MOĆNI, BOGATI I SUROVI: Kako Bajern parama uništava konkurenciju u Bundesligi

 

Od četiri najveće lige u Evropi ni za jednu se ne može reći da ima svog dežurnog vladara kao za Bundesligu. U Engleskoj vode bitku za prevlast mančesterski i londonski klubovi, nekada je tu bio i Liverpul. U Italiji: Juventus, milanski i rimski giganti, a u Španiji ponosi Madrida i Barselone. Samo se u Nemačkoj uvek zna ko je izraziti kandidat za titulu: Bajern Minhen.

Gigant koji retko kada ima pravog takmaca u šampionatu. Ako i pojavi dostojan konkurent, on može da izdrži najviše dve-tri sezone “klanja” sa Bavarcima. Onda sledi neminovan pad, povratak u realnost i prosečnost. Sasečenih krila i otupljene oštrice. Mnogima koji fudbal posamtraju suvoparno, kroz statistiku i rezultate, tek je sinoćnji slom Reala u Dortmundu otvorio oči i uverio ih da je na Vestfalenu izniklo fudbalsko čudo. 

Međutim, to su mnogo ranije shvatili oni koje je taj projekat Borusije najviše zaboleo: Bajern. Još pre godinu i po dana, u Minhenu je upaljena crvena lampica zbog ozbiljne pretnje iz Dortmunda. Videli su da nekadašnji prvak Evrope staje na noge i punom parom su upalili sve pogone da se već snažan tim u Minhenu, dodatno ojača i da se napravi sastav koji će dominirati.

Strategija je ostala stara. Kupiti ono najbolje iz Nemačke i tako jednim udarcem ubiti dve muve: pojačati sebe i naneti štetu drugima i oslabiti ih. To je taktika koju Bajern primenjuje već decenijama i koja održava njihov monopol u Nemačkoj. Na najbolji mogući način koriste novac i uticaj.

Kada bi neko i stvorio snažan tim sposoban da im parira, Bavarci bi iskoristili apre i moć da im uzmu ono najvrednije. Tako su neki sjajni igrači poput Šola, Bazlera, Kana, Dajslera, Elbera, Balaka, Gomeza, Nojera postajali Bajernova najveća snaga umesto njihova najveća pretnja.

Vrhunac te strategije je nedavna “otimačina” Marija Gecea za rekordnih 37 miliona evra. Čak se najavljuje i isti scenario sa Levandovskim. Kupiti najboljeg igrača iz najvećeg rivala i još mu to uraditi u lukavo tempiranom terminu je nož u srce ravan planovima najgorih zavereničkih krugova starog Rima. Totalna šteta nije naneta jer nisu poremetili Milionere pred meč sa Realom. Ali, glavni cilj su ostvarili. Na stranu to što mnogi veruju da će Borusija uspeti da nadometi odlazak Gecea jer sa 37 miliona mogu mnogo da naprave. Neće dortmundski projekat propasti radi jedne podaje…Ali, to je neka druga priča.

Poenta je da Bajern ne bira sredstva da “osakati” rivala i udari ga tamo gde ga najviše boli. Najbolji primer za to je kako su sistematski uništili Karlsrue. Ovaj klub je tokom 90-ih godina prošlog veka bio ozbiljan rival Bajernu, imao sjajnu generaciju i igrao strašan fudbal. U roku od pet godina Bajern im je uzeo Memeta Šola, Olivera Kana, Mihaela Tarnata i Torstena Finka koji su najvetlije dane karijere doživeli upravo u Bavarskoj. Karlsrue se od toga nije oporavio ni do dana današnjeg…
"Kada pratite uzorak Bajernovog ponašanja u poslednjih 30 godina možete videti kako se neke stvari ponavljaju. Ali naravno, legitimno je da potroše svoj novac i to ne može da se spreči", rekao je predsednik Borusije iz Dortmunda, Hans Joakim Vacke. 

Omiljene žrtve su im u poslednjh desetak godina bili Bajer Leverkuzen, Štutgart i Verder. Ni to nije slačuajno. Ova tri tima su uz Borusiju najčešće bili kamen u cipeli koji je žuljao Bavarce. Zato su im otimali najbolje:  Klosea, Borovskog, Pizara iz Verdera, a Bajeru tri glavna igrača iz onog tima koji je igrao finale Lige šampiona: Lusija, Balaka i Ze Roberta. Štutgartu su uzeli dva najbolja napadača koja su igrala u gradu Mercedesa: Elbera i Gomeza.

Kada bi se i u nekim "manjim" klubovima pojavio neki biser poput Dajslera iz Herte ili letos Dantea iz Menhengladbaha, znalo se da ga put vodi u Minhen. Jedino su kiksnuli na primeru Marka Rojsa. Tačnije, želeli su ga, bili ubeđeni da su završili posao, a onda im ga je Borusija digla ispred nosa. I još više izazvala bes i frustraciju u Bajernu.

Retki su bili asovi poput Tomasa Heslera, Ulfa Kristena ili Krasimira Balakova koji su ostali imuni na zov iz Bavarske. Koliko-toliko su im odolevali Šalke i Borusije, dva kluba iz bogatog Rura. Ali, na primerima Manuela Nojera i Marija Gecea smo videli da ni oni ne mogu da se odbrane baš uvek. Bavarci su “oteli” dva momka koji su bili idoli u Gelzenkirhenu i Dortmundu.

Istina, Bajern je uvek bio veliki i jak. Ali, u poslednjih par godina je finansijski postao toliko dominantan da drugima ostaje da skupljaju mrvice i nadaju se lošoj sezoni giganmta iz Minhena. Čak im nije problem da vrbuju i trenera (Jup Hejnkes – Bajer L.) ili sportskog direktora (Matijas Zamer – Borusija D.) iz direktnih rivala.

Da cela stvar bude još gora prema rivalima, Bajern je često bio toliko surov da je unapred sklapao dogovore koji su protivničke klubove ostavljali bez obeštećenja! Za “dž” su uzeli Balaka, Borovskog, Salihamidižića, Olića, Altintopa… Kakav udarac za klubove koji su na njima izgubili silne milione.

Ali, ovde nema ništa nedozovljeno. Sve je regulrno. Surovi kapitalizam i zakoni tržišta su uvek na strani moćnih i bogatih. A, u Nemačkoj se samo jedan klub smatra takvim – Bajern! Zbog toga, niko u Nemačkoj nije ravnodušan na Bajern: ili ih vole ili ne mogu očima da ih vide.

Piše: Aleksandar Gligorić
[email protected]

ŽRTVE KOJE JE BAJERN “PELJEŠIO”

VERDER:
2007: Miroslav Klose – 15 miliona evra
2005: Valerijan Ismael – 8,5
2002: Klaudio Pizaro – 8,2
2008: Tim Borovski – bez obeštećenja
1996: Mario Bazler – 4,1
1995: Andreas Hercog – 2,54

ŠTUTGART:
2009: Mario Gomez – 30 miliona evra
2001: Pablo Tijam – bez obeštećenja
1997: Đovani Elber – 6,5
1995: Tomas Štrunc – 2,5

BORUSIJA MENHENGLADBAH:
2012: Dante – 4,7 miliona evra
2007: Marsel Jansen – 14
1999: Patrik Anderson  – 3
1998: Štefan Efenberg – 4,25

BAJER LEVERKUZEN:
2004: Lusio – 12 miliona evra
2002: Ze Roberto – 12
2002: Mihael Balak  – bez obeštećenja
2001: Robert Kovač – 8,25

BORUSIJA DORTMUND:
2013: Mario Gece – 37 miliona evra
2004: Torsten Frings – 9,25
1992: Tomas Helmer – 3,75

HAMBURG:
2009: Ivica Olić – bez obeštećenja
2006: Danijel Van Bujten – 8
2001: Niko Kovač – 5,5
1998: Hasan Salihamidžić  - bez obeštećenja

KARLSRUE:
1997: Torsten Fink – 2,5 miliona evra
1997: Mihael Tarnat – 2,4
1994: Oliver Kan – 2,3
1992: Memet Šol – 2,5

ŠALKE:
2011: Manuel Nojer – 22 miliona evra
2007: Hamit Altintop  – bez obeštećenja

KAJZERSALUTERN:
1995: Ćirijako Sforca – 3,3 miliona evra

HERTA:
2002: Sebastijen Dajsler  – 9 miliona evra

VOLFSBURG:
2012: Mario Mandžukić – 13 miliona evra