Kucamo na vrata... Entonija Jeboe (VIDEO)

Jeboa: Izraz kojim se opisuje gol postignut tako što se lopta odbila o unutrašnji deo prečke, uglavnom posle snažnih šuteva. Potiče od golova Tonija Jeboe, fudbalera iz Gane, čuvenog po tome što je davao spektakularne golove.

Definicija termina “Jeboa” koji možete da pronađete na stranicama britanskog “Urbanog rečnika”. Bez sumnje najbolji dokaz o tragu koji je Entoni Toni Jeboa ostavio na zelenom terenu. Svi oni “projektili”, “bombe” i ostali izrazi koje ćete i na ovom portalu pročitati kada se opisuju evrogolovii sa distance izgledaju kao petarde u poređenju sa munjama koje su sevale iz Jeboine desnice. Ali on je mnogo više od toga. Momak iznikao u Kumasiju šestog, šestog, šezdeset i šeste, bez obzira na taj đavolji prizvuk o datumu rođenja, uspeo je da promeni svet fudbala, da preobrati narod koji kroz istoriju nije uvek umeo da prihvati one drugačije od sebe, ma koliko se sada dičio svojim civilizacijskim razvojem.

Nemačka danas – najglasniji zagovornik humanog postupanja prema izbeglicama sa Bliskog istoka. Nemačka krajem 80-ih i početkom 90-ih godina 21. veka bila je nešto drugačija. Sirovija, možda čak i pomalo zbunjena novom filozofijom tamošnjih državnika, rešenih da zemlju nekada smatranom za sinonim zla posle uspešno obavljenog procesa prihvatanja odgovornosti i krivice transformišu u zemlju koja će biti sinonim za – poštovanje ljudskih prava. Fudbal se, kao i uvek i svuda, opirao. Fudbal nije elitističke prirode - fudbal je glas naroda. A nemački narod umeo je tada da prozbori i jezikom majmuna, pa su uvrede na rasnoj osnovi bile čest prizor na bundesligaškim terenima, a crnci u klubovima raritet.

Dok se nije pojavio Toni Jeboa.

Navikao na probleme još u Gani, odrastao o siromaštvu (roditelji često nisu imali ni za školarinu) i osporavanjima – jer u to vreme retki su Afrikanci uspeli da naplate talenat za bubamaru – 1988. godine stigao je u Sarbriken. Da bismo shvatili koliki je to preokret u životu bio moramo na trenutak da zaboravimo sadašnjost. U Bundesligi tada jedva da je bilo crnaca, da budemo sasvim precizno sa njim ih je bilo trojica. Timovi su često bili “svenemački” sa eventualnom jednim ili dvojicom stranaca, ali uglavnom iz Evrope. Početak nije bio lak. Prva sezona nije bila impresivna, ali već u drugoj je Jeboa postigao 17 golova i privukao pažnju frankfurtskog Ajntrahta.

U stvari, desilo se to još malo ranije – 21. juna 1989. godine njegov tadašnji i budući klub sastali su se u baražu za opstanak u eliti. Među 40.000 ljudi na Valdštadionu bio je i nemali broj onih koji su onomatopejom majmunskih urlika i bacanjem banana vređali Jebou. Ajntraht je opstao u eliti zahvaljujući pobedi od 2:1 kod kuće, u revanšu je Sarbriken uz dva Jeboina gola slavio sa 2:1. Nije bilo dovoljno, ali sledećeg leta Toni je potpisao za Ajntraht.

Uvrede nisu prestale. Samo su sada dolazile i od domaćih navijača?! Jeboa je bio prvi crnac u istoriji tima iz Franfkurta. Malo je reći da nisu bili baš oduševljeni novim pojačanjem. Trener Jerg Berger, koji je deceniju i kusur ranije iskoristio susret sa Jugoslavijom kako bi prebegao iz Istočne u Zapadnu Nemačku i zaboravio na pretnje ozloglašenog Štazija pa čak i pokušaje trovanja, možda nije hteo opet da se zamera javnosti. Ili samo nije verovao u kvalitete napadača iz Gane. Ali kada je aprila 1991. godine Dragoslav Stepanović seo na klupu (“Beger nije verovao u mene, kod Stepanovića je bilo drugačije. On je opušteniji, profesionalniji, prijatelj je... Kod njega ponekad zaboravim da sam crn”, svedočio je igrač kasnije) sve se promenilo za 180 stepeni. Jeboa je bio nezaustavljiv, a navijači su bili prinuđeni da preispitaju principe. Kako je klub uvek na prvom mestu sa ksenofobijom se raskrstilo. “Jeboini svedoci” postao je nadimak kojim su se pristalice Ajntrahta dičile, a popularni duo komičara Badesalc u sastavu Hendrik Nahtshajm – Gerd Knabel savšreno je sve opisao u skeču pod naslovom “Entoni Sabini”. U njemu navijači vređaju igrača protivničkog tima, nazivaju ga šimpanzom, da bi u trenutku kada saznaju da on prelazi u njihov tim “gorilu” zamenila “gazela”, a psovke utihnule pred hvalospevima. Taj skeč postao je jedan od simbola borbe protiv rasizma u Nemačkoj, a Jeboa je izrastao u idola i otvorio vrata Bundeslige za druge afričke fudbale, poput Samjuela Kufura i Džej Džeja Okoče.

Toliki je bio Jeboin uticaj na sazrevanje nemačkog društva da je juna 2014. na zidu zgrade koju morate da vidite ako Es-banom prolazite kroz Niderad železničku stanicu osvanuo kolosalni mural sa Entonijevim likom i citatom iz otvorenog pisma javnosti koje je početkom 90-ih potpisao zajedno sa Sulejmanom Saneom i Entonijem Bafoom, tada jedinim tamnoputim fudbalerima u nemačkoj prvol ligi: “Stidimo se za sve one koji vrište na nas”.

Toni Jeboa je bio “zvezda iz komšiluka”, imao je platu od 800.000 maraka godišnje, vozio BMV-a, živeo u lepoj kući sa dvorištem, ali se družio sa običnim svetom, poput pravog Nemca. “Mnogi misle da su Afrikanci neposlušni, da neće da trče, da imaju malariju... Da li ja sad treba da zapalim logorsku vatru u dnevnoj sobi?”, zapitao se jednom. Znao je da dokle god na terenu bude bio pravi neće imati problema ni van njega. A na terenu je bio svemoguć, tokom pet sezona u Franfkurtu odigrao je 141 utakmicu za Ajntraht i postigao 75 golova, ali i te sjajne brojke su postajale beznačajne u poređenju sa katarzom koja se javljala sa njegovim pogocima. Toni Jeboa je bio pretplaćen na spektakularne golove. Kao da nije znao da prosto ćušne loptu u mrežu. On ju je cepao, lomio prečke i stative, pred njegovim šutevima artiljerijski vodovi su bežali u strahu. Jeboini golovi bili su testament lepoti fudbalske igre, iako on nije bio čuven po driblinzima koliko po čistoj sili.

Ali kada je otišao Stepanović, pa i Hese, Topmeler i Kerbel i kada je dirigentsku palicu preuzeo Jup Hejnkes dani radosti su otišli u nepovrat. Autoritet je Hejnkes gradio baš na najvećim zvezdama Jeboi, Mauriciju Gaudinu i Okoči, a ovaj prvi je povukao nogu i  1995. se preselio u Lids. Ajntraht je ispao u Cvajtu, a navijači na Eland Roudu su sa skepsom slušali vesti o dolasku afričke superzvezde.

Razumite, tada nije bilo svima dostupnog interneta ili Jutjuba, a pristalice Lidsa još su se  u apatiji oporavljale od “izdaje” Erika Kantone iz 1992. godine. Te dve sezone po dolasku Jeboe imale su isceljujuće dejstvo, a Lids je zahvatila epidemija kakva je u prethodnih pet drmala Franfkurt.
“Kome treba Kantona, kad je tu Jeboa”, orilo se Eland Roudom, dok su na znacima Jorkširske Elekstro-distribucije (YEB) dopisivana slova “OAH” (Yeb-oah).  I dan danas će u Engleskoj poneki amaterski igrač u beton ligi ili klinac ispred zgrade kad pogodi tako što se lopta o prečku odbije u gol u euforiji uskliknuti “Jeboa” u znak sećanja na besmtrne golove protiv Vimldona i Liverpula, koji je kasnije izdvojio kao svoj omiljeni.

U Bundesligi je Jeboa postao – i ostao – jedini Afrikanac sa titulom najboljeg strelca sezone, u Engleskoj je sve do Gereta Bejla i 2013. bio jedini igrač  čiji su golovi dva puta uzastopce proglašavani za najlepše meseca u Premijer ligi.

Sve dok mu se u liku Džordža Grejema nije vratio “Hicfeld flešbek”. Pod istim izgovorom, pravdajući svoj potez kilažom fudbalera, Grejem je precrtao Jebou i poslao ga u HSV u kome će Toni provesti četiri sezone, ni nalik onima iz Frankfurta i Lidsa. Karijeru će završiti u Kataru u kome će osvojiti jedine trofeje u karijeri, ne računajući priznanja za najboljeg strelca Bundeslige, igrača Lidsa ili Gane za koju je, inače, odigrao 59 utakmica i postigao 29 golova.

Danas Jeboa drži međunarodnu sportsku agenciju i hotele Jegoala u Akri i Kumasiju u koje, uprkos tome što na specijalizovanim turističkim sajtovima baš i ne važe za naročito dobre, navijači Ajntrahta ili Lidsa često dolaze kada svrate u Ganu. Noćenje staje 100 evra, ali vredi imajući u vidu da neretko mogu da se sretnu sa Tonijem lično i prisete se svih čarobnih trenutaka koje im je poklonio.

Bilo ih je koliko zvezda na nebu. Jeboa nije znao drugačije.

Budite sa nama i sledeće nedelje, kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica Kucamo na vrata zaboravljenih asova obradovati novom zanimljivom pričom…

Pratite MOZZART i na Vajberu!