MIĆA NA TURNEJI: Grebići odbranili ljubićku tvrđavu

Šabački Čivijaši odavno su zaposeli čelo tabele Srpske lige grupe Zapad, pa su u nedelju 27. aprila, čvrsto rešeni da uknjiže nove bodove i tako učine džinovski korak ka povratku u prvoligaško društvo, došli u goste Poletu iz Ljubića. A Grebići, iz te stare, dobre filijale FK Borac u kojoj su stasali brojni talenti moravskih Zebri, suprostaviše im se sa nikad jačim i uigranijim timom. Uostalom, fantastična 43 osvojena boda s pravom su i kod njih razgorevala šampionske ambicije.

U simpatično fudbalsko zdanje s one strane Zapadne Morave, podno Ljubićkog brda, navijači su počeli da pristižu čitav sat pre početka meča. Znali su dugogodišnji lokalni ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu da će ovom zgodom na stadion zapucati i „derbisti“ – odnosno navijači koji gledaju samo derbi mečeve – i zato požuriše da na vreme zauzmu svoja mesta. Uskoro su se pojavila i dobro znana lica, među kojima primećujemo Milana Jovanovića Mrvu, doskorašnjeg fudbalera Crvene zvezde u društvu kćerkice Teodore, zatim poznatog fudbalskog agenta Gorana Hadži Milovanovića i iskusnog trenera Slavka Vojičića Džoa.

Bašta klupskog restorana, s koje se pružao odličan pogled na teren, odavno je bila popunjena, a dok na teren nisu istrčali akteri duela o kojem se u Ljubiću danima raspredalo, glavna tema je bio prohujali „večiti derbi“ i odluke arbitra Milorada Mažića. Uskoro su se začuli gromoglasni pokliči iz svlačionice dva tima, a koji sekund kasnije i karakteristični bat kopački po betonu. Na samom ulasku u teren korpulentni delegat čitao je imena igrača i pregledavao im opremu, posle čega je svima na originalan način poželeo uspešnu i sportsku borbu za bodove:
„Zanat znate, alat imate i zato publici pokažite najbolje što u fudbalu znate. Srećno!“

Na delu tribine bliže upravnoj zgradi Ljubićana, iskusno su se locirali simpatizeri šabačkog kluba. Verovatno da u slučaju „bežanije“ što pre stignu na sigurnu teritoriju. Ispostavilo se da je ta vrsta bojazni bila bespotrebna, pošto su navijači Poleta, osim nekoliko pojedinaca, bili krajnje tolerantni. Doduše, malo im je išao na živce jedan izuzetno grlat i vatren navijač gostujuće ekipe koji se ponašao kao da je na Mačvinom stadionu.

Pošto se iz publike prvo začuo glas: „Mentalac, nemoj da se dereš!“, opomenu je prvo dobio od strane redara, a odmah zatim i policajca.
„Zeko, slobodno viči, nismo ni mi njima branili da navijaju kada su bili kod nas, samo malo smanji doživljavaj“, obratio se markantni navijač Mačve diskretnim glasom, strastvenom navijaču šabačkog kluba.

Uporedo sa događajima na terenu, gostujući navijači, kako to već ide kada se borba za titulu približava vrhuncu, pratili su razvoj događaja na ostalim srpskoligaškim terenima. Posebno ih je zanimao duel na Bumbarevom brdu, gde je Partizan dočekao Loznicu.
„Slavče, šta se radi tamo?“
„Vodi Loznica sa 1:0?“
„E jbg... Kad ga pre dadoše!?“

Do pred kraj prvog poluvremena vodila se žestoka borba na sredini terena, uz povremene polušanse na obe strane. A onda se posle jedne akcije koja nije mnogo obećavala, lopta zakoprcala u mreži lidera, što je izazvalo erupciju oduševljenja među fudbalerima u plavim dresovima i na tribinama.

Tokom pauze, navijači su neprestano pristizali, a jedan od njih je osetio potrebu da se opravda pred komšijom i tako otvori zanimljiv mini-dijalog.
„Liverpul volim više nego Zvezdu i morao sam da gledam utakmicu do kraja, ali džaba... Izgubiše.“
„Čelsi je Čelsi burazeru. Mnogo su bre ozbiljni.“
„Brate, nemoj me zaje.avati, kak’i Čelsi, to ti je veštački klub. Liverpul danas da se ugasi, njima bi trebalo 100 godina da ih stignu!“

Da je Čačak bio i ostao košarkaški grad, dokazuje dijalog druge dvojice simpatizera Poleta.
„Vide li kako uprskaše Zvezda i Partizan?“

„Jesam i ne pitaj me ništa. Ja ne mogu ono da im oprostim nikako. A mogla je Arena ponovo da bude krcata da su stigli jedni do drugih! Ma posle one svađe između Čovića i Vujoševića, ništa pametno i nije moglo da se dogodi.“

U nastavku susreta, nemajući drugog izbora, Čivijaši su zbili redove i frontalno krenuli na Ljubićane koji su se smireno branili i koristili najmanju priliku za organizaciju kontranapada. U samom finišu golman Poleta je imao pune ruke posla. U jednoj akciji gostiju, kad su svi videli loptu u mreži, leva stativa je stupila na scenu i dva puta odbijala udarac igrača u crveno-crnoj opremi.

Kad se „bubamara“ konačno našla u čvrstom golmanovom zagrljaju, grupa najvernijih fanova Poleta zapevala je iz sveg glasa stari hit Slavuja iz Mrčajevaca...
„Ova noć, ova noć ima čudnu moć...“

I tako je ljubićka fudbalska tvrđava ostala neosvojiva za glavnog kandidata za plasman u Prvu ligu. A letimičan pogled na tabelu – na kojoj je Mačva i dalje prva sa 49 bodova, a dišu joj za vrat Loznica sa dva i Polet sa tri boda manje – jasno govori da prava uzbuđenja u Srpskoj ligi grupa Zapad tek predstoje!