežu bore, što je od najvećeg značaja budući da će posada morati da otkuca čak sedam viza kako bi stigla do krajnjeg cilja. Ako neko misli da je konkretan primerak odabran nasumično onda se grdno vara. „Jugo 55“ je iskopan u jednoj privatnoj garaži u Velikoj Gorici, a prethodni, inače prvi vlasnik Zastavinog automobila sasvim sigurno će biti ponosan što baš njegov ljubimac u poznim godinama kreće na put za ulazak u istoriju.

„Mislimo da ovo može da upali, a i fora je. Ako ništa drugo mi se bar dobro zabavljamo“, komentar je Filipa Jakovca, „jugo“ entuzijaste koga prenosi rječki Novi List, a koji još kaže da im za put fali još puno toga.

Između ostalog njima su potrebni osnovni delovi za „jugo 55“, filteri, gume, pumpa, ali i neko ko bi im pomogao da ofarbaju ono što je izbledelo i preostalo od boje koja je naneta u Zastavinoj lakirnici.

Za one koji su zaboravili, „jugo 55“ ima motor od 1.116 kubika, i 40 kilovata. Proizvodnja juga započela je 1980. godine u Kragujevcu, da bi se na istom mestu sve okončalo 2008. godine.

Nostalgičarima će biti još interesantno da pročitaju da je fabrička ekipa tadašnje fabrike Zavodi Crvena Zastava, 14. februara 1975. godine sa pet Zastava „101“ pošla na put  od Kragujevca do Kilimandžara. Oni su tada u ekspediciji bez premca prešli 11.000 kilometara, krenuli bespućima Nubijske pustinje, pa preko savana i močvara sve do krajnjeg odredišta. Stigli su tada naši momci do Kilimandžara, a interesantno je da su automobili kroz pustinju morali da tutnje brzinom od 120 kilometara na čas jer je svako zaustavljanje značilo i glavljenje u pesak do patosa blago modifikovanih automobila.

Tako je bilo nekada, a pošto Zastave više nema momci iz Rjeke na put kreću u svojoj režiji. Ako ih posluži sreća oni će pregrmeti svoje kilometer kroz Srbiju, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju, Češku, Slovačku, Tursku, Gruziju, Azerbejdžan, Iran, Turkmenistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgistan, Kinu, Mongoliju, Rusiju, Kazahstan, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Belorusiju, Ukrajinu, Moldaviju.

(Foto: Vikipedia)