Kalinić: Imam ugovor sa Zvezdom; ne znam šta će se dešavati u okviru kluba, ali tu sam...

Odlaziš u Fenerbahče. Imao si trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom, ali si jedan od onih igrača koji su otišli za ozbiljno obeštećenje. To je danas postala retkost, da Zvezda i Partizan prodaju igrače za ozbiljan novac. U to vreme je za tebe plaćeno milionsko obeštećenje, što je klubu donelo i ozbiljnu stabilnost.
"Jeste. To je bilo tog leta, u junu. Zove me menadžer, kao da odemo da se vidimo. Kaže: 'Je l bi menjao?' Rekao sam: 'Nemoj da menjam sad. Bio sam u Kragujevcu, pa u Zvezdi, osvojili smo sve'. Sve je super. Život u Beogradu, tek sam došao. Godinu dana, svi te gledaju kao cara, uzeli smo trostruku titulu posle 15 godina, sve je super. Ništa ne bih menjao. Kaže: 'Znaš, možda Fenerbahče, Željko...' Ja rekoh: 'Ljudi, ja ne bih'. Ali, ubedili su me: 'Jesi lud? Ideš da igraš Fajnal for i da radiš sa Željkom Obradovićem'. Tako da sam otišao. Generalno, nisam hteo da idem. Sve je bilo idealno. Rekao sam: 'Šta treba, ja da platim milion od svojih para na tri godine? Zašto bih to radio kad mi je ovde strava?'. Bilo je zanimljivo. Ali da, to je bio sledeći korak. To su te stepenice: iz Vojvodine i Srpske lige idem na nivo Evrokupa, pa iz Evrokupa u Kragujevcu idem na evroligaški nivo, pa sad tu opet neko misli da mogu da doprinesem na sledećem nivou. To su ogromni skokovi. Ko igra košarku zna kakvi su to skokovi. Meni se to dešavalo u tri-četiri godine".

Pričaj mi o Željku. Kako je raditi sa njim? Kažu da je potpuno druga stvar njegov odnos van terena i na terenu. Da će van terena da sedne s tobom na piće, da popriča i sve ostalo, ali da će na terenu uraditi sve da izvuče od tebe ono što je potrebno da bi se ostvarila pobeda.
"Jeste, nisu te slagali. Mislim, srešće se on sa tobom i na terenu, ali ima visoka očekivanja".

Je l’ lako raditi sa Željkom Obradovićem?
"Nije. Ma gde je lako. Sam broj informacija kojima on izlaže igrače, koje traži da se zapamte, da se memorišu, broj informacija na sastancima i sve to... Ali mislim da te to, na kraju dana, unapređuje. Jedna sezona kod njega je taktički kao dvetri sezone kod nekih drugih trenera. To je naporno. Mislim da je on i nas Srbe koji smo tu bili, mene, Bogdana, pa posle i ove koji su došli, ne znam, Tarika Biberovića, Jana Veselog, njih smatram uslovno rečeno Srbima, našima, dodatno malo morao da pritisne, da ne bi ispalo: 'E, sada je dodao neke svoje iz Srbije'. Tako da smo mi možda dobijali još malo posebniji tretman, da se tako izrazim, nego neki drugi stranci. Ali je jako zahtevan i mislim da su mu, na kraju dana, svi zahvalni na tome. Zato što je zahtevan, tera te na sve više i više, i ti na kraju to preuzmeš kao novo normalno stanje".

Šta misliš, jesu li pojedini pokušavali da ga kopiraju? Radio si sa Šarunasom Jasikevičijusom. Ljudi kažu da je Šaras doneo titulu prvaka Evrope Fenerbahčeu, prvu posle Željka Obradovića, ali i da se možda na početku karijere previše trudio da liči na Željka, sa nekim svojim nastupom, stavom i svime.
"Moguće da jeste. Sigurno da liči. Ko je bio kod Željka, pa posle kod Šarasa, zna da vidi to — ta otvorenost, prebacivanje, sastanci i te neke stvari sigurno liče. Ali Šaras je mlađi i malo prilagodljiviji, tako da je verovatno to iskanalisao. Ono što mislim da je njegova najveća promena jeste to što je konačno shvatio da kao trener mora sebe da stavi u drugi plan. Kada je sebe stavio u drugi plan i ostavio igrače na terenu da briljiraju, tada je napravio taj konačni korak. Mislim da mu je to falilo u nekim prethodnim godinama. Sada će verovatno da naniže ko zna koliko titula u narednom periodu. Sigurno je jedan od najboljih, među dva-tri najbolja košarkaška uma u Evropi. Samo je pitanje situacije, sreće i povreda, ali biće tu. Boriće se za to narednih pet-deset godina sigurno".

Osetio si šta znači gubiti na Fajnal foru, a onda si 2017. došao do titule prvaka Evrope u ambijentu kakav mogu da prirede Beograd, Atina, Istanbul i mislim da se tu ta priča završava. Još pogotovo Fenerbahče, kao klub sa najviše registrovanih navijača na svetu, osvaja prvu titulu prvaka Evrope za turske klubove, u dvorani Sinan Erdem. Kako se sećaš tog Fajnal fora i te atmosfere u Istanbulu?
"Sećam se da je bila opšta fešta. Svi su u tom trenutku pratili košarku. Po svim trgovima po Turskoj, po gradovima, postavljali su video-bimove i pravili projekcije finala. Pokušavalo se da se to isprati i podigne što je više moguće. To je bio period kada nisam mogao da izađem iz kuće na ulicu, a da odmah ne budu slika, majica, ovo-ono. Ali bilo je zaista divno. Toliko je značilo i svim navijačima i nama samima. Mislim da su oni treći ili četvrti put bili na Fajnal foru, a do tada nisu uspeli da osvoje. Dobra ekipa je bila, dobro druženje. Stvarno je sve funkcionisalo u tom momentu".

Da li te je Željko Obradović te sezone zvao u Partizan?
"Bio je neki kontakt, da. Ali ne mogu da se setim da li je bilo pre ili posle, mislim da je možda bilo čak pre svega ovoga. Pozvao me je i pitao kako razmišljam na tu temu. Ja sam mu rekao da ne razmišljam i da nema poente da uopšte pričamo o tome. I to je to".

Kakav je bio vaš odnos u tom grotlu, posle pet sezona provedenih zajedno u Fenerbahčeu? Sada ste na suprotnim stranama. Ono što je tvoja generacija, ona prva, uradila da prekine Partizanovu dominaciju, sada je on tu i očekuje se da, čim je on tu, Partizan odmah ugasi taj Zvezdin sjaj u ABA ligi.
"Jeste, čudna obrnuta situacija. Bilo je malo nezgodno, jer smo navikli da smo na istim stranama, a sada smo odjednom na dve suprotne. Žao mi je što smo tu malo izgubili taj kontakt. Mislim, nismo imali ne znam kakav kontakt, ali mi je žao što, kada ste u suprotnim taborima, ne možete baš da se družite, pijete kafe ili šta god. Bilo bi glupo. Ali u njemu vidim jednu vrlo bitnu ličnost u mom sazrevanju kao igrača i kao čoveka. Bilo je zanimljivo".

El klasiko u poređenju sa ostalim velikim derbijima?
"Zanimljivo je. Isto je specifična atmosfera, pogotovo u Barseloni, gde oni ne baš da ne vole Madrid, nego ga uopšte ne vole, iz svojih razloga. Ne vole ga na više nivoa. Da, nije kao da ga malo vole, nego ga ne vole uopšte. Kad god dolazi Real Madrid, to je posebna atmosfera za sve Katalonce. To je crveno slovo u kalendaru. Opet su drugačije prilike, ali zanimljivo je. Nije na taj način intenzivno, ali ja često govorim da nekad u Španiji bude i luđa atmosfera za igranje, zato što je publika tamo konstantno uključena. Stalno se deru. Znaju da odrede momenat kada se nešto dešava. Tamo sam dobio, dobro, tada je bila Valensija i ja sam bio u nekom čudnom psihičkom momentu, par tehničkih grešaka ni za šta. Ja ćutim, a publika stvara frku. Vidim sudiju da kreće ka meni, a ja zaista ćutim".

Koliko se čovek promeni u smislu gledanja na život kada postane roditelj? Ti si se i na taj način ostvario tokom košarkaške karijere. Dok si u braku, a nema dece, sve je to okej, ne menja se mnogo stvari, ali kada dođu deca, odnosno kada se ostvariš u tom smislu, koliko se menjaju životne perspektive i pogledi na život?
"Ne znam šta bih ti rekao. Menjaju se sigurno i sigurno se postavljaju novi prioriteti. Ali nisam sada baš u fazonu kao kada ti roditelji kažu: „Ma videćeš kad dođe dete, sve ti se promeni u životu.” Mislim, okej, dolazi do nekih promena, ali mislim da ljude koji su bili ispunjeni i pre toga, koji su imali svoja zanimanja, prijatelje, ambicije, to sve samo još oplemeni i unapredi. A onome ko nije imao ništa pre toga, onda to postane centar svih zbivanja. Ja sam lično verovatno napravio grešku što sam previše želeo da budem u svemu tome, da učestvujem u svakom trenutku života svog deteta. A dete, kad je beba, pogotovo kao otac, da se ne lažemo, samo smetaš na tom početku. Možeš neke druge stvari da radiš, ali za ono najbitnije po dete, nema šta. Ali dobro, mislim da je divna stvar biti roditelj. Svima bih preporučio. Pozdrav za moju malu, ako ikada bude gledala ovo za par godina. Sjajna stvar, baš ne bih menjao ni za šta. Svesno sam napravio neka smanjivanja svojih ambicija i mogućnosti u košarci i karijeri zarad nje, zarad provođenja vremena sa njom. Nikada to ne bih menjao u životu".

Koja ti je omiljena pobeda u karijeri?
"Omiljena pobeda? Ima ih mnogo, na svu sreću. Možda ti Francuzi u polufinalu, ili Partizan–Zvezda, ta serija 2014/15. Mada i sa Fenerbahčeom, Olimpijakos u finalu Evrolige... Nije lako, iskreno. Neka bude to finale Evrolige".

Omiljeni trofej, računajući i medalje sa reprezentacijom?
"Omiljeni trofej mi je ta Jadranska liga 2014/15. To je zaista prvi put da sam osvojio nešto značajnije i baš je bio dobar osećaj".

Najbolji saigrač sa kojim si delio parket, u smislu košarkaškog kvaliteta?
"Miloš Teodosić", zaključio je razgovor Kalinić za podkast Kole Playbook.