Majstori loših prodaja - a da malo promenite taktiku?

Nemački Šalke u poslednjih nekoliko godina “izvozi” fudbalere širom evropskih liga i ti momci zaista prave razliku na terenu, samo što je problem u činjenici da Gelzenkirhen niti je njihove kvalitete umeo u potpunosti da iskoristi na terenu, niti je uspeo da na pravi način naplati njihove transfere.

Naime, klub iz Gelzenkirhena nije bio šampion Nemačke od 1958. godine, a poslednji pehar i to u nacionalnom kupu osvojili su 2011. Igrači koji su prethodnih godina nosili kraljevsko plavi dres pre ili kasnije će se setiti lepih dana provedenih u Gelzenkirhenu, ali Šalke kao klub nema baš čime da se pohvali.

Prošle sezone ovaka ekipa osvojila je drugo mesto u Bundesligi i izborila je povratak u Ligu šampiona, ali nije uspela da zadrži zvezde koje su mu pobegle besplatno. Da su makar uspeli bolje da naplate neke od tih transfera, sada bi se kupali u zlatu ili srebru. Zlata bi bilo od prodaje igrača, a srebrnine od osvojenih trofeja, ovako moraju da se zadovolje drugim mestima i finalima, a igrači koji su u karijeri nosili njihov dres svake godine osvoje nešto veliko…

Kada se malo detaljnije analizira poslovanje nemačkog kluba u poslednjoj deceniji, ispada da je Šalke samo u dva slučaja uspeo da izvuče ozbiljan novac za današnje pojmove. Prvi je bio transfer Leroja Sane u Mančester Siti za 50.000.000 evra, dok je Julijan Draksler otišao u Volfzburg za 43.000.000 evropskih novčanica. Čak je i prodaja Manuela Nojera u Bajern za “samo” 32.000.000 evra okarakterisana kao promašaj. Ali nije to ipak bio tako loš posao jer je Nojer želeo da ode, odbijao je da produži ugovor i Šalke ga je prodao kako bi barem nešto izvukao.

Iako je 32.000.000 miliona evra možda premalo za golmana Nojerovog kalibra, svejedno je 32.000.000 više od onoga što su u Gelzenkirhenu zaradili na prodajama Žoela Matipa, Seada Kolašinca, Leona Gorecke i Klasa Jana Huntelaara. Da, zvuči neverovatno, ali oni su svi otišli bez obeštećenja iz Šalkea. Matipa je “ukrao” Liverpul pre dve godine, Kolašinca je uzeo Arsenal, Huntelar se vratio u Ajaks, a Gorecka je otišao u Bajern na početku ove sezone.

Ni tu nije kraj lošim poslovnim potezima Šalkea. Klasne igrače poput Mesuta Ozila i Ivana Rakitića prodali su za ukupno samo 7.500.000 evra. Nemačkog vezistu prodali su 2007. u Verder za samo 5.000.000 evra. Za istog igrača Žoze Murinjo je prvo platio Verderu 18.000.000, a zatim ga je Real preprodao u Arsenal za 50.000.000.

Ivan Rakitić otišao je u Sevilju za samo 2.500.000 evra, a par godina kasnije prešao je u Barselonu za deset puta veću svotu novca. Danas je jedan od najboljih vezista sveta, ali u Šalkeu sada samo mogu da čupaju kosu. Poslovanjem na ovaj način svakako neće daleko dogurati, iako može da se kaže da su redovni i respektabilni učesnici evropskih takmičenja. Ipak, za nešto više očigledno će morati da menjaju poslovnu filozofiju.

A evo kako to izgleda kada se sakupi 11 najboljih igrača koje je Šalke prodao prethodnih godina:

Manuel Nojer (Bajern, 2011) - 32.000.000 evra
Rafinja (Đenova, 2010) - 8.000.000
Žoel Matip (Liverpul, 2016) - bez obeštećenja
Benedikt Hevedes (Juventus, 2017) - 3.500.000
Sead Kolašinac (Arsenal, 2017) - bez obeštećenja
Leon Gorecka (Bajern, 2018) - bez obeštećenja
Ivan Rakitić (Sevilja, 2011) - 2.500.000
Leroj Sane (Mančester Siti, 2016) - 50.500.000
Mesut Ozil (Verder, 2007) - 5.000.000
Julijan Draksler (Volfsburg, 2015) - 43.000.000
Klas Jan Huntelar (Ajaks, 2017) - bez obeštećenja

Grafika: Germanijak.hr
Foto: Shutterstock