„MARAKANACO“ VEČERAS? Priča o osveti, najvećoj pobedi, jednom kapitenu i sahranjenoj žurki (VIDEO)

So na ranu! To bi večeras značila eventualna pobeda Urugvaja nad Brazilom u polufinalu Kupa Konfederacija. Ovo nije meč za „obični plasman“ u finale. Ovo nije meč sa dva lokalna rivala i malo većom tenzijom. Ovo večeras će biti spektakl sa više dimenzija nego što mi u Evropi možemo da zamislimo.

Zašto smo počeli sa pričom o eventualnoj pobedi Urugvaja? Zato što to uopšte nije nemoguće. Ako Brazil pobedi, svi će reći da je to normalno i očekivano. Ali ako Urusi rasplaču Brazil, onda će to tek biti priča. Oni se najbolje snalaze u toj koži autsajdera. Oni obožavaju da ih svi potcene i da onda zabodu nož u srce. Brazil to najbolje zna... Ni pet titula prvaka sveta nije pomoglo Brazilcima da zaborave onu tragediju od pre 53 godine. Od tada je Urugvaj postao jednako omražen kao i večiti rival Argentina.

Sve je bilo spremno te 1950. za prvu titulu prvaka sveta jedne fantastične brazilske egeneracije. Mondijal se igrao na nihovom terenu jer je Evropa još bila u pepelu Drugog svetskog rata. Posebna zanimljivost je da se Mundijal igrao u formatu u kojem nije nikada pre, niti će više ikada posle. Nije bilo polufinala i finala, već takmičenje po grupama, a pred poslednje kolo, Brazilu je bio dovoljan bod protiv Urugvaja da se ovenča svetskom krunom. Sa ove vremenske distance dođe da se zapitate: Koliko bi bilo smešno da je došao iks u finalu SP i da je on odlučio svetskog prvaka?  

Karnevalsko-slavljenička atmosfera u brazilskim gradovima je vladala dva tri dana uoči meča. „Samo“ još da Selekao izađe i smaže urugvajsku boraniju. Jutarnja štampa u Brazilu je već izašla sa naslovnicama na kojem su njihovi miljenici i potpisi: „Ovo su svetski šampioni“. A, Urugvajci... Ćutali su, gledali i onako temperamentni kuvali u sebi čekajući da izađu na teren i „poginu“! Upravo te novinske naslovnice je pokupio njihov kapiten Varela i dao ih svojim saigračima pre meča da uriniraju po njima. Nije lepo, reći će te? Urugvajci su to...

Potom je selektor Huan Lopez sastavio taktiku i naredio igračima da se brane ceo meč. Čim je izašao iz svlačionice, napaljeni Varela je održao govor u stilu majora Gavrilovića.
„Ako se budemo branili, doživećemo isto što i Španci i Šveđani (Brazil je pobedio Španiju sa 6:1, a Švedsku sa 7:1!). Mi se nećemo braniti!“, a onda je usledila antologijska  rečenica:
„Mućaćosi, autsajderi ne igraju. Idemo da napravimo šou!“

Da su tada milioni Brazilaca znali kakav ih šou čeka, verovatno bi pobegli u prašume Amazonije...

Oko 210.000 ljudi je napravilo žurku na stadionu! Zvanično ih je bilo 173.000, ali je prva cifra tačna. Rekord ni do dana današnjeg nije oboren. Grmelo je kao u paklu! Urugvajci, isti oni kao i ovi današnji su igrali na krv i nož i odolevali Žairu, Zizinju, velikom Ademiru. Nisu birali sredstva. Takav im je gen. Zato se i ne treba danas čuditi Suarezu koji ujeda ili štoperskim„krvnicima“ Luganu i Godinu. Uspeli su da izdrže do 47. minuta kada je ipak Frijasa ubacio loptu u mrežu za 1:0 i eksploziju radosti. I onda je opet na scenu stupio Varela. Kapiten je otišao i protestvovao kod sudije jer je gol bio iz ofsajda (a, bio je!) i umesto slavlja na tribinama, krenule su salve zvižduka ka Vareli (odatle je Murinjo pokupio onaj fazon prebacivanja tereta na sebe kada su mu zviždali navijači Porta). Marakana je potpuno utihnula. Umesto da nosi svoje momke do pobede?! A, Varela je posle par minuta pauze i svađe sa sudijom došao na centar i rekao svojim saigračima:
„E, sada idemo da ih pobedimo!“

I krenuli su... U najveću pobedu u istoriji fudbala! Čuveni Milanov as Skijafino je poravnao u 66. minutu i sledio krv u žilama Brazilcima. Još se nisu ni oporavili, a utroba im se okretala od muke: 79. minut, Alsides Giđija sa desnog krila prodire i umesto da centrira on šutira na gol! Skamenjeni golman Barbosa je primio gol u svoj ugao.

Kasnije je golman Barbosa osuđen da radi kao čuvar na Marakani do kraja života, kako bi se sećao i patio do kraja života.
„Maksimalna zatvorska kazna je 30 godine, a ja sam kao nevin robijao 50 godina“, rekao je 2000. godine, par meseci pred smrt.

Tadašnji predsednik FIFA Žil Rime (koji je već spremio govor na portugalskom i medalje sa ugraviranim imenima Brazilaca) je kasnije pričao:
„Kada je Urugvaj dao drugi gol, zavladala je morbidna tišina. Nešto što je bilo jako teško podneti“.

Brazilci se nisu oporavili od šoka, Urugvajci su u suzama proslavljali boginju Niku koju niko nije očekivao. Od tada postoji i izraz „Marakanaco“. On objašnjava kada potpuni autsajder pobedi brazilsku reprezentaciju ili neki od klubova iz „Velike četviorke Rija“ na njihovoj Marakani. U Brazilu je posle meča bilo tuce samoubistava, a radio novinar koji je prenosio meč je otiđao u penziju.

Ta pobeda će verovatno i večeras biti vodilja ovoj novoj generaciji urugvajskih asova. Oni su pre dve godine pokazali da su za nešto slično sposobni. U četvrtfinalu Kopa Amerika u Argentine su na penale eliminisali favorizovanog domaćina sa Mesijem i kompanijom. Od tada su aktuelni vladari Južne Amerike i sigurno je da neće sa belom zatavom izaći na crtu Skolarijevim izabranicima večeras. Valja se pristeti i onog meča iz 2003. kada su Forlan i družina odugrali 3:3 protiv Ronalda, Rivalda i kompanije.

Zato, treba biti pažjiv sa večerašnjim očekivanjima. Urugvajci vole što su u ovakvoj situaciji. Brazilci imaju strahovit pritisak! Ne samo zbog takmičenja, već i zbog kompletne situacije i nereda u zemlji. A, već za godinu, tu iza ćoška je Mundijal.  Milioni od njih očekuju da ga osvoje. Ovo im je generalka. Sve to nosi sa sobom strašan psihološki teret...

Nejmar je do sada demantovao sve skeptike i pokazao da je zaista čudo od igrača. Ali, reklo bi se i da je pogodio sve što je šutirao. Svi ostali su samo ispunili očekivanja. Niko nije odskočio. Sreća njihova pa imaju odbranu sa komandantom Silvom koji će pokušati da zaustavi napadačku lavinu Kavani – Suarez – Forlan.  

I kada se sve to sabere, ispada da Brazilu i nije tako jednostavno što večeras preko puta sebe ima Uruse. Izjave pre meča to i potvrđuju. Niti je Brazilu lako, niti se Urugvajci plaše.