Odbrana Partizana - juče, danas, sutra
Vreme čitanja: 4min | pet. 08.12.17. | 18:39
Šta se desilo crno-belima u Kijevu, a šta bi moglo da se desi tokom zime...
Jeste, Dinamo je moćan. Jeste, velikan je. Jeste, ima skupocen tim sa igračima čije godišnje zarade se mere milionima evra. Sve stoji, ali.. Taman da je preko puta i jači rival od ukrajinskog giganta ne bi smela odbrana Partizana praktično da ne postoji kao u većem delu meča u Kijevu. To kako je igrala - ili kako nije!? - otvorilo je pitanje da li, kad i šta joj je potrebno da bi podsetila na prošlosezonsku.
Crno-beli su prošli grupu i to je za njih najvažnije. Imali su i pre gostovanja na Olimpijskom stadionu zagarantovano proleće u Evropi, uradili su vanredno bitnu stvar za klub i lične karijere, međutim, kao što u fudbalu ne postoji „juče“, tako već danas mora da se gleda u sutra. Da Miroslav Đukić, kao nekadašnji štoper vrhunskog kalibra, od autoriteta i karijere, povuče poteze koji, makar bili i bolni, za krajni cilj imaju „zatezanje“ poslednje linije.
Izabrane vesti
Kao što je prošle godine uradio Marko Nikolić.
Prvi zvaničan meč u 2018. godini Partizan će igrati protiv tima sličnog Dinamu (po rejtingu, statusu, ambicijama, pa i tradiciji) i bilo bi pogubno ako bi posle 90 beogradskih minuta šesnaestine finala Lige Evrope drastično smanjio šanse za nastavak takmičenja do kojeg mu je tako stalo. Mada u prošloj sezoni nije bilo ni izbliza ovako zahtevnih mečeva (igralo se samo na srpskoj sceni usled rane eliminacije iz Evrope), defanziva pod komandnom palicom Marka Nikolića bila je garancija čvrstine u pohodu na duplu krunu. O tome smo pisali u maju. Odbrana je bila disciplinovanija i energičnija, skoro da nije dozvolila Vojvodini i Crvenoj zvezdi ni šansu, ali ove jeseni ne izgleda ubedljivo. Ne uliva sigurnost kao prošlosezonska.
Teško je poverovati da je to samo zbog odlaska Nikola Milenkovića u Fjorentinu. Pre će biti da se više troši usled takmičenja na tri fronta i da na tom kvalitetnijem nivou takmičenja popušta čim se neko na nju zaleti. Protiv Skenderbega je izdržala u oba susreta, ali su je zato matirali i fudbaleri Dinama (triput u Humskoj, jednom više u Kijevu) i Jang Bojsa (po jednom u oba duela), a kad se tome dodaju i nerealizovane šanse Ukrajinaca i Švajcaraca jasno je da nešto mora da se menja. U ili oko nje.
„Kad primiš četiri gola i kad nisi čvrst u odbrani, vrlo je teško pobediti u Evropi. Dinamo Kijev je dobra ekipa, mi nismo bili na visini zadatka u odbrani. Ovaj meč je opomena, svesni smo da moramo da vratimo defanzivnu čvrstinu, koja nas je krasila i zbog koje smo prošli grupu. To moramo da povratimo“, iskreno je delovao Miroslav Đukić u obrazloženju igre njegovog tima u četvrtak veče.
Možda je i sam Đukić uticao na to da protiv Dinama odbrana ne izgleda uverljivo. Na prethodna dva superligaška meča probao je formaciju 3-5-2, koja bi se kad protivnik ima loptu transformisala u 5-3-2, taman su se na nju igrači navikli, a onda se stručni štab u Kijevu opredelio da počne s četvoricom pozadi, pa su bekovi Miroslav Vulićević i Nemanja G. Miletić grešili u postavci, ostajali „visoko“, dopuštali da ih krilni fudbaleri domaćina probijaju, posle čega bi se štoperi Miletić i Mitrović nalazili našli na vetrometini i spasa Vladmiru Stojkoviću nije bilo.
Da je Đukić ostao dosledan varijanti 3-5-2, sa Bojanom Ostojićem u ulozi dodatnog osigurača ispred Vladimira Stojkovića, možda bi bilo bolje za Parni valjak, pošto je igrom u polju, u drugom delu utakmice, uspeo da kreira nekoliko opasnih napada.
„Definitivno smo imali probleme u odbrani, ali protivnik nije dominirao i nije baš da se mi nismo pitali na utakmici. U nekim trenucima napravili smo kardinalne greške i primali golove“, podsetio je Đukić, a ostaje samo u domenu razmišljanja šta bi bilo da je gostovanje u Kijevu odlučivalo u plasmanu dalje.
U odnosu na odbranu iz Nikolićevog mandata, u sadašnjoj su novi golman (ostanak Vladimira Stojkovića bi trebalo da bude prioritet uprave, jer je reprezentativni čuvar mreže verovatno najzaslužniji za promenu klime u ekipi), štoperi (Milan Mitrović i Nemanja R. Miletić), a stari bekovi. Baš na tim bočnim pozicijama crno-belima je, opšti je utisak, potrebno osveženje. Miroslav Vulićević nema konkurenciju i za ambicije ozbiljnog kluba potrebno je da postoji neko ko bi mu disao za vrat i(li) odmenio ako je kapiten umoran. Ili mu ne ide. Isto važi i za nekadašnjeg prvotimca Javora, ove jeseni, čak i uz propuste, igra kvalitetnije od Nemanje Antonova, pošto pozajmljeni fudbaler Grashopersa ne može da mu ugrozi mesto u timu. Možda je vreme za nekog trećeg?
S obzirom da su Mitrović i Miletić tek letos stigli i da imaju jedva dvocifren broj zajedničkih utakmica njima treba dati vreme da se uigraju. Da očvrsnu. Da sigurnost prenesu na bekove, jer kad su Vulićević i Miletić sigurni pozadi onda mogu nešto da naprave u ofanzivio. Da se ne bi ponovio Dinamo. Ovo u Kijevu je bilo bez većih posledica. Narod bi rekao: „bilo, pa prošlo“.
Sutra već ne sme da bude. Da bi se prošlo.
(FOTO: FK Partizan, MN Press, Star sport)