Nepoznato o Čileancima: Tuča sa Nemcima je sve promenila, faktor Predrag Mijatović i misica koja je mogla Plavima da dođe glave

Tri decenije su prošle kao tren, ali jedno pitanje i danas je konstantno kada se povede reč o omladinskoj reprezentaciji Jugoslavije koja je tačno pre 30 godina u Čileu  postala najbolja na svetu: „Gde bi bili i šta bi uradili da su ostali zajedno“?

Raspad Jugoslavije odneo je šansu toj ekipi satkanu od vanserijskog talenta da pokaže koliko može u seniorskoj konkurenciji. I bez tog opipljivog dokaza pojedini fudbalski poslanici su ubeđeni da je to najtalentovaniji tim koji je ikad igrao fudbal.

Uostalom, Jugoslavija je u finalu 25.oktobra 1987.godine savladla Zapadnu Nemačku posle boljeg izvođenja jedanesteraca 5:4 (1:1) bez pomoći Štimca, Mijatovića i Prosinečkog.

I bez učešća u finalnoj predstavi Prosinečki je dobio zlatnu loptu kao najbolji igrač tog prvenstva. Pre Zapadne Nemačke Plavi su u četvrtfinalu bili bolji od Brazila 2:1 (Mijatović, Prosinečki), zatim i od istočnih Nemaca 2:1 (Štimac, Šuker).

Četvorica igrača te selekcije su igrala u Real Madridu (Šuker, Prosinečki, Jarni i Mijatović), velike karijere napravili su Zvonimir Boban, Dragoje Leković, Igor Štimac, Gordan Petrić... Međutim, put do čilaneskog vrha bio je posut pravim sportskim trnjem.
„Godinu dana pre Čilea ta ista ekipa na EP u Subotici i Novom Sadu osvojila je tek šesto mesto. Još veća sramota je bila tuča protiv Istočne Nemačke. Taj susret je bio prekinut, reprezentacija osramoćena, a stručni štab ekspresno raspušten. Umesto Stevana Ćela Vilotića imenovan je Mirko Jozić. Ja sam mu bio priključen kao pomoćni trener“, prisetio se tih detalja sada 74-godišnji Mirsad Fazlagić u razgovoru za Večernji list.

Brojna okupljanja, treninzi i bingo zvani  Predrag Mijatović, Da, da, to je bio momak koji je pokrenuo ostatak čilanske generacije.
„Predrag Mijatović, tada igrač Titograda, nije bio pozvan na brojna okupljanja. Prvi put nam se priključio tek u aprilu 1987.godine, kada je kao gost nastupao za Budućnost na Kvarnenrskoj rivijeri. Za mene je on bio ključni igrač budući da je mogao da nadomesti svakog od naših ofanzivnih igrača i svaki put je bio prevaga“, objasnio je Fazlagić.

Iako su omladinci Jugoslavije odlično startovali na turniru u Čileu tadašnji selektor Mirko Jozić je osetio probleme u raju. Malo je nedostajalo da uoči polufinala protiv Istočne Nemačke Jugoslavija ostane bez Bobana i Štimca. Razlog tako razuman za te godine.
„Bili smo u Santjagu u klubu Jugoslovena, gde je posetu došla tadašnja mis Čilea. Čini mi se da se prezivala Vučković, devojka naših korena. Štimcu i Bobanu je zapala za oko, pa su se druže zadržali u tom klubu i zakasnili u bazu. Ma nije bilo govora da ćemo da ih proteramo. Dogovorena je mala igra. Jozić je govorio da će da ih protera, a ja sam ga kao smirivao i branio momke. Tako smo ih dodatno motivisali“, prisetio se Fazlagić.

Tri decenije posle osvajanja svetske titule Dragoje Leković je trener golmana u reprezentaciji Crne Gore, Robert Jarni vodi omladince Hrvatske, Gordan Petrić i Branko Brnović su treneri, Igor Štimac uživa u fudbalu i vinu, Milan Pavlović je trener u Japanu, Robert Prosinečki je selektor Azerbejdžana, Zvonimir Boban i selektor Mirko Jozić su u FIFA, Davor Šuker je predsednik FS Hrvatske, dok Predrag Mijatović čeka novi izazov. Među živima više nisu Zoran Mijucić i Dubravko Pavličić.

Poznati sportski novinar Gradimir Branković je napravio film o zlatnoj čilenaskoj generaciji. Posle premijere u Madlenianumu šira publika će moći da ga vidi u nedelju od 19 časova na TV Prva.

(Foto MN Press)