Kucamo na vrata... Petera Šmajhela (VIDEO)

„Ja sam golman iz Danske i navijam za Liverpul otkako znam za sebe. Spreman sam da snosim troškove puta i smeštaja. Smem li da dođem u Melvud na sedmodnevnu probu?“

Tog leta 1991, iako je imao već 28 godina i prošle su ga tinejdžerske bubice, sanjao je o transferu u klub koji je u njegovim očima bio najveći, a pošto mu nisu odgovorili na pismo sročeno emocijama okrenuo je glavu, zadužio dres najvećeg rivala i za osam godina utabao Mančester junajtedu put ka fudbalskom prevratu kakav Engleska ne pamti. Da je Grem Sunes imao samo malo sluha i malo više hrabrosti da prgavoj „jedinici“ Brusu Grobelaru dodeli konkurenciju možda bi Peter Šmajhel postao najveći golman kojeg je Enfild ikad video, ovako je zbog jedne loše procene tadašnjeg trenera Liverpula završio na Old Trafordu i čisto sumnjamo da se zbog toga kaje. Uostalom, zašto bi? Jedno odbijanje i kišovitom Liverpulu i doček u 50 kilometara udaljenom radničkom Mančesteru učinilo ga je instucijom koja zaslužuje i redove u tradicionalnoj MOZART-ovoj rubrici Kucamo na vrata zaboravljenih asova koju naš portal sprovodi u saradnju sa Fejsbuk stranicom identičnog imena.

Petera Šmajhela pamtimo po atipičnoj konstituciji (visok 191 centimetar i težak čak 105 kilograma na vrhuncu karijere), činjenici da je nosio bar za broj veću opremu od saigrača (zvanično XXXL), neverovatnim refleksima, snalažljivosti u situaicjama „jedan na jedan“, motivaciji koju je prenosio na saigrače i trofejima kojima je punio trofejne sale klubova češće nego što je dozvoljavao rivalima da ga savladaju.

Danas ovaj džin ima 51 godinu i čak 23 pehara, pa zadovoljno može da se zavali u fotelju i konstatuje:
„Uspeo sam u životu“.

KO GA JE PRONAŠAO I KAKO JE OSVOJIO SRCE JEDNE ŽENE?

A kako je sve krenulo. Mali Peter, srednjeg imena Boleslav (po pradedi Poljaku), počeo je da trenira kao osmogodišnjak u rodnom Gladsaksu, predgrađu Kopenhagena. Prvi klub mu se zvao Heje, u njemu je proveo dve i po godine, pre nego što je prešao u gradskog rivala Hero. I napravio potez za sva vremena, upoznao je Svenda Egea Hansea, čoveka koji će mu promeniti život, kako na profesionalnom, tako i privatnom planu. U klubu koji se u to doba smatrao rasadnikom talenata Hansen je brižljivo pratio Šmajhelov razvoj, a posle skoro devet sezona stasavanja u mlađim kategorijama na jednoj od poslednjih utakmica upro prstom u momka krupne građe i rekao „to je taj“. Malo kasnije isto je rekla i njegova ćerka Bente, utrčavši na teren u belom kaputu, zagrlivši poklislog i blatnjavog Šmajhela i označivši početak romanse koja će se završiti brakom.

Sve dok nije dobio poziv slavnog Brondbija Peter Šmajhel je bukvalno sastavljao kraj s krajem, radeći dodatne poslove. Na primer, u fabrici tekstila, u staračkom domu (kao čistač), kao službenik u jednoj nevladinoj organizaciji, ali od fudbala nije odustajao makar morao da brani za manje poznati Hvidovre, sa kojim je jedne sezone čak ispao u Drugu ligu.

I baš tad, kad je bio u punoj snazi, u 24. godini stigao je poziv najpre za debi u A reprezentaciji, a potom i Brondbija. Poklonici fudbala već su znali ko je Šmajhel, a njegove odbrane pogurale su slavni klub do četiri titule šampiona Danske za pet godina i do polufinala UEFA kupa 1991. u kome je samo zbog šuta lukvanog Rudija Felera, koji ni Peter nije mogao da dohvati, Roma prošla dalje u poslednjem minutu.

I onda - korak od sedam milja. Poziv Mančester junajteda. Poziv koji se ne odbija makar stigao i od najvećeg Liverpulovog takmaca. U tom trenutku Crveni đavoli su imali samo sedam titula prvaka, Crveni čak 18, a danas je skor 20:18 u korist Junajteda između ostalog i zbog učinka Petera Šmajhela. Čovek čiji je transfer Aleks Ferguson nazvao poslom veka za osam sezona je osvojio pet titula prvaka, tri FA kupa, jedan pehar Liga kupa, četiri Komjuniti šilda, trofej Superkupa Evrope, ali i onaj najvažniji - Ligu šampiona 1999.

NAJBOLJA KUPOVINA ALEKSA FERGUSONA

Ferguson ga je platio samo pola miliona funti i u njemu dobio golmana za skoro deceniju dominacije ostrvskim fudbalom. Čoveka koji je već u drugoj sezoni sačuvao mrežu na čak 22 utakmice i sa čuvenom klasom „1992“ (Bekam, Bat, Skols, braća Nevil i Gigs) doneo Mančesteru titulu koja se čekala 26 godina.

Šmajhel je krupnim koracima grabio napred, UEFA ga je 1992. i 1993. proglasila najboljim golmanom Evrope, isto zvanje dobio je i 1997. i 1998, biran je nekoliko puta u idealni tim Premijer lige, čak su ga proglašavali nezvanično trećim najboljim golmanom svih vremena, iza Lava Jašina i Gordona Benksa... Odbrane koje su mamile uzdahe na tribinama i egzaltiranost TV komentatora postale su mu zaštitni znak. Peter je, čini se, bio nedodirljiv.

Iako je na prvi pogled izgledao kao dobroćudni div, daleko od toga da je bio nevinašce. Imao je još kako ispada tokom karijere na Ostrvu, a posebno je upečatljiva tuča sa saigračem Rojom Kinom, vređanje Arsenalovog Jana Rajta na rasnoj osnovi (postupak pokrenut, pa obustavljen zbog nedostatka dokaza), kao i žestoka svađa sa Aleksom Fergusonom posle utakmice sa Liverpulom 1994. Junajted je na tom meču vodio 3:0, Crveni uspeli da se izvuku (3:3), a prevejani Škot za ispuštenu pobedu okrivio Šmajhela.

Kažu da je izbila takva razmena uvreda posle koje mu je Fergi rekao da može da pakuje kofere, Peter je dva, tri dana razmišljao šta da radi i potom odlučio da se pred celom svlačionicom izvini treneru i saigračima. Prešao je i Ferguson preko svojih principa (bilo kome drugom ne bi oprostio, kao što kasnije ni ni Bekamu, ni Kinu), ostavio Šmajhela na golu i ovaj mu je to četiri godine kasnije vratio na fantastičan način, pošto je kao kapiten (Roj Kin nije igrao zbog kartona) čuvaop mrežu i bodrio saigrače do čudesnog preokreta nad Bajernom i osvajanja Triplete u poslednoj utakmici u dresu Mančestera. Savršen scenario za rastanak i Mančesterovu potragu za dostojnim naslendikom koja će se završiti tek 2005. dolaskom Edvina van der Sara.

ČOVEK KOJI NIKAD NIJE IZGUBIO DERBI MANČESTERA

Šmajhel je 1999. napustio Mančester, ali se u njega vratio tri godine kasnije posle epizoda u Sportingu (titula i Liga kup) i Aston Vili (pamtiće se kao prvi golman koji je postigao gol u istoriji Premijer lige protiv Evertona). Ovoga puta ne u Junajted, nego u Siti. Tad Građani nisu bili ni izbliza fudbalski i finansijski moćni kao danas, međutim, umeli su da zaprže čorbu velikima, pa i komšjama. A Peter Šmajhel će period na Mejnu roudu pamtiti po produžetku nestvarnog niza, jer nikad nije izgubio derbi Mančestera. Kako za devet sezona u dresu Junajteda, tako i tokom ove jedne kad je branio za Građane.

Bez konkurenicje, Peter Šmajhel je najbolji golman kojeg je Danska ikad imala. I jedan od njenih najboljih fudbalskih sinova svih vremena. Za reprezentaciju je branio 129 puta, učestvovao na četiri Prvenstva Evrope i jednom Mundijalu i uz već opisano slavlje u Barsleoni kao najveće dostignuće u karijeri mstra se 1992. kad je predvodio Dinamite do ttule prvaka Starog kontinenta na završnom turniru u Švedskoj, sa kojieg je neposredno pred početak vraćena kao grom jaka reprezenatcija tadašnje Jugoslavije.

Po zavšetku karijere Peter se posvetio poslovima stručnog konsultanta, igranju golfa, sviranju gitaru i pisanju pesama, a kad utoli glad za hobijem gleda svog sina Kaspera koji uspešno brani za Lester i koji je nedavno u duelu reprezentacije Danske i Srbije potvrdio da je talentovan na oca.

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ obradovati novom zanimljivom pričom.

(FOTO: Action images)