MOZZART u Maksimiru: Ovo je Dinamova “država”, pravi se kapela za Štimčeve molitve (FOTO)

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Zagreba)

Na prvi pogled, sa spoljne strane, zagrebački stadion Maksimir ne deluje kao građevina koja će vam oduzeti dah. Ipak, u odnosu na Marakanu ili JNA, primetno je sa strane da je ovaj stadion malo bolje “ušminkan”. Nema okolo blata, paljevina, zaraslina…

Ali, ono što se nalazi unutra je svemirski brod za stadione dva naša najveća kluba.
“U prethodnih godinu i po dana, uložili smo u stadion 12 miliona evra! Nove svlačionice, nove prostorije, novi semafor identičan kao na San Siru, saune, kupatila, restoran, svi mogući prateći sadržaji, sada ispod južne tribine pravimo i hotel sa 35 soba za prvi tim. Bolje da ulažemo u stadion, nego da plaćamo Vladi poreze koje su nam nametnuli. Inače, njima Dinamo kao da je meta, pa se trude da nas što više ukoče. Ali, ne damo se, napredujemo bez obzira na sva podmetanja”, priča naš domaćin Tomislav Mračinko, Dinamov direktor za medije.

Dinamov čelnik nam je otvorio sva vrata maksimirskog stadiona.

Ovo su svlačionice u kojima će boraviti srpska reprezentacija.

Danas su u njoj bile smeštene mađe kategorije Dinama, ali sve će biti tip-top za Orlove.

A ovo je svlačionica Dinama.

S personalizovanim ormarićima i mestima. Kao ono kad uoči mečeva Lige šampiona gledamo kadrove iz svlačionica najvećih evropskih klubova. Nije baš tako glamurozno, ali je daleko ispred Zvezde i Partizana. Čak ni Partizanov Zemunelo ne može da se meri sa onim što Dinamo ima.

Pogledajte i sadržaje koji prati svlačionice. Đakuziji sa toplom i hladnom vdom, prostorije za rekuperaciju i masažu, saune, moderne tuš kabine, teretana… Stvarno svetski!

Međutim, postoji i novitet na Maksimiru specijalno dizajniran za meč u petak uveče. Pored svlačionica se trenutno montira prostor za kapelu u kojoj će se igrači moliti pre meča. Budući da je selektor Vatrenih, Igor Štimac, religiozan tip i da je nedavno išao u Međugorje da se moli Gospi, verovatno je da je oduševljen ovom idejom. Radovi teku punom parom i kapelica će biti spremna do srede uveče.

Zakoračili smo i na teren Maksimira koji se perfektno održava iako je star skoro dve decenije. Trava je kao pamuk, drenaža odlična, pa ne postoji opasnot da kiša napravi močvaru koja bi upropastila utakmicu.

U Dinamu trenutno trenira 2.000 dečaka, koje vode 35 trenera. Mnogi od njih su bivši poznati fudbaleri zagrebačkih Modrih. Eto vam odgovora odakle Dinamu tolike pare i kako Mamić za te silne millione prodaje fudbalere u najveće evropske klubove.
“U prethodnih osam godina smo samo od prodaje igrača inkasirali 120 miliona evra. Kako se radi u Dinamu, najbolje vam govori podatak da je trenutno u reprezentaciji Hrvatske koja se sprema za meč sa Srbijom, 15  - što bivših, što sadašnjih igrača Dinama”, kaže direktor Modrih.

I pored stadiona se gradi punom parom! Dinamo ima nekoliko terena sa pravom i veštačkom travom. Postoji čak i poseban teren specijalno izrađen za treninge golmana.

Pored stadiona je restoran u kojem se hrane mlađe kategorije i prvi tim. Izgleda lepo, pa nije ni čudo što prvotimci čak i u slobodno vreme navrate tu da jedu.

I povrh svega ovoga, navijači bojkotuju Dinamo zbog Mamića, pa se tako na meču Lige šampiona okupi oko 5.000 ljudi?!

E, sada podvucite crtu između Dinama i Crvene zvezde. Zagrepčani jedva skupe nekoliko hiljada navijaca, a klub je po organizaciji Barselona za Zvezdu. Osvaja i trofeje, igra Ligu šampiona…

Razlika je ipak u gazdi. Mamić već godinama gazduje perfektno. Neki neprijatelju mu spočitavaju da je “seljak”, “profiter” itd… Ali on je neuništiv i ima kontinuitet rada. Ima ugled u Evropi, pa sada prodaje Dinamove igrače i za više nego što vrede.

Sa druge strane, bilo je i u Zvezdi “seljaka”, ali niko od njih nije bio takav “igrač” kao Mamić. Njihov nivo je bila prodaja igrača u Kinu, Uzbekistan itd. A rukovodstva su se menjala kao čarape. Zato danas Dinamo ima čistih 25 miliona evra na računu, a Zvezda minus od 50 miliona.

Nije loše doći i pitati za savet, pa taman i u Hrvatsku. Ako već ne znaš, pitaj nekoga ko zna. 

Tekst i foto Aleksandar Gligorić
[email protected]