Kucamo na vrata... Đulena Gerera! (VIDEO)

Tehnički do savršenstva obučeni igrači, brz pas, "fantazisti" koji igru pretaču u umetnost. Ćavi i Andres Inijesta su valjda najveći krivci za to što kad u jednoj rečenici imate Španiju i fudbal prvo što vam padne na pamet jeste prizor neke klasične desetke koja diriguje igrom tima. Ali realnost je da su na Pirinejima takvi tek nedavno počeli da niču. Ranije su se Španci uglavnom dičili krilima. Plejmejkeri nisu bili "njihova stvar". A onda se pojavio Đulen Gerero...

U Baskiji, regiji koja se toliko ponosi svojim poreklom, nikao je igrač koji je preko noći zaludeo celo Pirinejsko poluostrvo. Imao je i tehniku, imao je i tu ratničku crtu u karakteru. Nije bio od onih koji je bežao od duela. Nije ni mogao, jer je protivnike toliko dovodio do ludila da su ga neretko vijali po terenu samo da bi ga udarili. Čuven je incident sa Dijegom Simeoneom, prgavi Argentinac jedva je dočekao jedno uklizavanje požrtvovanog Gerera da mu navije krampon u butinu. Lepa, okrugla rupa i tri kopče na Đulenovoj nozi. Tvrdio je da je Simeone to namerno uradio, ovaj mu je odgovorio porukom da je cinkaroš i da "šta se desi na terenu, treba da ostane na terenu", predsednik Bilbaa Hoze Marija Arate,  tražio je žestoku kaznu jer je Dijegov potez okarakterisao kao napad sa predoumišljajem.

Branio je Atletikov "Biser", kako su u Baskiji zvali Gerera. Smatrali su ga fudbalerom najplemenitijeg kova, umetnika sa loptom kojeg treba čuvari od krvnika kojima je najveći kvalitet trčanje neprestano od jednog do drugog kaznenog prostora.

Gerero je uživao u tome. Uostalom, imao je i kako da nauči da živi sa stalnom pažnjom. Sve se u Đulenovom životu dešavalo pre vremena. Sa 16 godina je igrao za U19 tim i osvojio duplu krunu u Španiji. U toj generaciji bio je i Aitor Karanka koji će kasnije indirektno i te kako uticati na Gererovu karijeru. Sa 18 godina je debitovao u prvom timu, već sa 19 je bio u reprezentaciji Havijera Klementa.

Svet je bio pod Gererovim nogama.

I ništa tu nije bilo slučajno. Prosto, Gerero je sve to zaslužio. Igrao je kao pomahnitao. U prvoj sezoni je kao vezista postigao 10 ligaških golova, da podsetimo - bilo mu je 18 godina, igrao je u vezi. Već u drugoj golgeterski učinak samo u Primeri povećao je na 18 pogodaka. Bio je nezaustavljiv. Španija je bila očarana. Kada je Argentinac Dario Franko iz Saragose pred direktan duel sa Gererom rekao da je "mali dobar, ali ništa posebno", Đulen mu je odgovorio sa dva komada.

Duge kose, svetlih očiju bio je na naslovnim stranama svih novina, od sportskih do onih koje su se bavile sasvim drugačijom tematikom, uređivanjem dvorišta recimo. Gererov glas se čuo u dokumentarcima o divljim životinjama, svirao je klavir u popularnim emisijama, na univerzitetima je držao predavanja o štetnostima droge, zagovarao osnivanje ženske lige, upozoravao na opasnosti od side... Žene su ga obožavale, na Svetskom prvenstvu 1994. u SAD imao je posebno obezbeđenje - dve policajcke - koje su ga čuvale od pripadnica lepšeg pola.

Jedan od članova španske delegacije kasnije je svedočio da je ispred hotela bilo 400 navijača od kojih je 398 bilo ženskog pola, sa Gererovom fotografijom u rukama. Najspretnija među njima je čak uspela da probije kordon, ukrade uniformu i tako zamaskirana u konobaricu stigne do Gerera. Na kraju su je odale pantalone ispod suknje.
"Hitna vest! Gererova majka upravo je izjavila da je ona jedina žena u Španiji koja ne želi da spava sa Đulenom", govorio je lažni voditelj dnevnika u jednom od štoseva u humorističkom programu na Tele 5.

Đulen Gerero je izazivao pometnju kao nekad Bitlsi. Bio je i "gej ikona" i pre no što je taj termin skovan deceniju kasnije. Kada je internet uzeo maha svaki dan je objavljivao dnevnik. Mediji su ga obožavali. Zahvalan za fotografije, uvek otvoren za priču. I sve to vreme - Gerero je oduševljavao i na terenu.

Toliko da se Atletik uzdao samo u Gererovu ljubav prema Bilbau i crveno-belu boju dresova kluba u koji je stigao sa osam godina. Koliko god da je Atletik tražio mogao je da dobije. Mančester junajted je zvao, Inter i Roma takođe, u prebogatom Laciju Serđa Kranjotija trebalo je da 1996. zameni Arona Vintera i formira trio sa Đuzepeom Sinjorijem i Alenom Bokšićem, Barselona je Rivalda dovela tek kada je Gerero rekao ne Johanu Krojfu. Klauzulom je propisano obeštećenje, prevedeno u današnju valutu, bilo propisano na 7.200.000 evra. Velika suma u to vreme, ali najbogatiji su bili spremni da daju i mnogo više.

Baskima je prekipelo 1997. Real im je tog leta već oteo pomenutog  Karanku. Isplatio i obeštećenje za Gerera, tadašnji predsednik Kraljevskog kluba Ramon Mendoza obrlatio je Gererovog oca, šef struke Horhe Valdano otišao je u Porutgaletu i lično zakucao na vrata Đulenove kuće.
"Nikada se nisam dvoumio. Možda bih zaradio više, osvojio više, ali pobede sa Atletikom su mi značajnije, posebno imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo. Ovde su pobede gotovo božanske", obrazlagao je Gerero razloge zbog kojih je samo odmahnuo rukom i na poziv sa stadiona Santjago Bernabeu.

I pre toga je bio idol San Mamesa. Godinu ranije ga je baš naš Dragoslav Stepanović promovisao u kapitena Atletika. Posle odbijanja Reala je međutim je izrastao u božanstvo! Procenjuje se da bi mu transfer u Real bogatstvo uvećao za oko 30.000.000 evra. Uprava kluba na čelu sa Arateom morala je da reaguje i nagradi taj osećaj pripadnosti. Đulen Gerero je dobio ugovor na deset godina! I ne samo to. Sporazumom je bilo predviđeno da će do isteka ugovora Gerero biti najplaćeniji igrač Atletika. Posebna klauzula garantovala mu je i radno mesto u klubu po izboru kada završi karijeru.  Obeštećenje je preko noći skočilo na 72.000.000 evra.

Sve to Gerero je zaradio sa - verovali ili ne - 23 godine!

Usledile su zlatne godine pod vođstvom Francuza Luisa Fernandesa, koji se okoristio i od toga što je Atletik malo olabavio sa "kantera" filozofijom po kojoj su samo Baski mogli da igraju u Atletiku. Tako su stigli Pači Fererira, Španac koji je "samo" odrastao u Bilbau, brazilski golman baskijskih korena Visente Biurun, pa Biksent Lizarazu, prvi Bask iz Francuske koji je zaigrao u Atletiku, iz tabora ljutog rivala Real Sosijedada i Hoseba Ečeberija, pa Ismail Urzaiz, Hoze Mari... Godine 1998. Atletik je osvojio drugo mesto iza Barselone i izborio se za plasman u Ligu šampiona.

Međutim, kao što smo već napisali, sve je u Gererovom životu dolazilo pre vremena. I početak. I početak kraja. Već negde na prelasku u 21. veku lopta je polako prestajala da sluša. Fernandes ga je čekao koliko je mogao, ali je u sezoni 1999/2000 konačno povukao do tada nezamisliv potez - izveo je Gerera iz igre! Bilo mu je tada tek 26 godina. Toliko običan detalj u većini slučajeva bi bio samo stavka u izveštaju sa utakmice, u Baskiji je danima bio tema dana.

Gererov slobodan pad je počeo.

Pre toga je godinama beležio između 2.000 i 3.000 prvenstvenih minuta po sezoni. U sezoni 2001/2002 svega 1.250. U dve kasnije nije dobacio ni do 400. Ikona San Mamesa je nestala. Pokušavali su kasniji treneri, Klemente pre svih, da ga vrate, da ga ožive, nije vredelo. A sve vreme Gerero je, saglasno ugovoru, bio najplaćeniji igrač i sa platom od oko 3.000.000 evra predstavljao veliki teret za klupsku kasu.

Zli jezici su počeli da pletu teorije zavere. Govorili da je Gerero spreman da ostane do isteka ugovora 2007. samo zbog novca, da je od idola postao kost u grlu svakog trenera - iako on protiv nijednog nije rekao ni reč - da se izolovao, da širi negativnu energiju u svlačionici, čak i da ga ostali igrači bojkotuju na terenu. Bilo je jasno da povratka više nema. U poslednje četiri sezone Gerero je odigrao samo 57 utakmica, uglavnom ulazeći na teren sa klupe.

Doduše, tek 2005. godine je poslednji put zablistao. Osasuna je na poluvremenu vodila sa 3:0, publika je ostala na San Mamesu, nije ga napustila kao što bi mnogi, a Đulen Gerero ušao u igru u 80. minutu da bi u 87. jedan centaršut sa desne strane sačekao na prvoj stativi i pogodio za epski preokret od 4:3. Tačno 11 meseci posle svog prethodnog gola. Bila je to poslednja velika utakmica najvećeg baskijskog sina sa kraja 20. veka.

Dan posle početka priprema za sezonu 2006/2007 uplakani Gerero se na emotivnoj konferenciji za novinare oprostio od fudbala. Preuzeo je brigu o mladim timu Atletika, po onom istom ugovoru morao je da bude najmanje drugi najplaćeniji trener u klubu.
"Šta ćemo sada sa Đulenom?", bilo je jedno od prvih pitanja koje je članovima nove uprave postavio Fernando Garsija Makua kada je 2007. preuzimao predsedničku funkciju.

Najplaćeniji trener mladog tima u Španiji je ipak brzo digao ruke od trenerskog posla. Ponekad radi kao stručni konsultant tokom televizijskih prenosa, pisao je i blogove za Eurosport, otvorio restoran "Đulen Gerero". U jednoj stvari nalik svim ostalim u Bilbau. U svakom od njih je tokom 90-ih godina prošlog veka visila slika - Đulena "Bisera" Gerera.

Pratite MOZZART i na Vajberu

(FOTO: Action Images)