Materaci: Italijanski fudbal je korumpiran, hoću da budem trener u Bundesligi (VIDEO)

Marko Materaci je igrač poznat i po najboljem i po najgorem. On je čovek koji je za manje od sat vremena uspeo da uništi Zidanov oproštaj od fudbala i da osvoji Svetsko prvenstvo sa Italijanima.

Trenutno je igrač/trener indijskog Čenajina, kluba koji trenutno vodi u šampionskoj trci u toj državi, tačnije beži jedan bod drugoplasiranoj Goi. Za italijanske medije je pričao o daljem toku svoje karijere.
"Veoma bih voleo da jednog dana završim u Bundesligi kao trener. Ona je rame uz rame sa Premijer ligom i Primerom, i smatra se jednom od najbolje tri lige Evrope. Pre nekoliko godina imao sam ponudu da pređem u Kajzerslautern, ali nisam pristao na to, jer nisam hteo da napustim Italiju. Igrači koji tako nešto urade prestanu da dobijaju pozive za reprezentaciju, a to nikako nisam želeo. Pored toga, moj otac je bio trener, pa znam koliko je teško odrastati ako se stalno seljakaš. To nije baš dobro za porodicu, iako moram priznati da me je Bundesliga vrlo privukla. Kada smo osvojili Svetsko prvenstvo u Brazilu imao sam mnogo ponuda da odem iz Intera i zgrnem velike pare, ali sam ostao sa Neroazurima, sa kojima sam osvojio sve (Tripleta 2010. prim. aut.). Vrhunac svega bio je finale Lige šampiona sa Bajernom 2010.", ističe sada već legendarni Marko.

On je uvek bio poznat kao neko ko na terenu ostavlja i srce i dušu, ali su zbog toga mnogi njegovi čuvari ostavljali kosti.
"Ono što ja želim od fudbala je da pobeđujem, zabava i zarađivanje para mi nisu prioriteti", dodao je.

Iako voli svoju zemlju, iskoristio je priliku da iskritikuje fudbalske prilike u njoj.
"Italijanski fudbal je korumpiran. Pored Stadiona Juventusa, svi ostali stadioni su stari i prepuni nasilja. U Nemačkoj je sve drugačije. Imate ozbiljne pravne mere koje se preduzimaju protiv onih koji donose nevolje na terene,  što nije tako u Italiji", nije štedeo reči i živce Materaci.

Svi se sećaju onoga što se dogodilo sa Zidanom 2006, kada je ta nemila scena obišla svet.
"To se jednostavno dogodilo, bila je to emotivna reakcija. Takve stvari mogu da se dese i na ulici. Posle nekog vremena smo se Zinedin i ja suočili, ali ću detalje tog razgovora sačuvati za sebe. Na kraju mi je pružio ruku. Držao sam je sve dok me nije pogledao duboko u oči. To je bio za mene prelep momenat, dok ne znam kako se on osećao", završio je svoje emotivno izlaganje trener/igrač Čenajina.

(FOTO: Action images)