Od besmisla do Partizana i natrag

Svi drugi pobeđuju - samo Partizan gubi. Petar Škuletić će dobiti četvorogodišnji ugovor, njegov menadžer procenat od prodaje, Lokomotiva napadača koji i kad je umoran vuče napred, rukovodioci novac da zakrpe rupe, Marko Nikolić ospe dok zbrda–zdola bude uigravao novog špica, a navijači crno-belih hroničnu glavobolju svakog vikenda kad budu gledali njihov tim. Ili ono što je od njega ostalo. A baš kao što je Škuletić zabijao uglavnom pred kraj prvog poluvremena, tako je i uprava kluba iz Humske 1 pogodila u samom finišu prelaznog roka. Samo, u suprotnu mrežu, ne shvatajući u svojoj obesti da autogol postignut transferom prvog strelca Superlige prevazilazi čak i granice apsurda koje je postavila bivša garnitura, na čelu sa Draganom Đurićem.

Taj potez do besmisla je ogolio (ne)prilike, odnose i situaciju u ne tako davno uspešnom klubu, ostavljajući onima koji veruju da se krste, a onima koji razmišljaju da se pitaju ima li u Partizanu reda. Pošto plana, očigledno, nema. Da ima, Škuletić bi ili bio prodat početkom januara, pa makar i za manje novca, ali bi i klub i trener znali na čemu su, ili ne bi bio prodat uopšte, pa bi se makar Grobarima činilo da ovi novi nisu kao oni stari. A pokazaše da jesu.

Jer sportski direktor Dragan Ćirić se ne pita ništa. Čak ga to i nije stid da prizna. Jednom potpredsedniku (čitaj: Ljubiši Tumbakoviću) rade iza leđa (pregovore sa Lokomtivom vodio je generalni direktor Miloš Vazura), drugog (Vojislava Nedića) samo protokolarno obaveštavaju da su svršili posao, a trećeg (Milorada Vučelića) šalju pred novinare da se s njima rve, ne računajući da, iako dugogodišnji političar, ume da bude nespretan i netaktičan, pa se u neravnopravnoj borbi sa samim sobom i istinom povremeno gubi, do te mere da više ne zna šta je kad i kome rekao, a kamoli šta je klub uradio. I za čije dobro je pustio Danka Lazovića u Kinu i posle odlaska Škuletića u Rusiju ostao bez golgetera iz jesenje sezone.

Doduše, niko od ovih ljudi nije bio dužan da stane pred javnost u delikatnom trenutku. Tu odgovornost morali su bratski da podele predsednik Zoran Popović i generalni direktor Miloš Vazura. A pošto se retko oglašavaju, narod nit' zna šta misle, nit' zna šta rade. S tim da bi, pre nego što rastumači kako se ono genijalno Vučelićevo "odlazaka ove zime neće biti" preobratilo u "nismo znali u šta se upuštamo" prvi trebalo da saopšti šta je sa novcem za koji je rekao (a niko ga nije udarao po ušima) da će odmah uneti u klub, a drugi koliki je iznos kredita koji Partizan podiže.

Njih dvojica, kao i Ćirić, Tumbaković i Vučelić trenera Marka Nikolića odavno ništa i ne pitaju. I zašto bi, kad su hteli da ga smene? Ovako su mu, sedam dana pred nastavak prvenstva svi zajedno svojom nemarnošću "uklizali sa dve noge" i taman da je ovaj, kad se pridigao, hteo da zavapi "pobogu, ljudi, što pustiste Danka i Petra", ućutkali: "Evo ti novi špic, spremaj ga za prvo kolo".

Nikolić će, naravno, da ćuti, jer kad se nije oglasio posle neuspele smene neće ni sad pred osvit sezone da udari na klub koji ga neredovno, ali ipak, plaća. Ćutaće i Ćirić i Tumbaković, jer su fotelje i pozicije udobnije i privlačnije od bilo kakvog zameranja vlastodršcima. Ćutaće i Vučelić i tek po koji put podsetiće da "ne može uprava da daje golove i da će osim nje biti krivi trener i igrači", iako bi bilo bolje da se zapita kad će klub da pronađe sponzora. Ćutaće i dalje Popović i Vazura, jer kao ljudi iz sveta biznisa i politike možda ne znaju da kažu šta smisleno u vezi sporta. Da je drukčije, znali bi da se tim ne sakati sedam dana pred početak sezone.

Najporaznije je što će i ako se odluče da progovore koju opet sve svaliti na prethodnu upravu. S tim što je navijačima Partizana, baš kao ljudima u Srbiji, doste te čudne logike: "Tek smo došli, dajte nam šansu i malo vremena".

Pošto, kao u politici, dok nekom pružiš šansu i vremena sve se oko tebe uruši.

Otuda bi, zarad Partizana, bilo dobro da ovi što su sad u njemu odu pre nego što prodaju još nekog igrača (nije šala, imaju vremena do ponoći). A najbolje – iako to nikad neće biti – jeste da se u Partizanu i za Partizan pitaju oni kojima je do Partizana stalo. Oni koji su ga (sa)gradili. Na primer, Šoškići, Kovačevići, Hasanagići, Vukotići, Bjekovići, Ilići... Rečju, sportisti. Isključivo sportisti! Kad bi hteli. Još važnije - kad bi im dozvolili. A ne političari, bankari, trgovci, ugostitelji, muzičari, glumci, koji svi zajedno podsećaju na statiste u dobro smišljenom scenariju, po kome će se jednog dana možda snimati film...

(FOTO: Star Sport)