Ljuboja: Kod nas nikada najbolji nisu igrali za reprezentaciju
Vreme čitanja: 8min | uto. 22.04.14. | 09:11
Napadač Lansa ne igra za naš državni tim od 2006. i sa dosta gorčine govori o vremenu koje je proveo „pod zastavom“. U naslovu je suština onoga što on vidi kao najveći problem srpskog reprezentativnog fudbala, uz dodatak da je „oduvek bilo tako...“
Danijel Ljuboja već godinama igra „van radara“ srpske fudbalske javnosti. Nije pozivan u nacionalni tim od Mundijala 2006. u Nemačkoj, kada su ga mnogi označili kao krivca za lošu atmosferu u državnom timu. Tada je i njegova klupska karijera ušla u turbulentan period, munjevitom brzinom je menjao klubove, a skrasio se tek 2011. u poljskoj Legiji, sa kojom je za dve godine osvojio tri trofeja.
Izabrane vesti
Napadač sa bogatim CV-ijem, kojeg su svojevremeno na oku držali Barselona i Totenhem, ove sezone sa puno uspeha igra za Lans. Vrlo mladoj ekipi nekadašnjeg šampiona Francuske doneo je zrelost i iskustvo, sjajno se uklopio u tim dokazanog stručnjaka Antoana Kombuarea, pa se crveno-zlatni nalaze vrlo blizu povratka u elitnu Ligu 1.
Ljuboja se rado odazvao našem pozivu da izađe iz duge medijske „ilegale“. Nije odbio da odgovor na bilo koje pitanje, mada je odlučio da neke stvari zadrži za sebe...
Do leta prošle godine bio si u poljskoj Legiji, zajedno sa Miroslavom Radovićem. Kako se dogodio povratak u Francusku i dolazak u Lans?
"Pre svega zato što sam ranije dosta dugo igrao u Francuskoj. Dve prethodne sezone u Legiji su mi bile veoma uspešne, što mi je svakako išlo na ruku prilikom odabira novog kluba. Takođe, Lans trenira Antoan Kombuare, stručnjak sa kojim sa imao odličnu saradnju svojevremeno u Strazburu. Uz to i tehnički direktor Lansa me dobro poznaje, pa se sve nekako lepo uklopilo."
Sa Kombuareom imaš još jednu zajedničku crtu - obojica ste imali angažman u Pari Sen Žermenu?
"Jeste, ali ja nisam igrao za PSŽ dok je on bio trener. Tu smo se zamalo mimoišli. Nismo nešto mnogo pričali o tome kakav je Pari Sen Žermen danas klub, niti sam ga u vezi toga nešto preterano pitao (Kombuare je dobio otkaz od Svetaca 2011, iako je bio jesenji prvak, prim. aut.). Koncentrisani smo najviše na Lans. Antoan je dobar čovek i trener, dugo ga poznajem. Ako se vratimo u Prvu ligu svi ćemo biti na dobitku."
Lans je blizu povratka u elitu?
"Ima šest utakmica do kraja, trenutno smo drugi sa šest bodova više od četvrtog koji ne ulazi u Ligu 1. Klub je počeo sezonu sa ambicijom da se vrati u najviši rang, napravljen je tim uglavnom od mlađih igrača, sa nas nekoliko starijih. Francuska druga liga je jako teška, biće neizvesno do samog kraja, ali su ambicije jasne i borimo se da ih ostvarimo. Kako se bliži završetak sezone svi su pomalo nestpljivi, od igrača, preko rukovodstva do navijača. Oseća se euforija. Velika su očekivanja i nadam se da će do kraja sve biti u redu."
Da li si zadovoljan svojim igrama?
"Veoma. Ovo je dobra sezona za mene, zabeležio sam osam golova i pet asistencija. Ako uđemo u elitu sve to što sam uradio dobiće pravu potvrdu. Potpisao sam ugovor na ovu sezonu, uz opciju da ga produžim na godinu dana ako ostvarimo povratak u Ligu 1."
U Lansu su svojevremeno igrali Nenad Kovačević i Dejan Milovanović, klub je jedne sezone vodio Slavoljub Muslin. Dres kluba nosio je i bivši napadač Zvezde Anto Drobnjak?
"Kroz istoriju ovde je bilo dosta naših igrača. Sa Antom Drobnjakom Lans je čak osvojio šampionsku titulu. Inače, sa Antom sam igrao svojevremeno u Sošou i često mi je pričao o Lansu, rekao mi je mnogo lepih stvari o klubu. Navijači ga ovde baš vole. Inače su naši fanovi neverovatni, evo baš sam se malopre slikao sa jednim, iako sam trenutno na putu, blizu Lila. Oni stvarno vole klub, ceo region je poznat po ljubavi prema Lansu. Žive svi za fudbal, uvek su pune tribine. Veliko je zadovoljstvo igrati svaki meč pred gotovo 35.000 navijača i to još u Drugoj ligi Francuske za koju mogu da kažem da je sigurno kvalitetnija od Prve lige Poljske."
Pomenuo si da je period proveden u Legiji za tebe bio uspešan?
"Obe sezone su bile stvarno super. U prvoj smo odlično odigrali Ligu Evrope, stigli iz kvalifikacija gde smo eliminisali turski Gazijantep, potom i slavni moskovski Spartak. Onda smo prošli i grupu, a takmičenje smo završili protiv Sportinga u narednom krugu. Za ekipu kao što je Legija, tačnije za svaki poljski klub, to je veliki uspeh. Iste godine osvojili smo Kup Poljske, a sledeće sezone uzeli smo duplu krunu."
Pojavile su se spekulacije da u Varšavi nisi ostao zbog toga što si noć posle osvajanja Kupa do kasno bio u diskoteci sa Miroslavom Radovićem? Navodno, video vas je predsednik Legije?
"Dogodili su se određeni nesporazumi i ne bih previše pričao o tome. Suštinski, već u to vreme sam uveliko imao kontakte sa francuskim klubovima. Razgovarao sam prvenstveno sa ljudima iz Oksera i Lansa za koji sam se kasnije i opredelio. Hteo sam da se vratim u Francusku, jer sam se navikao na život ovde. Lans je mirno mesto. Nema velike gužve i stvarno je prijatno za život."
U septembru puniš 36 godina. Mnogi iz tvoje generacije su uveliko završili igračke karijere?
"Fudbal za mene nikada nije bio posao u klasičnom smislu reči, niti opterećenje. Možda i zbog toga igram toliko dugo. Uvek mi je igranje bilo zadovoljstvo. Nisam imao problema sa povredama ove sezone, osećam da mogu još da igram. Doduše, u poslednje dve-tri sedmice me malo zeza prepona, ali dobro, stvarno nije ništa strašno. Da li ću završiti uskoro karijeru? Trebalo bi biti realan i svestan svojih godina. Šta će biti posle ove, sledeće godine? Sve zavisi... Ne mogu ništa definitivno da kažem. Ako bude kod mene postojala želja da nastavim da igram, sigurno da ću to i učiniti. Svaki trening je novo zadovoljstvo za mene i uopšte ne razmišljam kada će doći kraj."
Da li bi možda tu poslednju sezonu u karijeri, kada god ona bila, odigrao u Srbiji?
"Nisam razmišljao o tome. Mislim da se ne bih vraćao. Igrao bih još u Francuskoj, navikao sam se na ambijent ovde."
Da li te je neko tražio iz Srbije?
"Jeste pre jedno pet ili šest godina, možda čak sedam. Kontaktirala me je Zvezda, ali ja sam tada igrao u Nemačkoj i hteo sam da ostanem u Volfzburgu."
Promenio si veliki broj klubova u Francuskoj. Da li bi izdvojio određeni period?
"Svaki klub mi je na neki način drag. Zadržao sam mnogo lepih uspomena. Ne mogu nijedan da izdvojim i kažem da je poseban za mene. Oni su deo mog života i imam zaista mnogo lepih sećanja."
Što se tiče dela karijere provedenog u Nemačkoj, tu je bilo, hajde da tako kažemo, dosta zanimljivih momenata?
"I jeste i nije... Bilo je i nekih nesporazuma, ali da u karijeri sve ide glatko, onda bismo svi igrali u Barseloni ili Real Madridu."
Kažeš bilo je nesporazuma?
"Ponekad u karijeri nešto mora da se poklopi i namesti. Ne ide uvek sve kako bi igrač hteo. I onda nekad neki igrači ne dođu do samog vrha. Na vrhu su, kao što znamo, klubovi poput Reala, Barselone, Milana... Pošto vidim da je Pari Sen Žermen sada jedan od najvećih klubova u Evropi i na svetu, sebi sam rekao da sam igrajući za PSŽ dostigao vrhunac karijere. Vidimo šta danas znači igrati za klub kao što je Pari Sen Žermen, vidimo koliko je veliki. Onda i nama, igračima koji su ranije bili tamo, karijera izgleda drugačije. Odnosno, izgleda nam uspešnije."
Da li si u Nemačkoj mogao više?
"Mogao sam, ali sam došao u Štutgart u specifičnom trenutku, kada su u klubu bili ljudi sa kojima se nisam slagao. I posle toga stvari su otišle u smeru u kojem nisam želeo. Iskreno, to je period o kojem ni ne želim mnogo da govorim."
Imao si brojne trenere. Da li bi mogao da izdvojiš nekog sa kim si imao najbolju saradnju?
"Mehmed Meša Baždarević mi je bio dobar trener. Bio je sjajan fudbaler i od njega sam mnogo naučio. Izdvojio bih uz njega još Kombuarea i Trapatonija."
A iz reprezentacije za koju si odigrao 19 utakmica?
"Pa pošto nisam imao neku veliku minutažu, ne bih izdvajao nijednog trenera. Ipak, bio je to interesantan i lep period. Problem kod nas je to što nikada nisu najbolji fudbaleri igrali za reprezentaciju. Zato smo i tu gde jesmo. To je oduvek bio najveći problem našeg nacionalnog tima i našeg fudbala. Ne znam da li je i sada tako, ali bih rekao da to kod nas traje oduvek. To sam osetio i na svojoj koži. Mislim da sam zasluživao da imam veću minutažu, međutim, neke stvari su se znale ranije. Ko mora da igra..."
Možeš li malo konkretnije?
"Ne bih mnogo širio tu priču, zbog toga i retko dajem izjave. Ali bar ukratko bih rekao da se unapred znalo ko će da igra za reprezentaciju i velika je šteta učinjena zbog toga. Kada budemo to promenili, možda ćemo napraviti neki rezultat. To su shvatili u reprezentaciji Hrvatske, sada i Bosne. Mislim da kod njih stvarno igraju najbolji. Obe reprezentacije su na svetskom prvenstvu i to nije slučajno."
Dosta se pričalo i pisalo o tome da si u reprezentaciji, za vreme Mundijala 2006. u Nemačkoj, imao sukobe sa saigračima?
"Nije bilo ništa direktno. Kada se svetsko prvenstvo ne završi onako kako je planirano, onda se dosta toga priča napamet, traže se krivci. Bilo je tenzije u timu tada, ali to je prošlost o kojoj ne bih da pričam. Po meni, tada se pisalo o manje važnim stvarima. Bolje bi bilo da se analiziralo ko je igrao i ko je trebalo da igra, nego posle neuspeha da se razglaba ko je zbog čega kriv. Na kraju se pisalo o nekim stvrima koje nemaju veze sa životom. Šteta što niko nije tada, kada je trebalo, postavio pitanje što ovaj ili onaj nije igrao. Ali kod nas sve tako funkcioniše..."
FINALE U POLUFINALU
Liga šampiona je ušla u samu završnicu i teško je prognozirati ko će u finale?
"Šteta što je Barselona malo podbacila protiv Atletika. Mislim da su Real i Bajern trenutno dve najbolje evropske ekipe i smatram da im je mesto u finalu. Žao mi je što nekoga od njih nećemo gledati u Lisabonu na završnoj predstavi. Za mene je to već finale."
BOSNA MOŽE DA IZNENADI NA SP
Ostalo je manje od dva meseca do Mundijala u Brazilu. Šta očekuješ?
"Španija, Argentina i Nemačka su po meni favoriti, ali na mundijalima uvek ima iznenađenja. Postoje sigurno reprezentacije koje mogu da iz drugog plana dođu do ozbiljnog rezultata. Mislim da Bosna ima dobru repezentaciju, možda može da iznenadi i uradi nešto više od očekivanog. Edina Džeka poznajem iz vremena dok smo zajedno igrali u Volfzburgu i znam da imaju dobru ekipu. Nisam planirao da idem u Brazil, ali ko zna... Možda se iznenada i odlučim da odem na put."
DANIJEL LJUBOJA
Rođen: 4. septembra 1978. u Vinkovcima
Visina: 189 cm
Pozicija: napadač
Mlađe kategorije: Dinamo Vinkovci, Osijek, Crvena zvezda, Sošo
Klubovi: Sošo (1998-2000), Strazbur (2000-2004), PSŽ (2004-2005), Štutgart (2005-2006, 2009), Hamburger (2006-2007), Volfzburg (2008), Grenobl (2009-2010), Nica (2010-2011), Legija (2011-2013), Lans (2013-)
Reprezentacija: 19 utakmica, jedan gol
Trofeji: osvajač Kupa Francuske 2001. i 2004, osvajač Kupa Poljske 2012. i 2013, šampion Poljske 2013.
Piše: Milan Vuković, [email protected]
(FOTO: Action images)