NEBO SE OTVORILO! Srbija je u polufinalu!!!

Čudo kakvo Arena nikada ranije nije videla! Golom Miloša Simića tri desetinke pre kraja utakmice Srbija je pobedila Ukrajinu sa 2:1 i plasirala se u polufinale EP u futsalu! Istorija, spektakl i završnica koju ćemo svi večno pamtiti. U najdramatičnijem meču na prvenstvu, Orlovi su slomili srca Ukrajincima i naterali Arenu da luduje od sreće pogtkom u poslednjem sekundu. 

Tamo gde su već zabeleženi koševi Đorđevića i Bodiroge, golovi vaterpolista, forhendi Đokovića, od večeras stoji i potez karijere Miloša Simića. Dok su Ukrajinci čekali da se oglasi signal za kraj regularnih 40 minuta i ulazak u produžetke, maesteralni kapiten Perić je posalo loptu sa očima koju je kao grom poklopio volej Simića i naš pivot je pocepao mrežu Ukrajine za delirijum, nezapamćenu sreću u Areni i najveći uspeh u istoriji srpskog futsala.

Polufinale! Ali, ni ono nije granica za ovu ludu družinu koja ostavlja srce na terenu i neka viša sila ju je večeras nagradila za to.

Počelo je kao u snovima! U drugom minutu, dok su se Arena još popunjavala, Kocić je bacio u ekstazu one koji su zauzeli svoja mesta. Majstorski je Janjić varkom tela pozvao golmana Ivanjaka da napusti gol i ostavi nebranjenu mrežu, a onda je kao na tacni poslužio Kocića. Popualrni Cipi takve šanse ne propušta  - 1:0!

Utakmicu smo otvorili onako kako smo priželjkivali i Ukrajinci su morali da jure rezultatski deficit. Pokušali su ekspresno da uzrvate istom merom i dva puta su u kratkom periodu pogodili stativu, a potom je i Aksentijević sjajno spasio srpsku mrežu.

Kako se kraj poluvremena bližio, srpska odbrana je bila sve bolja, a Ukrajinci sve nemoćniji. Perić i drugari su potpuno neutralisali najopasnijeg igrača gostiju Ovsjanjikova i Ukrajincima nije ništa drugo ostalo nego da pokušavaju šutevima sa distance koji su završavali u našem bloku. Imali smo i mi šanse preko Rajčevića koji je šutirao pravo u golmana rivala i Kocića čiji majstorski udarac špicem je završio tik pored stative. Rutinski smo sačuvali vođstvo do pauze.

Ali kako je po Srbiju dobro krenulo prvo, tako je za Ukrajince počelo drugo poluvreme. U 23. minutu smo primili gol posle akcije iz prekida, koje smo tako dobro branili do tada. I to od rezervne postave Ukrajinaca. Rajčević i Perić se nisu najbolje razumeli u preuzimanju posle auta i Koval je pronašao Gritšinu koji iz prve pogađa sa dva metra.

Primljeni gol je samo na trenutak umirio naše momke, a onda je počelo da seva na svakom metru terena! Aksentijević je fantastično reagovao u situaciji jedan na jedan sa Ovsjanjikovim i dao vetar u leđa saigračima da kidišu ka golu Ukrajine. U par minuta su se izređale šanse pred golom rivala, pokušavali su Janjić, Kocić, Rajčević, Simić... Ali i golman Ivanjak je pokazao zašto je kapiten svog tima.

Ukrajinci su zaigrali na nož, počeli sa grubim faulovima, a sudijski par - pogotovo drugi arbitar Birket iz Engleske - je to tolerisao i doveo Arenu do tačke ključanja. Proradio je adrenalin u našim momcima, a publika prepoznala da ova ekipa ostavlja srce na terenu i zagrmelo je sa tribina. Majstorija Živanovića i pokušaj špicem, pa potom i dva udarca Rajčevića u jednom napadu, ali je Ivanjuk branio kao da ima sto ruku.

Kako je sat oktucavao poslednje minute, tako je rastao pritisak i viđena je prava opsada ukrajinskog gola. Probudio se i mađioničar u Maldenu Kociću. Naša „desetka“ je počela da slaže Ukrajince kao oblande, a njima je faul bio jedino rešenje da ga zaustave. Krenuo je napred i veliki kapiten Perić, ali golman Ukrajinaca je začarao mrežu. 

Čekao se signal za kraj drugog poluvremena, a onda je Miloš Simić uhvatio volej. Ostalo je istorija... Čekamo Ruse ili Azere. Čekamo i finale. Bravo momci!

Pratite MOZZART Sport i na našoj novoj Fejsbuk stranici

(FOTO: Star Sport)