Nikolićeva dilema - ko posle Stankovića? Partizanovim štoperima nedostaje „levak“ (VIDEO)

Da se neko pre dve godine osmelio da kaže kako će odlazak Vojislava Stankovića da izazove tektonske poremećaje u Partizanu verovatno bi ga Grobari pogledali ispod oka i nevoljno vrteli glavom, sećajući se kikseva tadašnje prinudne rezerve, a danas u Humskoj 1 zbog rastanka sa doskorašnjim kapitenom češu bradu i pitaju se - kako dalje? Posebno ljudi iz struke, jer su prvi put posle šest godina suočavaju sa činjenicom da u centralnom delu odbrane nemaju levonogog fudbalera!

Činjenicu da je Stanković kao slobodan igrač zadužio dres Intera iz Bakua crno-beli su nadomestili angažmanom Gregora Balažica. Što kaže narod - popunili su broj. Tek će se videti u kojoj meri i da li su dobili na kvalitetu, ali ono što sa sigurnošću može da se tvrdi jeste da se ni bivši prvotimac Karpata, ni njegove kolege u crno-belom dresu Branko Ilić i Lazar Ćirković ne služe podjednako dobro obema nogama. Desna im je jača. Zbog toga je pred trenerom Markom Nikolićem delikatan zadatak: koga ne poziciju koju je prethodne dve godine pokrivao Stanković?

Samo neupućeni će tvrditi da nema veze kojom nogom ko (bolje) igra, jer u modernom fudbalu začetak akcija iz poslednje linije je kvalitet koji velike timove odvaja od prosečnih, pošto na bazi dubinskih pasova mogu da računaju da će stvoriti prevlast na terenu. Partizan više nema ni Mladena Krstajića, ni Ivana Ivanova - koji se nikad nisu sreli na igralištu, jer je bivši kapiten otišao u penziju pred dolazak bugarskog reprezentativca - a ovaj donosio Parnom valjku (skoro) isti onu prednost kakvu je demonstrirao nekadašnji fudbaler Verdera i Šalkea. Prijem na “prirodnu“ nogu, iskorak i pas u dubinu ili na krilo. Po pravilu tačan. Naravno, isto to mogu da rade i dešnjaci, ali ljudi iz struke će reći da su trenuci dok loptu sačekaju na “svoju“ nogu, obrade je i proslede saigraču toliko dragoceni da se u savremenom fudbalu graniče sa luksuzom.

Taj luksuz sebi mogu da prišute veliki i(li) bogati , pa tako Real, Čelsi, PSŽ- u centru odbrane imaju isključivo dešnjake, a možda i najbolji primer koji opovrgava teoriju o potrebi za levacima jeste Arsenalovo uparivanje Pera Mertezakera i Lorana Košćijelnog. Obojica igraju desnom nogom i dovoljno su brzi da isprave propuste ovog drugog, sjajno se pomeraju, čitaju igru rivala i danas predstalvjaju najbolji bar štopera u Premijer ligi. Čak i statisitka kaže da sa njima dvojicom kao starterima Tobdžije nikad nisu izgubile utakmicu!

Da igra desnom nogom nije problem kad znate možda najbolje ilustruje primer Nemanje Vidića i Rija Ferdinanda. Prema oceni stručnjaka najbolji štoperski tandem prve decenije 21. veka toliko je dobro funkcionisao da im nije bilo bitno kojom nogom šutiraju loptu. Samo, ruku na srce, niti su Ćirković, Balažic i Ilić kalibri Srpske stene i bivšeg engleskog reprezentativca, niti je Partizan klub kao Mančester junajted, pa da može da istrpi eventualne kikseve nekog od njih trojice. A oni bi u početku mogli da se pojave kao posledica kasnog kompletiranja ekipe.

S obzirom da završni deo priprema u Turskoj tek počinje teško je oceniti da li će ispred Milana Lukača igrati Lazar Ćirković i Gregor Balažic, hoće li možda Marko Nikolić ostati veran starosedeocima naviknutim na sistem i počinjati utakmice sa bivšim prvotimcem Rada i Branko Ilićem, ili će upariti dvojicu reprezentativaca Slovenije. Kako god da bude, postoji teoretska opasnost da taj sistem ne funkcioniše.

Mada, ne mora da znači da je Partizan osuđen na poroznu odbranu. Naprotiv: poslednji put kad je imao isključivo desnonoge štopere primio je samo 15 golova na 33 prvenstvene utakmice. Beše to u sezoni 2008/2009 kad su u centralnom delu odbrane dejstvovali Nenad Đorđević i Marko Jovanović, kasnije im se priključio Goran Gavrnačić, a sa klupe uskakao Srđa Knežević.

Opet, to je samo statistika. Ona - znamo svi - često ne otkriva suštinu uloge i značaja levog štopera kakvog Partizan danas nema, između ostalog i zbog toga što je neko u klubu 2010. procenio da Matija Nastasić nije dostojan dresa crno-belih.

Šta li o tome misli Roberto di Mateo?

A KAKO SU MOGLI KRSTAJIĆ I BORDON DA IGRAJU „KONTRA“ NOGAMA?

Iz vremena dok je Aleksandar Stanojević bio šef struke Partizana ostala je anegdota po kojoj je njegov jedini strah bio da mu se neko od zdravih desnonogih štopera ne povredi, jer bi onda došao u situaciju da upari Mladena Krstajića i Vojislava Stankovića ili kasnije Ivana Ivanova i Vojislava Stankovića. A u to vreme čovek zadužen za kreiranje dobre atmosfere u Zemunelu, Mladen Krstajić, šalio se na i na svoj račun:
„Kakve veze ima? Kad smo mogli Marselo Bordon i ja u Šalkeu da igramo ’kontra’ nogom, onda može i Partizan. To svet nije video, čini mi se da smo Brazilac i ja bili jedini štoperski tandem na planeti koji je igrao levom“, prisećao se Krstajić epizode u Gelzenkirhenu.

(FOTO: MN Press, Star sport, Action images)