LOKOMOTIVA MOSKVA - Životno delo Jurija Sjomina

Glavna ambicija moskovskih Železničara je da se dokopaju osmine finala Lige šampiona. Ne samo njihova, svaki ruski klub koji se takmiči u elitnom rangu evropskog fudbala ima zadatak da gađa visok plasman bez obzira da li tamo nastupa kao šampion svoje zemlje ili jedan od timova iz vrha tabele.

Lokomotiva je imala puno sreće na žrebu. Mnogi u Rusiji smatraju da je prošla bolje od ekipe CSKA iz Moskve koja je zapala u društvo Rome i Reala, ali opet to ne mora da znači da će šampion Rusije imati nekakve povlastice u izjednačenoj grupi i konkurenciji Šalkea, Porta i Galate.

Prošle sezone kada je postala šampion Rusije prvi put posle 14 godina, Lokomotiva je bila solidna. Jaka u odbrani, tečna i efikasna iz kontranapada. Ali, ove sezone, barem na njenom početku, ovaj tim ne igra u skladu sa tim navikama. U izuzetno dugom vremenskom periodu od nekoliko uzastopnih utakmica zeleno-crveni nisu uspevali da zatresu mrežu protivnika.

Takođe, klub izjeda i lični konflikt između trenera Jurija Sjomina (71), koji je velika klupska legenda i generalnog direktor Ilije Gerkusa, što ima za rezultat da se klub ne meša u transfer politiku koju vodi trener, a koji lično dovodi igrače koji mu odgovaraju. Luda kuća. Inače, radi se o drugom najbogatijem klubu u Rusiji odmah posle Zenita, a za to je naravno najzaslužniji generalni sponzor Ruska železnica.

Tokom leta Moskovljani su poprilično uložili u novi tim, a najzvučnija imena koja su stigla u prestonicu Rusije su Gžegož Krihovjak (PSŽ), Fedor Smolov (Krasnodar) i svetski šampion iz 2014. Nemac Benedikt Hevedes (Šalke). Ovaj poslednji još uvek nije debitovao jer je povređen, iako je plaćen čak 5.000.000 evra, dok je Poljak Krihovjak na pozajmici i jak je kao stena. Smolov za kojeg su dali čak 9.000.000 evra smatra se jednim od najboljih ruskih napadača i to će morati da dokaže baš u Ligi šampiona.

Svi oni su stigli na lični zahtev Jurija Sjomina, legende Lokomotive koji je u ovom klubu još od sovjetskih vremena. Radi se o čoveku koji je sam izgradio sve. Lokomotiva je pre njegovog dolaska bila čak peti klub u Moskvi po popularnosti, niko živi nije navijao za nju, dok je danas priča drugačija pa je novi velelepni stadion za oko 30.000 duša uvek uredno popunjen.

Sjomin je gradio Lokomotivu od samog početka, ciglu po ciglu, tokom 90-ih osvojio je nekoliko kupova, a 2002. i 2004. godine u doba ponovnog procvata ruskog fudbala postao je i šampion Rusije. Posle toga je brzo napustio klub u koji se vratio 2009. i evo, sedam godina kasnije u jakoj konkurenciji titula je opet stigla na RZD Arenu.

Kada je reč o timu Lokomotive, pored sjajnog Krihovjaka, najbolji pojedinci su iskusni vezista Igor Denisov koji je mozak ekipe, zatim iskusni Portugalac Manuel Fernades, pa krilni napadač Peruanac Džeferson Farfan, ali i dvojica talentovanih mladića, braća Anton i Aleksej Mirančuk koji imaju tek po 22 godine.

Glavni problem ovog tima Lokomotive je manjak kreativnosti u napadu. Čini se da Železničari imaju u svom timu veliki broj iskusnih i matorih igrača što ne deluje nimalo spektakularno. Možda je to dovoljno za tvrde ruske terene, ali u Evropi može da bude veliki nedostatak.

Zato se navijači Lokomotive ne zanose preterano, iako se nadaju uspehu u Ligi šampiona i plasmanu u drugu fazu. Ipak, biće zadovoljniji ako tamo negde u maju sledeće godine njihovi momci budu u top tri među klubovima u Rusiji.

GRAFIKA: MOZZART Sport
FOTO: Action images