MIĆA NA TURNEJI: Komšija, šta je ovo danas, kao za Petrovdan! (FOTO)

"Nedelja popodne nogometni dan, prazne su ulice, zaboravio sam na sat..." pevao je nenadmašni Džoni Štulić osamdesetih godina prošlog veka, kada je fudbal prosečnom Srbinu, to jest Jugoslovenu, pričinjavao zadovoljstvo, ništa manje nego Prvomajski uranak. E baš tako je u nedelju po podne bilo na stadionu FK Vrčin koji je u poslednjem kolu Prve beogradske BiP lige igrao protiv Šumadije iz Šopića. Ulog je bio vanserijski, jer je pobednika utakmice čekalo prvo mesto i plasman u Beogradsku zonu. Domaćin je, baš kao i tokom čitavog prvenstva, bio na visini zadatka, uspeo je da se izbori s pritiskom koji je nosio jedan ovakav meč i u velikom stilu počistio s terena Šopićane sa 3:0, posle čega je počelo slavlje igrača, navijača i članova Uprave, baš kao da je osvojena Liga šampiona. Ali krenimo redom!

Navijači su u kolonama počeli da pristižu nepun sat pre početka utakmice i odmah je bilo jasno da će vrčinski fudbalski hram biti pun kao nar. Ispred ulaza u službene prostorije vijorila se klupska zastava, dok je unutra "kuvalo kao u košnici". Glavnu reč su vodili veterani FK Vrčin, a među njima smo primetili i starog, dobrog znanca beogradskih sportskih novinara Mišu Odavića, nekadašnjeg administrativca Crvene zvezde.
"Sada tako davne 1978. godine igrao sam za Vrčin u jednoj isto ovako važnoj utakmici, kad smo slavili ulazak u viši rang, tadašnju Prvu srpsku ligu. Nadigrali smo Heroj iz Jajinaca sa 3:2 i verujem da će i aktuelna generacija fudbalera ponoviti taj uspeh", izjavio je Odavić za MOZZART Sport i potom se pridružio bivšim saigračima Tomici Nestoroviću, Voji Vagiću, Eri Milivojeviću, Giletu Tasiću i ostalima.

A atmosfera na tribinama kao u najbolja vremena. Dede, bake, očevi, majke, supruge, deca rešili su da na sat i po zaborave na sve ovozemaljske muke i uživaju u, nekad i nama Srbima, najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Dok su se igrači zagrevali, navijači su neprestano pristizali i pogledom ili uz pomoć mobilnog telefona, tražili poznanike koji im čuvaju mesto. Na sve strane su se čuli pozdravi "gde si, Lazo, gde si Miki, Toki, šta ima, Žabo, javi se, Mare gde ste seli"... Jedan nešto stariji meštanin, obratio se ispisniku pored sebe:
"Komšija, šta je ovo danas, kao za Petrovdan?!"
"Ovo ti je priprema za Petrovdan", usledio je hitan odgovor.

Sa razglasa je odjekivala Balada, megahit Beogradskog sindikata, valjda kao podsećanje na vremena dobrog fudbala i boljeg života u prestonici i okolini. Ali istovremeno se čuo i parajući zvuk "šizele" s uređaja koji na smenu verglaju verni navijač Bidža i dvoje klinaca. Neko je čak doneo i vuvuzele, a dodatnu internacionalnu notu derbiju dao je navijač koji je na tribine ušetao s ogromnim crnim sombrerom na glavi.
"Ajmo, beli, ajmo šampioni", začuo se prvi poklič podrške fudbalerima Vrčina.

Vreme je odmicalo, ali fudbaleri domaćina nikako nisu uspevali da stabilizuju igru.
"Dobro, nije im lako... Celo prvenstvo je stalo u ovu utakmicu. Biće bolje", glasilo je objašnjenje jednog tolerantnog navijača, verovatno oca nekog od momaka dole na terenu.

A ubrzo se začuo i komentar majke jednog od prvotimaca FK Vrčin.
"Ja ne mogu da sedim. Deki, sine, ne daj mu da prođe!"

U 27. minutu ofanzivna igra se isplatila i mreža Šumadije se zatresla. Usledila je erupcija oduševljenja razdraganih navijača, igrača i članova Uprave kluba koji je koracima od sedam milja gazio ka Beogradskoj zoni. Ohrabreni vođstvom  izabranici Bojana Bojičića su u nastavku duela udarili "sitan vez"i do isteka 90. minuta postigli još dva gola, za totalno ludilo na igralištu, a pogotovo na tribinama. Od silne vike i skakanja, zasigurno se zaljuljao i obližnji Avalski toranj.

Piše: Milorad Plazinić 
([email protected])