Norveški fudbal je najčudniji u Evropi...

Fudbalski je stasavao u šabačkoj Mačvi, potom se dokazivao u Mladom Radniku, pljevaljskom Rudaru, Remontu i Mladost Luksu.  Farska ostrva su za Vladu Filipovića bila prva inostrana destinacija. U šest ostrvskih sezona, promenio je tri kluba i sa Faranima se oprobao u nekoliko evropskih takmičenja.

Norveška Alta otkupila je ugovor srpskog golmana koji već tri godine sa dosta uspeha čuva mrežu, bivšeg drugoligaša, a sadašnjeg člana Norveške 3B divizije. Vladu smo zamolili da nas detaljnije upozna sa prilikama u Drugoj ligi Norveške.
"Takmičenje startuje početkom aprila i završava se u novembru", kaže Filipović. "Šesnaest ekipa igra po dvokružnom bod sistemu sa malom pauzom tokom leta. Dva prvoplasirana tima idu u elitu, dok ligu napuštaju četiri najlošija sastava. Norveški fudbal je najčudniji u Evropi, postiže se puno golova, utakmice se završavaju neobičnim rezultatima i nema opuštanja. Još čudniji su mečevi nacionalnog Kupa gde trećeligaši pobeđuju superligaše. Evo, u šesnaestini finala Alta je eliminisala superligaša Honefoš".

Na sva putovanja drugoligaški klubovi lete avionom a letovi traju od dva do četiri sata.
"Čak I trećeligaši putuju avionom, kreću dan ranije, spavaju u najboljim hotelima. Dešava se da karantin traje I dva dana. Norveška je velika zemlja pa temperaturna razlika između severa I juga može da iznosi I deset stepeni. Ipak, to ne utiče na kvalitet igre”.   

Najpoznatiji drugoligaši su Bodo, Sandefjord, Stabek, Ham Kam i Hod koji je prošle godine osvojio Kup.
"Sve su to timovi koji su igrali u Superligi. Hod će učestvovati u Ligi Evrope, Ham Kam ima sjajan stadion ali utisak je da trenutno nema velikog rivalstva između drugoligaša jer nema komšijskih ekipa. Ipak, šampionat je interesantan jer se niko nije izdvojio, razlika između vodećeg Boda i četvrtoplasirnog Ranhejma je svega četiri boda. Šestoplasirani tim se sa dve pobede bori za titulu ali i dva poraza vode u opasnu zonu".

Bivši igrač Rudara podvlači da norveški fudbaleri puno trče i izgaraju na terenu.
"Norvežani igraju isto od prvog do devedesetog minuta, svejedno je da li vode ili gube sa 5:0, boriće se do samog  kraja. Nisu dobri tehničari ali sve to nadoknađuju velikom srčanošću. Golmani su uporni i vredni međutim nisu dovoljno školovani. Zbog toga je veći broj ino-golmana, čak i reprezentativni ćuvar mreže, igrač Vikinga, nije potrebnog kvaliteta".

 Broj stranaca, kaže Filipović, limitiran je na petoricu fudbalera.
"Igrači koji nisu iz EU dobijaju sportsku vizu na onoliko meseci koliko im traje ugovor. Minimalni iznos koji klub uplaćuje strancu je 18 000 kruna ili 2 500 evra. To je minimum a maksimum nije limitiran".

Svi drugoligaški stadioni su savremena zdanja sa veštačkom podlogom.
"Moj klub utakmice igra u fudbalskoj dvorani.To je ogroman, pokriven stadion koji prima oko 2 000 posetilaca. Svojevremeno sam se plašio da degažiram loptu misleći da ću pogoditi krov ali to je jednostavno nemoguće. Većina stadiona je sa veštačkom travom koja izuzetno podseća na pravu. Poseta na stadionima se kreće od dve do pet hiljada a najverniju publiku ima Hod".

Sve ekipe su prilično efikasne pa su golmani prinuđeni da često vade loptu iz mreže.
"Broj golova, po utakmici, kreće se od tri do osam, najčešće od tri do šest. Domaći teren donosi više pritisak nego prednost. Savez forsira jedan sistem igre, tačnije, treneri idu na iste seminare tako da nema previše iznenađenja a kvalitet pojedinca često odlučuje pobednika. Ilustracije radi, Molde je prošle godine bio prvak, prodali su nekoliko igrača, nisu doveli adekvatne zamene i sad se bore za opstanak".

Golman Alte ističe da norveške sudije iskustvo stiču u Švedskoj, Danskoj, Finskoj…
"Postoji dogovor da pojedine mečeve naše lige sude abitri iz okolnih država ali I Norvežani sude po celoj Skandinaviji. Norveški arbitri su školovani, disciplinovani, fizički spremniji I od samih igrača. Mana je što nisu bivši fudbaleri pa nemaju istančan osećaj za igru, više sude knjiški. Zanimljivo da znaju srpske psovke, na utakmici protiv Honefoša sudio je prvoligaški arbitar koji me je upozorio da zna naše ružne reči”.

Televizije ali I ostali mediji odlično prate dešavanja u norveškom fudbalu.
"Svakog vikenda direktno se prenose po dve prvoligaške I obavezno jedna utakmica Druge lige. Na internetu se mogu gledati svi prvoligaški I četiri drugoligaška meča. Čak, i trećeligaški dueli se mogu pratiti na raznim sajtovima uz prenos komentatora. Sve dnevne I lokalne novine izdvajaju po pet, šest strana za sport. Norvežani u velikoj meri kopiraju Engleze”.

Sportsko klađenje je veoma zastupjeno u najrazvijenijoj zemlji Skandinavije.
"Svaka prodavnica, pošta ili kiosk poseduje aparat na kome kladioci sa registrovanim karticama igraju loto, bingo, sportsku prognozu. Tvrdim da Norvežani, u celoj Evropi, najviše upražnjavaju igre na sreću. Najviše se klade na domaće utakmice, na tiketima se često nađu mečevi najnižih norveških liga. Sponzori fudbalskih takmičenja su priređivači igara na sreću, domaće firme i po tom pitanju Norvežani su veoma zatvoreni”.

Pored fudbala u prebogatoj Norveškoj su popularni rukomet I svi zimski sportovi.
"Norvežani prate sport ali veliki deo vremena odvajaju za rekreaciju i uživanje. Zimi skijaju i voze skutere, leti pecaju, šetaju, voze bicikle kojima idu na posao mada imaju po par automobila. Zemlja je jako bogata, nema siromaštva, kriminal je sveden na najmanju moguću meru. Automobili se ostavljaju otključani, ako se pronađe neki dragocen predmet, pronalazač daje oglas na lokalnim medijima. Živim u veoma kulturnoj i poštenoj sredini”.

Filipovići svoju budućnost vezuju za život u Norveškoj.
"Pronašli smo neki naš mir I imamo dovoljno vremena za sve aktivnosti. Ćerkica I supruga imaju slovenačko državljanstvo ali I papire sa Farskih ostrva. Supruga je odbojkašica, više puta je proglašavan za najbolju igračicu Farskih osstrva, čak je dobijala poziv za njihovu nacionalnu selekciju. Prava smo sportska familija jer je i moj otac bio funkcioner Mačve, odnosno potpredsednik i predsednik Metaloplastike u najblistavijem periodu šabačkog rukometa. Brat je bio savezni fudbalski sudija”.

Norveška kuhinja se bazira na ribi I mesu irvasa.
"Irvasi su jako rasprostranjeni I njihovo meso je veoma ukusno, poput naše mlade jagnjetine. Od ribljeg mesa jede se najčistiji losos na svetu. Naravno da su na našoj trpezi  zastupljeni i srpski specijaliteti. Zanimljivo, roštilj pravim ispred zgrade, odmah se okupi desetak obradovanih komšija koji donose kafu, piće I počinje druženje kao u Srbiji”.

Alta je grad na severu zemlje sa oko 30 000 stanovnika a istoimeni klub je osnovan 1927.godine I trenutno je vodeći u Norveškoj 3B ligi.
"Naš najveći domet je bio četvrtfinale Kupa kad smo eliminisali Tromzo koji je te godine  bio vicešampion zemlje. Svi igrači imaju ugovore, profesionalci i poluprofesionalci. Alta je dugo godina bila član Saveznog ranga. Dajemo igrače Tromzu, trnutno dvojicu”.

Za kraj razgovora Šapčanin koji uskoro stiže u Srbiju nas kratko informiše o Trećoj ligi.
"Liga je poluprofesionalna ali se trenira svaki dan. Odlazi se u karantin a na utakmice se putuje avionom. Treneri imaju po dvojicu pomoćnika i svaki klub ima do pet stranaca koji dolaze iz Afrike, Švedske i EU. Jedan tim ima čak četvoricu Španaca. Norveški sistem je takav da unapređuje sve lige, profesionalci mogu da zarade i pristojno žive. Klubovi su akcionarska društva u kojima najveći udeo imaju komune a potom dolaze sponzori. Savez pokriva troškove putovanja avionom, svaki klub dobija određena sredstva od fudbalskog udruženja. Postoje četiri grupe treće lige sa  po 14 klubova, tri ispadaju iz ranga a prvaci ulaze u Drugu ligu”, zaključio je Vlada Filipović uz napomenu da obavezno prati mozzartov portal jer često pronalazi zanimljive I ekskluzivne tekstove.

Piše: Đurđe Mečanin
[email protected]