Najbolja sporedna uloga (VIDEO)

Defanzivni predator

Majkl Džordan je bio poznat kao fantastičan odbrambeni igrač, ali i pored toga nikada nije dobijao najteže defanzivne zadatke. Obično je Skoti Pipen bio zadužen za „neutralizovanje“ najopasnijih igrača u protivničkim timovima. Kada je Čikago prvi put osvojio šampionsku titulu 1991, u finalnoj seriji protiv Lejkersa, najpre je Džordan bio zadužen za čuvanje Medžika Džonsona, ali ga je ubrzo Fil Džekson oslobodio tog zadatka i poverio ga Pipenu. Ispostavilo se da je to bio ključni faktor za pobedu. Medžik je bio u potpunosti zaustavljen, a posle ovog finala Džordan je Skotija proglasio „defanzivnim predatorom“.

Istu stvar Pipen je uradio i Džefu Hornaseku iz Jute u finalu 1997, bukvalno ga je „stavio u džep“. Pipenov defanzivni doprinos bio je nemerljiv, ipak, često je bio nepravedno izostavljen iz kolektivnog sećanja najvažnijih momenata u istoriji Bulsa. Jedan od najboljih primera za to je šesta utakmica pomenutog finala sa Jutom. Poslednju šansu Džezera da nešto promene u poslednjih pet sekundi meča, pri vođstvu Bulsa 88:86, osujetio je upravo „Pip“. Presekao je loptu Brajonu Raselu tako što se bukvalno bacio na parket, da bi je potom gurnuo Kukoču koji je „zakucao“ Džezere.

Osam puta zaredom Pipen je biran u najbolji odbrambeni tim NBA.

All-around

Zahvaljujući izuzetno dugačkim rukama (2,2 metra u rasponu) i odličnim atletskim predispozicijama, Pipen je bio klasičan primer all-around igrača. Sa svojih 203 santimetra visine mogao je da igra na svim pozicijama osim na centru (mada je i ovu ulogu preuzimao dok je igrao na Univerzitetu u Arkanzasu). Igrao je podjednako dobro i u napadu i u odbrani. Mogao je u potpunosti sam da preokrene tok igre bilo agresivnom odbranom ili silovitim napadom, preuzimajući ulogu lidera na terenu kada bi Džordan bio odsutan.

Za igrača koji je igrao na poziciji „trojke“ imao je impresivan doprinos u asistencijama (skoro 5 po utakmici u periodu od 1989. do 2000.) Jedini igrač koji je imao bolji učinak od njega bio je Džon Stokton sa 10,5 uspešnih dodavanja po meču. Igre Čikago Bulsa krajem osamdesetih i početkom devedesetih bile su pravi košarkaški spektakl. Napadi sa brzim prenosima lopte koja je retko kada i dodirivala parket, uz efektne završnice u režiji dvojice najboljih igrača, bili su praznik košarke. Igra koja se danas retko viđa.

Postoje glasine da je prvobitna petorka Drim tima iz Barselone trebalo da izgleda ovako: Džordan, Medžik, Bird, Robinson i Pipen. Posle Olimpijskih igara Džordan je rekao Filu Džeksonu da je već na kraju prve nedelje takmičenja postalo jasno da je Pipen bez ikakve sumnje bio bolji izbor na terenu od Medžika, Stoktona ili Drekslera. 

Skoti Pipen bio je i fantastičan kradljivac lopti. U sezoni 1994/1995. imao je najviše „krađa“ u ligi, (2,94 po meču, 232 ukupno) i nešto iznad dve krađe u proseku na kraju karijere. Još uvek drži rekord sa najviše ukradenih lopti u plej-ofu tokom karijere (395), a jedan je od trojice igrača kojima je pošlo za rukom da u jednoj sezoni ostvare skor od 200 ukradenih lopti i 100 rampi. U četiri različite sezone imao je sedam skokova po meču, a u sezoni 1993/1994. prosek od čak 8,7 uhvaćenih lopti. Pipen je činio značajan faktor i u ovoj kategoriji, pa je samim tim bio velika ispomoć Denisu Rodmanu koji je jednom prilikom izjavio da ga samo skokovi i interesuju, kao i da mu nikad nije ni bilo jasno šta se dešava u napadu.

Spektakularne blokade takođe su činile deo Pipenovog repertoara. Često je znao da se približi protivniku sa leđa i tako ga onemogući efektnim blokiranjem. Ajzea Tomas i njegovi Detroit Pistonsi, najveći rivali Bulsa u periodu od 1988. do 1991, uvideli su da Pipen nije ništa manja pretnja od Džordana, pa su njihov čuveni izum poznat kao „Džordanovo pravilo“ (zvanično se svodi se na udvajanje Džordana i sprečavanje da primi loptu, nezvanično, radi se o klasičnom premlaćivanju) primenjivali i u slučaju Pipena, sa Rodmanom u ulozi dežurnog „pit-bula“. To im je u velikoj meri i uspelo. Isti recept upotrebili su kasnije i Njujork Niksi sa Ksavijer Mekdanijelom u Rodmanovoj ulozi.

Betmen i Robin

Pipenova karijera neraskidivo je povezana sa Džordanovom. Mediji su ih slikovito nazvali „Betmen i Robin“, a dve teorije su i dan danas tema žučne rasprave među pristalicama jednog i drugog:

a) Pipen nikada ne bi osvojio titulu bez Džordana?!

b) Džordan nikada ne bi osvojio toliko titula da nije bilo Pipena.

Statistika govori da Džordan u prve tri godine sa Čikagom, bez Pipena, nije prošao dalje od prve runde plej-ofa, sa odnosom pobeda i poraza 1-9. S druge strane, Pipen je u prvoj sezoni bez Džordana (1993/1994) s Bulsima ostvario 55 pobeda, samo dve manje od prethodne sezone. Čikago je završio doigravanje sa odnosom sedam pobeda i četiri poraza, a sam Pipen sa 22 poena, 8,7 skokova, 5,6 asistencija, 3 ukradene lopte i jednim blokom po utakmici. Sezonu je krunisao priznanjem MVP igrača Ol star utakmice.

Ta prva sezona bez Džordana ujedno je i najkontroverznija u Pipenovoj celokupnoj karijeri. Obeležila su je dva događaja u kojima su oba puta glavni akteri bili Njujork Niksi. Prvi se odigrao u polufinalnom meču Istočne Konferencije 1994. Bulsi su bili dve utakmice u zaostatku i pobeda im je bila očajnički potrebna kako bi uopšte ostali u seriji. Treća utakmica bila je borba „na život i smrt“, a ključni momenat dogodio se pri nerešenom rezultatu 1,8 sekundi pre kraja, i loptom za Čikago. Fil Džekson napravio je potpuno neočekivan potez i umesto da kreira napad u kojem bi Pipen bio taj koji bi imao „završnu reč“, tu ulogu dodelio je Toniju Kukoču. Pipen je bio toliko besan da je posle tajm-auta odbio da uđe na teren. Kukoč je pogodio, a Pipenova ljutita reakcija iznenadila je sve upravo zbog njegove reputacije odličnog timskog igrača.

„On je bio igrač koji je dobrom komunikacijom i podrškom iz saigrača uvek umeo da izvuče ono najbolje“, jednom prilikom rekao je Fil Džekson i dodao:

„Svi pričaju kako je Majkl veliki lider. To je neosporno, ali je njegovo liderstvo uvek bilo pomalo grubo. Žestoke reči, prekor… Naspram Pipenovog prijateljskog tapšanja po leđima“.

Druga sporna situacija dogodila se u petoj utakmici ove serije. Na dve sekunde pre kraja Pipen je navodno faulirao Hjuberta Dejvisa, a ovaj je zatim uspešno izveo oba slobodna bacanja i doneo pobedu Niksima koji su tako preokrenuli seriju. Na ponovljenom snimku jasno se videlo da je kontakt napravljen pošto je Dejvis izbacio loptu, a Pipen dan danas tvrdi da definitivno nije napravio faul. Izgledalo je da se sva njegova frustracija, nagomilana iz prethodnih događaja, „oslobodila“ u šestoj utakmici. Žrtva je bio dva metra i 13 santimetara visoki centar Njujork Niksa Patrik Juing. Pipen je preko njega zakucao takvom silinom da sudijama nije preostalo ništa drugo nego da mu za ovaj „monstruozni čin“ dodele tehničku grešku. Iako je ovo zakucavanje bilo „šlag na torti“, s obzirom da su Bulsi dobili ovu utakmicu, na kraju su Niksi obezbedili prolaz u finale gde ih je Hakim Olajdžuvon sa svojim „raketama ispalio u orbitu“.  

Koliko je Pip bio svestran igrač govori podatak da je sezonu 1994/1995. završio kao jedan od četvorice igrača koji su predvodili svoj tim u ukupnom broju poena, skokova, asistencija, ukradenih lopti i blokova na kraju jedne sezone. Ostala trojica su Dejv Kovens igrajući za Boston (1977/1978), Kevin Garnet u Minesoti (2002/2003) i Lebron Džejms u Klivlendu (2008/2009).

Hjustone, imamo problem…

S povratkom Džordana u Čikago, i još tri osvojene titule u nizu, Pipen praktično više nije imao šta da osvaja, a ni da dokazuje. Posle 11 provedenih sezona sa „bikovima“ trejdovan je u Hjuston Rokitse u sezoni 1998/1999. za platu od 11.000.000 dolara (skoro četiri puta veću od one koju je imao u Čikagu), kako bi činio okosnicu novog šampionskog tima sa Čarls Barklijem i Hakimom Olajdžuvonom. Ispostaviće se da je „loša atmosfera“ u ovom timu superstarova bio glavni razlog za propast eksperimenta i eliminaciju od strane Lejkersa u prvoj rundi plej-ofa. Sukob je nastao na relaciji Pipen-Barkli, nakon čega je Skoti zatražio da bude trejdovan.

Na Barklijevu izjavu u medijima da je razočaran Pipenom i činjenicom da je izneverio navijače Hjustona, Pipen je oštro odgovorio: „Dosta mi je Barklijeve sebičnosti i potpunog nedostatka želje za pobedom, kao i volje da uopšte pomeri ono debelo d…“. Kako god, činjenica je da je ova godina statistički bila Pipenova najgora od njegove ruki sezone (14,5 poena, 6,5 skokova i 5,9 asistencija) Najgora?!

Pipen je sezonu 1999/2000. započeo igrajući sa Rašidom Valasom i Stivom Smitom u Portland Trejlblejzersima. Stigli su do finala Zapadne Konferencije gde su ih sačekali Lejkersi predvođeni Brajantom i Šekom. Lejkerse je vodio bivši Skotijev trener Fil Džekson, a momenat za pamćenje (ili za zaborav) dogodio se u poslednjoj četvrtini odlučujuće sedme utakmice, kada je Portland ispustio prednost od 15 poena i dozvolio Lejkersima da naprave jedan od najvećih preokreta u istoriji plej-of serija. U finalu Jezeraši su savladali Indijanu i osvojili šampionat. Portland je bio nadohvat velikog podviga, a Pipen blizu sedme titule, ali… Ovako, za četiri godine provedene u Portlandu, Pipen je beležio 12,5 poena, 6,3 skoka i 5 asistencija.

Karijeru je završio 2004. kao veteran u Bulsima i prvi put u dotadašnjoj karijeri nije uspeo da stigne do plej-ofa.

Pismo

Po završetku igračke karijere Pipen je uglavnom obavljao ulogu savetnika ili ambasadora tima u Čikago Bulsima, a pažnju javnosti je privukao u nekoliko navrata. Najpre se pojavila lažna informacija o njegovom bankrotu (u pitanju su bila izgubljena sredstva pogrešnim investiranjem, ali ne i totalni bankrot) i zatim je Pipen sve šokirao izjavom koju je dao 2011. Ona je u Ilinoisu protumačena kao bogohuljenje.

„Majkl Džordan je verovatno najveći košgeter u istoriji igre, ali nije isključeno da će Lebron Džejms postati njen najveći igrač“.

Reakcija fanova i pojedinih saigrača bila je žestoka. Svi su čuli samo jedno: „Lebron Džejms je bolji od Džordana“. A čitava rasprava dobila je sasvim drugi tok kada se u nju uključio Karim Abdul Džabar i to putem otvorenog pisma upućenog Pipenu koje je objavio El-Ej Tajms. Džabarova kritika odnosila se na Pipenovo „ograničeno viđenje stvari“:

„Nikada nisi imao priliku da gledaš Vilta Čemberlena koji je bez sumnje bio najveći strelac kojeg je ova igra ikad imala. Kada je to Majkl Džordan postizao 50,4 poena po meču uz 25,7 skokova, što je bio Viltov prosek 1962 godine?“ (treba imati u vidu da u to vreme nisu postojale trojke, prim. aut.)

Džabar je naglasio i da se u to vreme nije vodila evidencija o ostvarenim blokadama i nastavio sa dodatnim pitanjem:

„Koliko puta je Džordan postigao 100 poena u jednom meču poput Čemberlena?!

Na kraju, podsetio je i na osam uzastopnih titula koje je Bil Rasel ostvario sa Seltiksima i 11 ukupno, kao i na Raselov prosek skokova od 22,5 po meču na kraju karijere.

 A koliko je bio dobar Skoti Pipen?! Šest puta šampion NBA, sedam puta učesnik Ol star meča (MVP 1994), tri puta član najboljeg tima NBA, dva puta član drugog najboljeg NBA, osam puta član najboljeg defanzivnog tima lige… uveden je 2010. u Kuću Slavnih (individualno i kao deo Drim Tima), Svrstan je među „50 najvećih NBA igrača“, dva puta je bio osvajač olimpijske zlatne medalje (1992, 1996), a Bulsi su naravno „penzionisali“  njegov dres s brojem 33.