Mudrinski i Ožegović: Isto ime, ista frizura, isti cilj!

 

Jedan je došao "na bum“, ali je oduševio već od prvog minuta. Drugi je tu poodavno, ali tek treba da dokaže da je s razlogom dogurao do seniorskog tima. Ognjen Mudrinski i Ognjen Ožegović pod lupom su celokupne zvezdaške javnosti koja sa nestrpljenjem očekuje da vidi može li ovaj prvi da nastavi tamo gde je jesenas stao, ovaj drugi da krene njegovim stopama, a Zvezda da konačno prebrine brige s golgeterima.

Jer Mudrinski je već pokazao da ume o čemu svedoči i devetka na njegovom golgeterskom kontu što ga čini najubojitijim strelcem Superlige. Ožegović pak po mnogo čemu naliči na tri godine iskusnijeg kolegu. Po imenu, na primer, pa i po klubu koji vole i koji predstavljaju, po poziciji, po frizuri...
"Dobro, zasad i nemamo toliko toga zajedničkog. Ja sam prošao celu školu Vojvodine, Ožegović Zvezdinu. Mlađi je od mene tri godine. Zajedničke su nam ove pripreme, a nadam se da ćemo i u prvenstvu zajedno istrčati na teren i doneti Zvezdi mnogo golova, a potom i titula", počinje priču Mudrinski u intervjuu specijalnom izveštaču MOZZART Sporta u Antaliji.

Ožegović je primetio i jednu fudbalsku razliku.
"Mudri više traži loptu u noge, a ja u prazan prostor. Što bi dobro došlo kada bismo igrali zajedno. On bi prilazio po loptu, a ja bih bežao u prostor".

Ali da li zaista između dva Ognjena nema više ničeg sličnog? Reklo bi se da ima i to i mnogo više nego što se čini na prvi pogled.

Pod broj jedan, očeve koji su fudbalski fanatici. I sami bivši fudbaleri. "Ćale“ Ognjena Mudrinskog već je postao prepoznatljiv lik na Zvezdinim utakmicama. Prepričava se scena kada je pri vođstvu crveno-belih na gostovanju kod Javora, 10 minuta pre kraja meča u Ivanjici, iz sveg glasa sinu poručivao: "Ajde bre, gazi!“
"Na gostovanjima ga lagano nađem na tribinama. Čujem ga i šta kaže. Na Marakani znam otprilike, uvek je u Red kafeu, ali ne mogu baš da ga lociram sa te distance. Mnogo mi znači kad ga vidim. Lepo je kad imaš nekog ko je uz tebe na svakoj utakmici, a on je bio tu i mnogo pre nego što sam stigao u Zvezdu. Savetuje me, pazi da ne napravim greške koje je on pravio tokom karijere. Volim da s njim popričam o fudbalu, iako je više bilo kritika, nego pozitivnih stvari", kaže popularni Mudri o ocu Radoslavu, koji je "bio tu“ i kada je njegov sin potpisivao ugovor s crveno-belima.

Golgeterski nerv Ognjen je i nasledio od Radoslava Mudrinskog, koji je u dresu Elana za jednu sezonu postigao 46 golova. Ipak, mlađi Mudrinski mu "zavidi“ na jednom drugom podatku.
"Kad je igrao u Bečeju, dao je dva gola Partizanu i prekinuo rekordan niz Ivice Kralja koji pre toga ne znam koliko dugo nije primio gol. Nažalost, Bečej je izgubio sa 2:3."

Ožegović je u nešto drugačijoj situaciji. Naime, on oca nije mogao da pita, primera radi, kako da zahvati loptu, ali je i te kako imao šta da nauči.
"Bio je golman, i to dobar. U vreme stare Jugoslavije je branio za banjalučki Borac i Rudar iz Velenja. Stalno mi zvoca oko fudbala, ali u suštini ga uglavnom poslušam, jer je iskusniji i zna kako treba da se postavim prema ljudima. Takođe, otkrio mi je i neke cake. Recimo, kad golman čučne na koju stranu se lakše baca, naučio me je da gledam na koju se nogu golman više oslanja. Još jedna je razlika između naših očeva. Moj je uvek na "severu“, osim ako igramo u nekom ranijem tereminu, pa ne može da stigne zbog posla."

SUZE ZBOG BORDOA I VERA U ZVEZDINU MLADOST

Zajedničke su im, kako je Mudrinski već rekao, i pripreme, koje su dva Ognjena počela i pre prve prozivke Aleksandra Jankovića. Na Adi Ciganliji pod komandom Andrije Milutinovića, doskorašnjeg kondiconog trenera mlade reprezentacije Srbije. Nastavak je usledio kod novajlije u stručnom štabu Zvezde Vladimira Čepzanovića.
"Da je dobar, ne bi leteo u more", kroz osmeh prepričava Ožegović anegdotu sa priprema i "osvetu“ kondicionom treneru za sve muke koje im je priredio.

Potom nastavlja u mnogo ozbiljnijem tonu.
"Prošao sam i zimske i letnje pripreme u 2012. godine i ove se toliko razlikuju da one pre i ne liče na pripreme u poređenju s ovim "drilom“. Toliko teže radimo. Plus i na taktičkom planu uz svu tu trku. Sigurno najbolje i najteže pripreme koje sam video. Šef nam je rekao da nam on garantuje moć, a sada mi treba da na terenu pokažemo taj talenat koji nas je i doveo u Zvezdu."

Mudrinski, s druge strane, zbog kasnog dolaska u Ljutice Bogdana nije imao prilike da sarađuje s Robertom Prosinečkim i prođe pripreme, ali je za razliku od Ožegovića bio direktan svedok svih Zvezdinih posrtanja u prvom delu sezone. Možda i najsvetlija karika u tmurnoj jeseni crveno-belih uveren je da će proleće ogrejati njegovu ekipu.
"I ranije sam govorio da jedva čekam zimske pripreme da se bolje upoznamo, jer je to veliki plus, pa očekujem mnogo bolju Zvezdu na proleće. Potrebno je vreme da sve legne, da možemo da se razumemo bez mnogo priče. Posebno kada imate ovako mladu ekipu gde samo Bajković, Jovanović, Mikić i Milijaš odskaču po iskustvu. Baš gledam pre neki dan, meni je 21 godina, a ovde imaš 10 njih mlađih od mene. Ali svi smo željni trofeja i pobeda i da ne verujemo da možemo to da ostvarimo, ne bismo ni stigli do dresa Crvene zvezde."

Optimista je i Ožegović, koji je na pozajmici u "dalekom“ Banatu tragično preživljavao svaki pad saigrača.
"Pratio sam svaki meč. Baš mi je bilo teško. Posle Bordoa sam plakao. Taj meč nikad neću zaboraviti, jer sam uveren da je mogao svima mnogo da nam donese, da se i u klubu situacija promeni na bolje."

NIKO NEĆE "DEVETKU“

Nažalost po sve one kojima je Zvezda u srcu, Bordo je prekinuo evropski put crveno-belih u ovoj sezoni, a klub ostavio da se koprca u surovoj realnosti srpskog šampionata. Ipak, naviknuti na uspehe u nekim ranijim vremenima navijači Crvene zvezde ne mogu, a da se potajno ne nadaju da će "baš ova“ polusezona biti ta koja će označiti povratak na stare staze uspeha.

Da bi se to zaista i desilo neophodno je i da svako odradi svoj deo zadatka. Odbrana da zapuši rupe u poslednjoj liniji, navala da zaigra na nivou nekih ranijih generacija Zvezde, koje su bile strah i trepet za sve protivnike. To se pre svega odnosilo na one počastvovane koji su dobili privilegiju da nose "kultnu“ devetku. Broj koji će, posle izvesnog rastanka s Elijem Babaljem, ostati slobodan na Marakani.

RANIJE UPRAVE NISU OBRAĆALE PAŽNJU NA OMLADINSKU ŠKOLU Više puta u toku intervjua 18-godišnji Ožegović je u maniru mnogo iskusnijih kolega isticao da je za Zvezdu "pravi put“ da se vrati sopstevenoj proizvodnji i ekipu zasniva na deci ponikloj u Ljutice Bogdana, iako je u skorijoj budućnosti bilo toliko odlazaka talentovane dece iz Ljutice Bogdana da bi samo nabrajanje njihovih imena oduzelo previše prostora. "Znate kako, lično smatram da prošle uprave nisu obraćale dovoljno pažnje na omladinsku školu, iako ona izbacuje veliki broj talentovanih igrača, ali je zbog tih problematičnih ugovora nekada njima teško da ostanu ovde. I ja sam u jednom trenutku bio na pragu da odem, ali je prevagnula ta želja da zaigram za prvi tim. Bili smo prvaci u omladinskoj ligi, ispred Partizana, a vidite i sami kakva je situacija kod njih. Nikola Ninković, Lazar Marković, Aleksandar Mitrović. Svi u prvom timu! Nadam se da će doći bolji dani i za Zvezdinu decu jer niko ne može da dobije toliku podršku sa "severa“, a to mnogo znači mladom igraču. To je pravi put", kategorički će Ožegović.

Prvi kandidat da postane "izabrani“ (bez obzira na to što su neki slučajni prolaznici poslednjih godina srozali gotovo mitski status broja 9) već se zna. Ali...
"Ne mogu da kažem da me ne mami "devetka“. Sigurno da mami. Ali osećam neku, ne znam ni sam da li je to potreba ili šta već, želju da ostanem na broju 91. Nisam nešto sujeveran, ali kad sam već izabrao taj broj i kad me je već krenulo s njim na leđima, red je i da ga iznesem do kraja. Uostalom, postao mi je i zaštitni znak, jer niko pre mene nije u Zvezdi nosio 91, a svi dobro znamo šta taj broj ovde znači. I sad je ne bih menjao ni za šta na svetu", kaže Mudrinski.

Ni mlađi Ožegović ne iskazuje ambiciju da "produži dinastiju“.
"Ostajem u dresu s brojem 18. Zacrtao sam sebi da sa tim brojem na leđima moram da ostvarim dobre rezultate. Nosio sam ga i u mlađim reprezentativnim selekcijama, a i jedan plus osam su devet, pa imam i to."

"Devetka“, dakle, nije u planu, ali to ne znači da dva Ognjena odustaju od visokih ambicija u Crvenoj zvezdi. Ali za to treba vremena, a ono je tek pred njima. Dotad...
"Čim dođemo u Beograd šišamo se na "nulu"", ističe Ožegović, a Mudrinski kao iz topa dodaje:
"To obavezno!"

 

ZVEZDA SA DVA KLASIČNA ŠPICA? Stas Mudrinskog i Ožegovićeva pokretljivost slute na potencijalno ubitačan tandem kakav Zvezda u samom špicu nije imala još od vremena Marka Pantelića i Nikole Žigića. Njihovi naslednici u crveno-belom dresu kažu da bi se rado oprobali u sistemu sa dva klasična golgetera. "Rano je govoriti o tome ko će i koliko igrati. Naše je da odradimo ove pripreme kako treba, a na šefu i njegovim saradnicima je da odluče kako ćemo i ko će igrati", odgovara Mudrinski, a potom prenosi i utiske iz sada retkih prilika za direktnu saradnju s Ožegovićem: "Imali smo nekoliko treninga na nekom skraćenom prostoru... Dobro je delovalo. Dali smo dosta golova."

Piše: Dejan Stanković, specijalni izveštač MOZZART Sporta iz Antalije
[email protected]