Mića na turneji: Martinci, selo u kojem živi fudbal!

Udaljeni su jedni od drugih nepunih pet kilometara, ali se žitelji Martinaca i Kuzmina, dva sela u blizini Sremske Mitrovice, kada je fudbal u pitanju, ponašaju kao da su sa dve strane planete. Doduše, bilo je tako u neka druga vremena, kad je rivalstvo između Borca i Graničara bilo toliko izraženo da je prosto bilo nezamislivo da vidite njihove navijače jedne pored drugih.

U nedelju 17. novembra, na poslednjem velikom sremskom derbiju, nešto drugačija priča. Pred odlazak u svlačionicu kapiten domaćina Radovan Malešević opušteno je ćaskao sa Bojanom Vasilićem, zvanim Frka, najstarijim igračem Kuzminaca.

A na ulasku na stadion veselo, uz po koju prigodnu pošalicu, pozdravljali su se simpatizeri dva kluba. Reklo bi se, uzajamni respekt, do prvog sudijskog zvižduka!

Jednom crnomanjastom gospodinu sa sedom bradom, svi su pružali ruku s naročitim postovanjem. Od Danka, prodavca karata, saznajemo da je to Draško Talirović, kako reče "u svoje vreme jezivo dobar fudbaler" koji je važio za Šekularca vojvođanskih terena. Još saznajemo da u ekipi Borca sada vedri i oblači njegov sin Nikola koji je, ispostaviće se, sa dva pogotka bio junak derbija. Iver od klade nikad nije padao daleko!

S obzirom na rang takmičenja za stadion Borca se bez pardona može reći da izgleda impresivno. Teren je priča za sebe. Steva Jovanović, potpredsednik kluba, priča kako je svojevremeno Nebojša Uške Vučićević čupao travu kako bi proverio da nije veštačka. Pored moderne, natkrivene tribine, tu su i reflektori. Nema šta, uslovi kakve nemaju ni pojedini prvoligaši. Pogotovo što FK Borac na sve to ima i ono bez čega fudbal gubi smisao, a to su navijači!
"Nikada u svojoj istoriji nismo bili u nižem rangu takmičenja. Čak smo u jednom trenutku dotakli dno, ali smo se u poslednji čas organizovali i spasili klub od gašenja. Polako i sigurno vraćamo se na stare staze uspeha, kad smo se za bodove borili u znatno kvalitetnijim ligama", reči su Ljubiše Maleševića, predsednika FK Borac.

Uvertiru za komšijski derbi, i to kakvu, predstavljao je duel između kadeta dva kluba. Borčevi dečaci su prosto oduvali vršnjake sa terena i slavili sa 8:0. Svaki gol jedan navijač je proslavio sviranjem kola na fruli. Rešetanje mreže Graničara, dobro je došlo Demonima, najvatrenijim pristalicama Borca, da se zagreju za meč dana.

I, čim je megdan počeo, zavijorile su se zastave, ali je taj lepi prizor ostao u magli stvorenoj od dimnih bombi i topovskih udara.
"Mati rođena, prašti ko na Ceru 1914. godine", glasio je komentar jednog vremešnog Sremca.

Već u osmom minutu strasti su se uzburkale posle jednog oštrog starta na centru, da bi proključale sredinom prvog poluvremena kada je pomoćni arbitar u veoma izglednom napadu gostiju, podigao zastavicu. Do odlaska na odmor, tek povremeni uzdasi publike posle propuštenih polušansi i po koja psovka na račun sudija.
"Umem da ostavim traktor nasred njive, stavim sinove u kola i odem na Zvezdinu utakmicu. Samo, ti momci nam slabo uzvraćaju igrama i ne umeju da iskoriste tu ogromnu navijačku energiju. A nije ni čudo što je tako. Skoro slušam prenos na radiju i reporter kaže da ne zna ko ulazi u igru, dok ne pogleda u zapisnik. U vreme kad se kod nas igrao ozbiljan fudbal znao sam imena igrača u svakom klubu od 1 do 16. Trčao sam kao lud da bih posle škole stigao kući da gledam „Indirekt“ i Marka Markovića. Više nema šta da se gleda ni na terenu, ni na televiziji", u kratkim crtama je za vreme pauze, Bora Relić, sredovečni Martinčanin, opisao situaciju u srpskom fudbalu.

Drugo poluvreme, druga pesma. Razgoropadio se malopre pomenuti Nikola Talirović – Talir i u kratkom razmaku postigao dva efektna gola, dokazujući da nema bez veze "Baloteli frizuru".

Navijači domaćina ne štede grla i dlanove, a mlađi naraštaji ne žale pirotehniku. Na teren je odletela i prva dimna bomba...
"Vidi šta rade klinci, bojim se da ovi naši sledeću utakmicu ne odigraju pred praznim tribinama", začuo se iz mase nečiji polušaljivi komentar.

Kuzminci nisu klonuli duhom, rešili skupo da prodaju kožu i krenuli frontalno ka golu Borca. U jednom napadu su se izborili za slobodan udarac.
"Ajde Stanko, ime dedino", uzvikuje stariji Martinčanin koji zna da je vižljasti golman Stanimir Jandrić, dobio ime po svom dedi.

Spušteni gard je goste koštao sa još dve lopte u mreži.
"Ljudi moji, ne pamtim kad smo ovako poraženi poslednji put", jadikovao je Simić, dojučerašnji levi bek Graničara.

Za to vreme prvi čovek Borca je nervozno šetao tamo–amo ispred upravne zgrade i tek kad su njegovi igrači postigli i četvrti gol, uzviknuo je: "E, sad je gotovo".

Pritom se sve vreme lupkao levom rukom po desnom gornjem džepu.
"Tu sam stavio kovertu u kojoj je premija. Rekao sam im u svlačionici da je njihova ako pobede, a ukoliko izgube onda je moja!"

Zavesa na još jednu sremsku feštu tako je spuštena. Podići će se ponovo u prolećnom revanšu, a do tada Kuzminci će vrlo nervozno da odbrojavaju dane.

---------------------------------

Borac – Graničar    4:0  (0:0)

Druga Sremska liga grupa Zapad

Piše: Milorad Plazinić
([email protected])

(FOTO: MOZZART Sport)