Nosio sam ovaj dres 25 godina, šta čovek može više da poželi od života?

Rim danas slavi sećanje na fudbalsko rođenje Frančeska Totija! Pre tačno 25 godina legendarni Princ Rima debitovao je za Vučicu sa svega 16 godina. Tada je veliku fudbalsku nadu Večnog grada čuveni srpski strateg Vujadin Boškov pozvao da uđe na teren u utakmici sa Brešom, a sve nakon toga deo je blistave istorije jednog od najvoljenijih igrača u istoriji fudbalske igre na Apeninima.

Od tadašnjeg debija prošlo je 25 godina, a od poslednjeg kontakta s loptom sadašnjeg direktora Rome, tačno 10 meseci. Ipak, sećanja na njegova fudbalska majstorstva, ali pre svega sportsku i ljudsku veličinu, još uvek su prilično sveža.
„Kada mi je trener reko da se zagrejem, mislio sam da se obraća Robertu Muciju, koji je sedeo pored mene. Ispostavilo se da je imao mene na umu. Nisam mogao da verujem, emocije koje sam osetio su bile neopisive. Zagrejao sam se oko 10 sekundi, dodirnuo sam loptu samo par puta, bio sam previše uzbuđen i srećan“, prisetio se Frančesko Toti.

Tada verovatno niko od navijača Rome nije mogao ni da pretpostavi da će kroz svega nekoliko godina na terenu imati ne samo vrhunskog igrača, već apsolutnog lidera, koji će u klupske vitrine doneti toliko čekani treći Skudeto i ostati zauvek zabeležen u istoriji kluba zbog svoje odanosti.

Penzionisao se sa 40 godina, iako je delovalo da je mogao još toga da pruži italijanskom i svetskom fudbalu. Kada je odlazio u penziju plakao je ceo Olimpiko, ali i mnogi kraj TV ekrana.
“On je svetska klasan na terenu i van njega. Frančesko je mnogo toga dao klubu, a klub je toliko toga učino za njega. Bio je pokretačka snaga Rome više od 20 godina”, rekao je Totijev saigrač iz šampionske generacije Vensan Kandela.

Toti je tokom čitave svoje karijere bio veći od kluba. Ne zato što je on to želeo ili na tome insistirao, već što je to zaista bilo tako. Od Rome je dobio samo jedan šampionski trofej, krunu karijere je dobio na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj kada se sa Italijom popeo na krov sveta, ali je u klupskoj karijeri osvojio premalo trofeja. Tako je uostalom sam izabrao. Početkom novog veka odbio je moćni Real Madrid i šansu da postane član čuvenih Galaktikosa jer je želeo da ostane veran svom klubu.

I u tome je uspeo. Ličnu emociju stavio je ispred milionskih ugovora i najvećih sportskih rezultata, a zbog toga će mu zauvek biti zahvalni svi navijači Rome, ali i oni koji istinski vole ovu igru.

Ni danas, 25 godina od debija za zeniorski tim Rome, ne krije da mu fudbalska karijera nedostaje, koja je zapravo bila sve za šta je živeo u prethodne tri decenije.
„Bojim se života, bojim se budućnosti. Nedostaju mi jednostavne stvari, poput popravljanja kopački, igranja utakmica, rituala u svlačionici, večera sa svojim kolegama. Sve što je predstavljalo moj život svih ovih godina”, isren je Toti.

Te reči zapravo govore da se iza tog ponosnog Princa Rima krije vrlo jednostavna i emotivna osoba. Toti nije bio igrač, niti čovek, kojeg će poneti slava. Na terenu je bio veliki autoritet, a u svlačionici neko ko nije pravio razliku između sebe i ostalih saigrača, iako su svi oni bili svesni da dele isti kvadratni prostor sa jednim od najvećih igrača koje je Italija ikada imala.
„Ja nosim ovaj dres već 25 godina. Takođe i kapitensku traku. Šta bih više mogao da poželim od života?”, rekao je ne tako davno Frančesko Toti i objasnio suštinu odanosti igrača prema jednom klubu.

Foto: Action images