Marko Dević: Moja istina o Ukrajini

Već ste na našim stranama mogli da pročitate neverovatnu životnu priču sjajnog golgetera Marka Devića, momka sa beogradskog Bulbuldera, koji je od deteta gluvonemih roditelja i talentovanog napadača Zvezdare i Železnika stigao do statusa legende Metalista iz Harkova i standardnog reprezentativca Ukrajine. Ne zaboravite da je i na EURO 2012 postao strelac verovatno poslednjeg "fantom-gola" u istoriji fudbala. Ipak, sudbina je rešila da mu još jednom promeša karte...

Ovo nisu strane na kojima se bistri politika, ali dobro znate šta se u poslednje vreme događa u Devićevoj drugoj domovini, za koju je odigrao 34 zvanične utakmice. Usred užasnih događanja u Kijevu, velike krize na Krimu i situacije koja još miriše na veliko zlo, Marko je iz Metalista prešao u rusku regiju Tatarstan i postao veliko pojačanje Rubina iz Kazanja.

Ukrajina, Rusija, Amerika, Putin, Janukovič, EU, NATO, Krim, Kijev, Kremlj, Tatari, Kozaci... i Srbin sa pasošem Ukrajine koji odlazi u Rusiju. Zvuči kao zaplet akcionog filma holivudske B produkcije, pa nismo mogli drugačije da počnemo intervju s Devićem osim pitanjem o neverovatnoj situaciji u kojoj se nalazi još uvek. Naravno, s vremenom razgovor je otišao na fudbal, gde će mu uvek i biti mesto kada se priča sa Markom Devićem.

Činjenica je da si klub promenio pre nešto više od desetak dana, pa se kao osnovni razlog tvog odlaska nameće teška politička kriza u tvojoj drugoj domovini? Ukrajina je bila na ivici građanskog rata?
"Možda tako ispada, ali moj odlazak, najiskrenije, nema veze sa situacijom u Ukrajini, jer sam stvarno imao ponude da odem i ranije. Da li je svejedno nalaziti se sada u zemlji? Naravno da nije. Ali sa druge strane nije sve toliko strašno kako to mediji predstavljaju, naročito zapadni, a posebno američki. Nije baš takvo crnilo".

Kako je sve to izgledalo iz tvoje perspektive?
"Moglo je i može slobodno da se šeta, ne stoje ljudi sa automatima po centru grada. Jeste neprijatno, ali nije užasno. U proruskim gradovima, kao što su Harkov i Donjeck, nije bilo nasilnih demonstracija, niti velike opasnosti. To što je bilo najgore dogodilo se u ta dva crna dana, kada su snajperi pucali po Kijevu. Posle se situacija smirila. U Harkovu nisam već desetak dana, pa nemam sada pravu sliku. Ipak, čujem se sa mnogim drugarima i saigračima, kažu mi da nema nikakvih problema".

Prijatelji iz Beograda i tvoja porodica sigurno nisu bili spokojni?
"Bilo je bezbroj telefonskih poziva, pre svega od najbližih, supruge koja je sa kćerkicom od dva i po meseca kod kuće. Zvonio je stalno telefon, zvali su baka, mama i tata, kompletna rodbina, drugari... Brinuli su konstantno. Ukoliko se slučajno ne bih javio zbog treninga ili sličnih obaveza, stizale bi poruke „pa šta je...“, „što se ne javljaš...“... Uglavnom sam se čuo sa svima i ispričao realnu situaciju, drugačiju od one na televiziji i u novinama".

Šta se zapravo događalo u Metalistu? Pisalo se da je klub zbog problema sa novcem u potpunom haosu?
"Istina je da je bilo finansijskih problema, ali pre bi ih nazvao malim, a ne kao što se svuda pisalo, tipa da se klub raspada i da se nikom ništa ne plaća. Javili su se ljudi iz Rubina i pitali da li bih želeo da dođem. Iskreno, imao sam ponude još pre tri meseca, tražili su me iz Engleske, ali tada nije bilo konkretnog dogovora".

S kim si pregovarao?
"Interesovanje su pokazali Vest Hem i Kvins Park Rendžers. Imao sam želju da promenim sredinu, u Metalistu sam proveo najbolje godine karijere. To je klub koji volim i koji je moja druga kuća. Međutim, u tridesetoj sam godini i hteo sam da igram još neku ligu osim ukrajinske i srpske. Rubin je bio konkretan s ponudom, kako klubu tako i meni. Metalist nije pravio problem. Dobio je u „teškoj situaciji“ (Marko je insistirao na ovim znacima navoda, prim. aut.) novac koji mu je dobrodošao. Ugovor sam potpisao do 31. decembra 2016".

Pričalo se da ste Metalist  i ti zaradili milione od Rubina? (Ruski mediji su čak tvrdili da će Dević dobiti deset miliona dolara za četiri godine, što nije tačno.)
"Ne bih da govorim o finansijskim detaljima. Da su u Metalistu dobili lep novac – jesu. Da su uspeli da zakrpe neke rupe – jesu. Koliko znam, igrači su primili plate za decembar i januar, što je donekle smirilo situaciju u klubu. Ali ponavljam da nije toliko teška situacija u klubu koliko je teška u zemlji, zbog svega što se dogodilo u vezi s promenom vlasti, oko Krima... Sve je to podiglo probleme u Metalistu na viši nivo".

Iz Metalista si otišao kao najbolji strelac u istoriji. Odigrao si 222 utakmice za sedam i po sezona?
"I postigao 98 golova. Nadam se da ću imati priliku da se vratim na godinu ili pola sezone kako bih postigao bar još dva gola i stigao do stotke!"

Kako je u Kazanju?
"Polako upoznajem ekipu, saigrači su dosta prijatni i korektni. Ponudili su se za bilo kakvu vrstu pomoći i da pitam slobodno šta god da mi je potrebno. Ponašaju se prema meni kao prema nekom koga već znaju i stvarno sam naišao na sjajan doček. To je jedan veliki plus i mogu samo da kažem hvala. Najviše slobodnog vremena, a nemam ga mnogo, provodim s Romanom Ijromenkom koji je bio u kijevskom Dinamu. Poznajemo se dobro s terena, sada smo se dodatno zbližili i dobro se slažemo".

S vama je u Kazanju i naš kondicioni stručnjak Andreja Milutinović?
"Evo ga baš pored mene, otišao je iz Metalista. I dalje ne zna gde će nastaviti sa poslom. Ima ponudu Rubina, pa je došao da vidi kako to sve ovde izgleda. Kakav je stručnjak nije ni čudo da ga traže. Od njega zavisi da li će prihvatiti ponudu".

Šta bi još rekao o Rubinu?
"Čini mi se da je klub u tranziciji. Kurban Berdijev je bio trener čak 12 godina, alfa i omega celog kluba, ali je u decembru otišao. Mnogo je promena, ne mogu da kažem da su sada najbolji dani za Rubin, ali očekujem da se od sledeće sezone on vrati na staze uspeha iz poslednjih četiri-pet godina. Pod Berdijevim su osvojene dve titule, pobeđena je Barselona na Nou Kampu, a to se sigurno nije dogodilo mnogim evropskim ekipama".

GOL ZA UKRAJINSKI NAROD

Nedavno ti je maltene minut na terenu bio dovoljan da postigneš gol za Ukrajinu u prijateljskom meču protiv SAD-a na Kipru?
"Videlo se da su igrači opterećeni situacijom u zemlji, razmišljaš o raznim stvarima... Još i Amerikanci za protivnika, mnogo toga ti prolazi kroz glavu. Oni su bili odlični u prvih 15 minuta u oba poluvremena, ostalo je pripalo nama. Imao sam tu sreću da prvu šansu iskoristim. Sigurno da sam prezadovoljan, svaki gol za repezentaciju ima posebnu vrednost. Obradovali smo narod koji se, eto, bar tih 90 minuta malo veselio".

SRBIJI NIJE MESTO U BARAŽU ZA EP

Žrebom su određene kvalifikacione grupe za EP 2016. u Francuskoj. Ukrajina je u C grupi sa Španijom?
"Dve ekipe idu dalje direktno, a kod nas je Španija neprikosnoveni favorit i to ne samo u kvalifikacijama. Ostalo su protivnici po meri i ukoliko ih ozbiljno shvatimo možemo do drugog mesta".

Orlovi neće imati lak put do Francuske?
"Srbija ima mlade i talentovane reprezentativce, kvalitet je više nego očigledan. Iskreno, mislim da uz malo sreće Srbija može do prvog mesta, ali u prva dva bez sumnje. Trebalo bi da se plasira na evropski šampionat mimo baraža".

Ostalo je još tri meseca do Svetskog prvenstva u Brazilu koje će proći bez Ukrajine. Prognoze?
"Favorit je Brazil. Ima strašnu ekipu, uz to je i domaćin. Uvek treba biti oprezan sa Nemcima i Špancima. Možda ove godine nešto uradi i Argentina. Izdvojio bih te četiri ekipe kao učesnike završnice".

Kompletan intervju sa Markom Devićem pročitajte u štampanom izdanju magazina MOZZART Sport.

(FOTO: Action IMages)