Ovi momci su skakali od sreće kad su saznali da idu sa Zvezdom na pripreme! (FOTO+VIDEO)

Nezapamćeni sukob u najužem rukovodstvu Crvene zvezde potpuno je bacio u zasenak same pripreme ekipe u Antaliji. Samim tim i sve ono pozitivno što se dešava u beogradskom klubu. Između ostalog, tu mislimo i na optimizam koji provejava u glavama onih najmlađih. Onih koji još nisu naučili da ružno misle, ružno se i ponašaju. Naravno, govorimo o Vukanu Savićeviću, Stefanu Čikiću i Nikoli Karaklajiću.


"A gde su Ožeg i Miha?", već na samom početku razgovora zapitao se Savićević čime je pokazao zajedništvo omladinaca u Zvezdi, pa je intervju mogao da počne tek kada smo pomenutom triju objasnili da su Ognjen Ožegović i Stefan Mihajlović već razgovarali sa izveštačem MOZZART Sporta u Antaliji.

"Teško jeste, ali izdržava se. Hotel je super, klopa je super", s dečačkom nevinošću počeo je Čikić.

Sva trojica su saglasni u oceni da im malo nedostaje "zezanje" kakvo je bilo u omladinskom timu kod trenera Nikole Radmanovića i Gorana Mladenovića, ali svesni su da u seniorskom pogonu ne može drugačije. Slobodno vreme koriste kao i svi drugi njihovi vršnjaci.

"U poslednje vreme najviše gledam filmove i serije. Čiki mi je baš rekao za seriju Dekster, pa mi je ona sad aktuelna. Filmove gutam. Omiljeni? Možda ’Zelena milja’ sa Tomom Henksom", otkrio je Vukan Savićević.

Čikić i Karaklajić imaju zajedniču zanimaciju.

"Na Soniju igramo PES (popularnu fudbal igricu, prim.aut.). Kari obično bira Liverpul, ali ne prolazi dobro protiv mog Arsenala", kaže Čikić i na pitanje da li to znači da ne bi imao problem da njegov talenat skautira čuveni trener Tobdžija Arsen Venger, kao iz topa odgovara: "Nikako!"

Uostalom, koliko se Čikiću dopada ekipa s Emirejtsa najbolje oslikava sledeća rečenica.

"Da se razumemo, Lionel Mesi je najbolji u istoriji fudbala i to bez konkurencije. Ali ja se više ugledam na Tija Volkota, jer on je nekako više moj tip igrača."

Svoje favorite imaju i preostala dvojica omladinaca na pragu seniorskog tima.
"Slažem se da je Mesi bez premca, ali u poslednje vreme mnogo volim da gledam kako igra Đordi Alba", komentariše Karaklajić, koji je zbog povrede Pantića u Antaliji uglavnom igrao desnog beka, ali kaže da mu nije problem ni selidba na levu stranu, iako je njegova prirodna pozicija krilo.

Da se vratimo na uzore...

"Andres Inijesta! Zbog tehnike, nepredvidivosti, lucidnosti", spreman odgovor ima najstariji Vukan Savićević, koji će 29. januara proslaviti 19. rođendan.

Trenutno, međutim, Zvezdina deca nemaju mnogo vremena za gledanje Primere ili Premijer lige, jer im je na umu samo da u što boljem svetlu predstave treneru Aleksandru Jankoviću.

"Meni su javili da na pripreme idem na dan kada je trebalo da se pojavim u karantinu. Skakao sam od sreće po kući. Sreća pa sam privatno trčarao, inače nisam siguran da bih uspeo sve da izdržim, pogotovu trčanje 30-30 i 15-15", ističe najmlađi Karaklajić, dok se Vukan ubacuje:
"Ma da, zato je za pet metara ispred svih."

Karaklajić ima i objašnjenje. Malo čudno, ali objašnjenje.

"Kad trčim sporije, a noge su mi teške, onda mi je još teže. Lakše mi je da trčim brže, onda mi i vreme brže prođe. Možda nema logike, ali tako je."

VIDIĆ, STANKOVIĆ, LUKOVIĆ...

Karaklajić je, inače, jedini od pomenutog trojca koji je prvi put sa seniorima. Zbog toga je morao da prođe i "inicijaciju", odnosno da u hotelu Kalista otpeva "narodnjak". U pitanju je bila pesma "Imam jedan život" od Ane Bekute.

Ipak, stresan početak za novajlije lako prolazi kada su stariji prvotimci uvek tu da pomognu.
"Primili su nas sjajno i mnogo nam znače njihovi saveti. Meni, pošto igram u vezi, pre svega saveti Luke Milivojevića i Mikija (kapitena Nenada Milijaša, prim.aut.). Mnogo ti poraste samopuzdanje kada te pohvale, a prijaju čak i kritike, jer naučiš nešto novo, a od njih ima šta da se nauči."

Kad smo već kod čuvenijih Zvezdini igrača ima li nekog kome se dive?
"Nemanja Vidić i Dejan Stanković", jasno odgovara Karaklajić, dok duhoviti Savićević odgovara sa:
 "Evandro! Ne, šalim se, nemoj to da pišeš, a-ha-ha... Iskreno, iako ne igram na toj poziciji, mnogo sam voleo da gledam Aleksandra Lukovića još dok su nas kao klince vodili na utakmice."

Vodili su ih baš dugo jer je Čikić u Zvezdi od devete godine, Vukan od 10, mlađi Karaklajić od prvog treninga čuvene generacije 1995. Sve ih je u skautirao Toma Milićević.
"Svaki dan sam dolazio iz Pančeva. Svaki božji dan. Dobro, ajde, prve dve godine sam bio mnogo mali, pa me je otac vozio. Ali nije teško kad se nešto voli", priseća se Čikić, a sličnu priču ima i Kari:
"Dok se nisam preselio u Beograd na treninge sam dolazio iz Grocke. Čim se završe časovi, ja na trening, pa sam imao, i još imam, drugara koji mi je bukvalno stalno nosio torbu kući."

Sve su izdržali, pa se sada razumeju i bez reči.
"Ej, Čiki i ja... Pa to ne možeš da veruješ. Primim loptu na sredini terena, okrenut sam ka svom golu, iz okreta je šibnem preko štopera, izbacim Čikija jedan na jedan s golmanom i ne može da omane", uverava Savićević, a Čikić potvđuje njegove reči:
"Napamet možemo da igramo. Tačno znam kad da krenem, kad da stanem. Baš se poznajemo. I sad mi je lakše kad on igra u vezi, jer znam da mogu da očekujem loptu kad i gde je hoću."

"GRIZI, ČUPAJ... SVE ZA ZVEZDU!"

Polako se približava vreme kada će Savićević, Čikić i Karaklajić svoje znanje morati da potvrde i u mnogo oštrijoj konkurenciji. Zasad se ne brinu, iako svakodnevno nailaze na prepreke o čemu najbolje svedoči i sledeći detalj.
"Napiši samo, ako možeš, da čestitamo Urošu Spajiću što je prvi put poneo kapitensku traku i Mihi na dva gola protiv Ejupa", rekao je Vukan, dok se Čiki ubacio:
"I meni na dva promašena zicera na dve utakmice."

Usledilo je bodrenje saigrača i potom ispovest:
“Znaš kako, volim gol i mnogo razmišljam o tome. I pogotovu sad kad sam ovde u prvom timu. Izgorim od želje. Ali polako, biće bolje", samokritičan je Čikić.

I za kraj: Koje su ambicije Zvezdine dece u dresu omiljenog kluba?

"Ne volim da gledam mnogo u budućnost. Bio bih prezadovoljan da osvojimo ovo prvenstvo, pa posle polako“, kaže Savićević uz odobravanje Čikića.

Karaklajić, međutim, pokazuje zavidnu glad za uspesima:
"Meni je želja da dovedemo klub u Ligu šampiona. Mislim da smo protiv Bordoa pokazali da imamo kvalitet za Evropu. Samo, sve je u glavi", kaže Karaklajić, pa se nameće i pitanje: hoće li budućnost biti bolja, s obzirom na veliki broj dece ponikle u Ljutice Bogdana koji su na pragu A tima?

Dece, željne trofeja?

"Nema tu ništa čudno. Kada toliko godina igraš za jedan klub, prođeš sve kategorije u omladinskom pogonu i dođeš do ovde bukvalno imaš želju da grizeš za taj dres i taj klub", ističe Karaklajić.

Tekst i foto: Dejan Stanković, specijalni izveštač MOZZART Sporta iz Antalije