ODBROJAVANJE: Žoga bonito

Manje od tri meseca do početka Mundijala, u svetskom fudbalskom auditorijumu prepliću se osećanja euforije i nestrpljenja sa jedne, odnosno strepnje i bojazni sa druge strane. Južna Afrika je bila dar Crnom kontinentu i poruka FIFA da je fudbal radost svih, a ne privilegija bogatih. Nemačka je bila oličenje savršene organizacije Mundijala, postavljeni su do tada neviđeni standardi. Ali šta nas čeka u Brazilu?

Pesimisti očekuju da se nastave problemi sa stadionima, infrastruktrom, kriminalom, demonstrantima... Optimisti očekuju prelepe Brazilke, žurke na plažama uz sambu do zore, kaipirinju... Ali zajedničko im je da svi očekuju spektakularan fudbal. U brazilskoj režiji! Kada pomislite na lep fudbal, pomislite na tipove u žutim dresovima koji prodaju foru i vic kao niko drugi. A zamislite tek kakav je osećaj kada su ti tipovi u stvari vaša reprezentacija? Kako razumeti najrazmaženiju i najprobirljiviju fudbalsku publiku na planeti?

Bolje mesto za najveću smotru svetskog fudbala ne postoji na kugli zemaljskoj. Možda su Englezi izmislili ovaj sport, ali Brazilci su oni koji su od njega napravili umetnost. Fudbal je bio lek koji je ovu naciju uzdigao u svetskog lidera u nečemu. Loptu i fudbalska pravila im je 1893. godine doneo mladi Čarls Miler, sin jednog engleskog radnika na železnici u Sao Paulu neposredno posle ukidanja ropstva. U istom periodu Brazil je počela da osvaja nova igra – samba.

Belci su imali fudbal, crnci sambu i te dve umetnosti su počele da se spajaju i tope ogromnu društvenu podelu na bogate i obespravljene. Dve decenije kasnije fudbal su zajedno igrali i jedni i drugi. Doduše i danas ćete u Brazilu na boljim mestima na stadionima videti pretežno one bele puti...

Brazil je svetu ponudio mnogo toga. Od muzike, književnosti, kapoire, netaknute prirode Amazona, najlepših žena... Ali samo u jednom su postigli da dobiju bitku sa ostatkom sveta – u fudbalu! U fudbalu su aždaja za velike Amerikance i Ruse, prebogati su za bogate Arape, premoćni za moćne Nemce. Oružje za svetsku dominaciju je bilo nešto prelepo – Žoga bonito.

Brazilci su jedini narod na svetu kojem nije dovoljno samo da pobeđuje, već to mora da bude sa stilom i lepo. Fudbal im je priređivao velika slavlja i teške traume. Pet puta su bili prvaci sveta. Ali i doživeli su najbolniji poraz u istoriji svetskih prvenstva. Bol koji im je naneo Urugvaj pred preko 200.000 duša na Marakani 1950. godine i dalje ne jenjava. Duh „Marakanaca“ će ih progoniti decenijama. Sada, 64 godine kasnije imaju šansu da isprave grešku. Niko i ne pomišlja na još jedan podbačaj na domaćem tlu. Ko bi onda čekao još pola veka na novu šansu?

Ali još jedan poraz je bolno urezan u istoriju ne samo brazilskog fudbala, već i naroda.

„Dan kada je umro fudbal“

Tim rečima je čuveni Ziko opisao poraz od Italije na Mundijalu u Španiji 1982. godine. Iako su imali pet šampionskih generacija, iako su imali taj famozni „Marakanaco“, Brazilci najviše žale za tim porazom u Španiji pre 32 godine.

Kažu da je to bila generacija koja je igrala najlepši fudbal ikada. Čak i do dana današnjeg. Nikada nisu osvojili titulu i umesto kao velike šampione, istorija će ih pisati kao prelepe gubitnike. Pele je prvi upotrebio termin Žoga bonito, ali su ga Ziko i drugari pretočili u najlepšu fudbalsku umetnost.

U toj ekipi su svi bili majstori fudbala! Dva elegantna štopera koje instinkt vodi napred, dva beka koja su igrali kao krila i više bili na protivničkoj nego na svojoj polovini, dva plejmejkera (Falkaa i Toninja Sereza), dva fudbalska genijalca (Zika i Sokratesa), „malu zujalicu“ Edera koji je poput osice ubadao rivale i cenatrfora Seržinja. Žoga bonito je ustvari bila tih brazilskih 4-2-2-2. Falio im je samo povređeni Kareka.

Brazil je plesao tog leta sve do poslednjeg kola grupe u drugoj fazi takmičenja. Tada im je i bod protiv Italijana bio dovoljan za finale. A Azuri su se, kako samo oni znaju, provukli do druge faze. Sa žestokim momcima Đentileom, Kabrinijem, Tardinijem i kritikovanim Paolom Rosijem koji je „visio“ za Mundijal jer je neposredno pre toga bio umešan u skandal s nameštanjem mečeva.

Italijani nisu smeli da kažu da idu na pobedu, Brazilci nisu smeli da ne idu. Postavili su neviđen standard koji je morao da se održi. Svim silama u napad! Dva puta je Italija povela preko Rosija i dva puta je Brazil izjednačio. Italijani su u većem delu meča bili sabijeni na svojih 30 metara, uklizavali, blokirali udarce, padali i ustajali, dok su Ziko, Sokrates i kompanija „umirali u lepoti“. I dok je zmija davila žabu, mračna strana Žoga bonite je isplivala na površinu. Evropljani su im zamerali da zanemaruju taktiku, da nemaju plan, da u defanzivi mnogo greše, da zabavu stavljaju iznad pobede. Crne prognoze su ih stigle. I po treći put su zaboravili Rosija. Ostavili su samog čoveka koji im je već dao dva gola. Treći je bio koban i jedna slavna generacija je otišla u istoriju. Fudbal je umro u svojoj lepoti.

Brazilci nikada neće prežaliti „Tragediju u Sariji“ kako su nazvali taj meč. Otreznio ih je. Od tada, pa do danas, Brazil nikada više nije imao golmana i njih 10 koji su igrali na gol više. Uvek su imali jednog „nedovoljno atraktivnog“. Jednog koji radi posao, a ne uživa (previše) u fudbalu. U Italiji 1990. igrali su sa štoperom Galvaom i „radnikom“ Dungom, na opštu zgroženost svih u domovini. Četiri godine kasnije u Americi je Dungi pridodat bek Mazinjo, prekomandovan na krilo radi defanzivnih zadataka. U Francuskoj 1998. uz Dungu je igrao i razarač Sezar Sampajo. U Japanu i Koreji je Skolari izmislio Žilberta Silvu, igrao sa tri štopera, trpeo kritike što nije poveo Romarija, ali je titula amortizovala nezadovoljstvo navijača.

Zato je pitanje svih pitanja uoči Mundijala: Kakav ćemo Brazil gledati? Očekivanja domaćina su jednostavna – pobediti i nadigrati. Kao što su Špance odučili od fudbala u finalu Kupa konfederacija. Ako Brazil bude takav, onda svima ostalima ostaju minimalne šanse. Španska tiki-taka, italijanska defanziva ili germanska upornost imaju svoje potvrđene kvalitete. Međutim, od svega toga ljudi najviše vole brazilsku Žogu bonito.

Ceo Mundijal će se ustvari vrteti oko njih. Čarobnjaka s loptom koji daju smisao ovom sportu. Bez Brazilaca bi fudbal bio kao knjiga bez naslova.  

(FOTO: Action images)