Neki novi klinci iz Zemunela

Partizan će u odbranu jesenjiih šest bodova prednosti i prolećni deo borbe za šestu titulu u nizu krenuti bez petorice do desetorice manje ili više bitnih igrača iz prvog dela sezone, a deo njihovih momentalnih zamena ili naslednika u budućnosti mogao bi biti pronađen u klupskoj filijali Teleoptiku i mlađim kategorijama crno-belih, tom stalnom (ne i nepresušnom) izvoru talentovanih klinaca i najskuplje fudbalske "robe" za izvoz iz Humske. MOZZARTsport vam predstavlja potencijalne novajlije u prvom timu, koji već vrvi od Partizanove "dece" raznih uzrasta.

MARKO ŽIVKOVIĆ (rođen 1994. u Smederevu) u samom je vrhu kolone potencijalnih prvotimaca iz redova "optičara". Sugrađanin i vršnjak letos unapređenog  napadača Aleksandra Mitrovića pokriva poziciju desnog beka. Pripada kategoriji ofanzivnih spoljnih igrača, pa su mu najbolja preporuka često pojavljivanje u završnici, fin centaršut i sposobnost ponavljanja. Poput Nikole Aksentijevića, koji je posle jedne seniorske sezone jesenas otišao u kiparski Apolon, a odatle na pozajmicu u holandski Vitese.

SAŠA IVKOVIĆ (1993, Čelarevo) je Partizanov fudbaler na pozajmici u klupskoj filijali. U Humsku je stigao u leto 2011, kao vrlo talentovan zadnji vezni ČSK-a, ali ga Teleoptikov trener Rašović koristi na mestu štopera. Levog ili desnog, po potrebi. S iskustvom igrača sredine terena ume i voli da učestvuje u akcijama na zemlji. Ističe se još skočnošću i dobrim udarcem glavom. Velika je opasnost po protivnika u prekidima.

NEMANJA PETROVIĆ (1992, Valjevo) spada u retke, u svakoj ekipi poželjne, ol-raund igrače. Oni koji su radili sa zemljakom vunderkinda Matije Nastasića svedoče da je jednako snalažljiv na mestima levog beka i levog krila, odnosno u sredini "veze". Ume da probije, namesti gol drugome ili ga sam da, pa mu nije problem da menja pozicije od utakmice do utakmice ili tokom meča. Standardni je član prvih 11 Teleoptika. Kao i svi s ovog spiska.

MATIJA LJUJIĆ (1993, Beograd) deluje iza centarfora i, kažu, sa jednakim uspehom spaja saigrače sa loptom i njome gađa tuđe mreže. Važi za karakternog i odgovornog momka, pravog profesionalca, što mu je uz pobrojane kvalitete na terenu donelo kapitensku traku. Imao je već jedan nastup i pogodak za prvi tim, u prijateljskom meču sa Zemunom, na stadionu srpskog prvaka, u vreme dok je crno-bele sa klupe vodio Aleksandar Stanojević.

FILIP MARKOVIĆ (1992, Čačak) pre šest meseci odradio je prve pripreme sa najboljom postavom Partizana, u koji je došao kao dečkić, u paketu sa mlađim, rođenim bratom Lazarom. Nije još dobio pravu šansu pored (uskoro) verovatno novog napadača Čelsija, ali ju je zato opet iskoristio u Teleoptiku. Kasnije se priključio prvoligašu iz Zemuna, ali brzo se ustalio u startnoj jedanaestorki. I to na boku, bliže golu. Nije atletičarski brz kao Markec, ali ga takođe krase hitrina i dobra tehniku.

IGOR ZONJIĆ (1991, Beograd) samo zbog povreda ili kartona prepušta svoje "zacementirano" mesto u zadnjoj liniji. Zahvalan je i na mestu desnog štopera i uz desnu aut linuju. Zahvalan je za saradnju kako u defanzivi tako i u ofanzivi, a doveden je iz niželigaškog Banata 2012, koji je tog leta pregovarao i sa OFK Beogradom. Zonjić u karijeri ima i nekoliko nastupa za mladu reprezentacuiju Crne Gore.

MARKO JANKOVIĆ (1995, Cetinje) je tek ove sezone iz mlađih kategorija Partizana prebačen u Teleoptik, ali ga to ne sprečava da privlači pažnju gde god se pojavi. Sitnom građom, niskim težištem, dobrim pregledom igre, driblingom i šutem asocira na čuvenog "pleja" Barselone Inijestu, tvrde oni koji su imali prilike da ga gledaju. Gde god da ga "bace" u isturenijem delu veznog reda dočeka se na obe noge, a jedini kamen spoticanja u daljem razvoju jednog od najzanimljivijih mladih fudbalera Crne Gore mogao bi biti buran temperament.

NEMANJA RADONJIĆ (1996, Niš), kao i Janković, ničega se ne boji i nema dlake na jeziku. Zbog neustrašivosti na terenu zapao je za oko selektoru A tima Siniši Mihajloviću, koji ga je planirao za otkazani test sa Irakom, a otvorenim priznanjem navijačke ljubavi prema Crvenoj zvezdi grdno se zamerio fanovima Partizana. Oni kojima su te stvari nebitne, hvale njegove šprinteve po krilu, kao i osećaj za pravovremena i lucidna dodavanja , odnosno dobru realizaciju. Čim mu je najavljen poziv među Orlove polomio je metatarzalnu kost, od čega se i dalje oporavlja.

ANDRIJA ŽIVKOVIĆ (1996, Niš) ima tri "kopče" sa Radonjićem. Ispisnici su, fudbalom su počeli da se bave u gradu na Nišavi i deluju na sredini terena. S tim što je Živković nešto povučeniji, odnosno zauzetiji kvarenjem protivničke igre. I oko njega su Mihajlović i trener "parnog valjka" Vladimir Vermezović vodili medijsku polemiku, jer se strategu našeg prvaka nije svidelo takvo preskakanje stepenika u nacionalnim selekcijama.

Svi oni predstavljaju dobar "meterijal" i priličan potencijal, ali pitanje je ko će od njih, kada i koliko biti potreban najjačoj postavi, bez obaveza u Evropi i domaćem Kupu. Još veća je nepoznanica njihova adaptacija na viši rang takmičenja i daleko veći rezultatski pritisak, u konkurenciji manje ili više afirmisanih, odnosno zaslužnih kolega, makar se razlika u starosti i kilometraži merila mesecima. Kao i u svemu, vreme će biti najbolji i najpravedniji sudija.