Partizan posle jesenjeg krunisanja: Ova titula nam ništa ne znači, ne možemo od nje da „živimo“ (VIDEO)
Vreme čitanja: 4min | pon. 24.11.14. | 18:38
„Mi igrači ćemo, bez obzira koliki problemi bili, nastaviti da radimo posao najbolje što znamo, nećemo se petljati u klupske stvari, jer kao što ni rukovodioci ne pričaju šefu Nikoliću šta da uradi, tako ne bi bilo u redu ni da mi sugerišemo njima“, kaže Branko Ilić u danu kad su ponovo aktuelizovani finansijski problemi u Humskoj 1
Bolje (ni)je moglo. Mada će deo javnosti, s razlogom, podsećati na bledunjave partije u dvomeču sa Ludogorecom i tek jedan bod u kasnije izborenoj Ligi Evrope, druga polovina 2014. godine iz Partizanovog ugla odavno je dobila prelaznu ocenu. A konkretna potvrda dobrog učinka stigla je na ulasku u poslednju sedmicu novembra kad je jedini srpski predstavnik na međunarodnoj sceni ne samo zadržao čelnu poziciju na tabeli Superlige, nego i obezbedio zvanje jesenjeg prvaka .
Zasluženo, pošto su crno-beli ekipa sa najviše pobeda (11 u 13 kola), najubedljivijom gol-razlikom (32:8), imaju prvog strelca lige, Petra Škuletića (12), koji je u tandemu sa Dankom Lazovićem (osam) efikasniji i od najvećeg konkurenta u borbi za titulu, Crvene zvezde. Sve su to dovoljni argumenti onima koji su i pred početak prvenstva tvrdili da je ekipa iz Humske 1 najbolja u ovdašnjem, davno osiromašenom, fudbalu.
„Ništa nam ova titula ne znači“, odmahuje rukom Branko Ilić, u razgovoru za MOZZART Sport, 24 sata posle meča sa Napretkom. „Em su ostala dva kola do pauze, a u Novom Pazaru nas čeka težak posao, em sleduje na proleće još 15 ispita podjednake važnosti. Bilo bi glupo da u situaciji kad ništa nije rešeno, pominjemo titulu kao da smo je osvojili. Naravno, šampionski pehar ostaje glavna preokupacija, međutim, verujte da se niko u svlačionici ne zavarava da smo nešto veliko uradili. Ne možemo da „živimo“ na ovome, Partizan mora iznova da pobeđuje. To je jedini ispravan rezon“.
Izabrane vesti
S druge strane, šest bodova – koliko razdvaja crno-bele i njihove komšije sa Marakane – umeju u srpskom fudbalu da predstavljaju kapitalnu prednost, međutim, reprezentativac Slovenije ne želi da gleda toliko unapred i kaže da je parola „od utakmice do utakmice“ imala ključni značaj o jesenjem učinku. Uprkos činjenici da se ekipa svaki čas suočavala sa hrpom problema: najčešće finansijske prirode, pa je u jednom trenutku morala i da štrajkuje kako bi skrenula pažnju javnosti, ali očito da to nije imalo efekta, pošto su na utakmici protiv Kruševljana svlačionice u Humskoj bile – hladne!?
„Znate kako, problemi su svuda, ima ih i u inostranstvu, u Sloveniji iz koje sam došao, takođe, a nije Partizan jedini klub na svetu koji se sa njima suočava. Ali, čini mi da je jedini koji živi kao – familija! Bar se to odnosi na nas igrače i članove stručnog štaba. Stvarno funkcionišemo kao porodica i to nam je pomoglo da prevaziđemo neprilike. Kad su trening ili utakmica jednostavno zaboraviš na probleme i jedino misliš o tome kako da što bolje odradiš posao. Verujem da su naš pošten odnos prema obavezama prepoznali i navijači“.
A, da li će i uprava? To je već „drugi padež“, s obzirom na činjenicu da se Partizanovim fudbaleirma i dalje duguje novac na ime premija iz prethodne dve sezone, da im ponovo kasne plate, zbog čega su prvotimci u ponedeljak inicirali sastanak sa čelnicima kluba, a predsednik Dragan Đurić im obećao da će koliko sutra imati novac na bankovnim računima.
„Mi igrači ćemo, bez obzira koliki problemi bili, nastaviti da radimo posao najbolje što znamo. I nećemo se petljati u klupske stvari, jer kao što ni rukovodioci ne pričaju šefu Nikoliću šta da uradi, tako ne bi bilo u redu ni da mi sugerišemo njima dalje poteze. Ozbiljni su ljudi, sigurno će postupiti u interesu Partizana“.
Posle šest meseci na Topčiderskom brdu, bivši fudbaler Olimpije, Domžala, Betisa, moskovske Lokomotive, Anartozisa i Hapoela iz Tel Aviva uverava da ga čini srećnim što igra za klub čiji je dres sanjao od malena i pritom ne bira pozicije, iako je „šetao“ od zadnjeg veznog, preko štopera, pa do desnog beka, posle povrede Miroslava Vulićevića.
„Prirodno je da podrška sa tribina zavisi od rezultata, međutim, privilegija je igrati pred Grobarima, jer su nas podržavali i kad smo bili u krizi, posle kikseva protiv Jagodine i OFK Beograda. Tad smo i mi igrači održali sastanak i na tom „porodičnom“ skupu dogovorili se kako da izađemo iz problema. Znao sam gde dolazim i jasno mi je da se oduvek od Partizana očekivalo da slomi otpor protivnika u prvih pola sata, da do tad vodi 2:0, međutim, u savremenom fudbalu ni ekipu iz zgrade ne možeš da savladaš ako nisi koncentrisan od početka do kraja. I tu je uloga publike velika, zato bih je pohvalio što nam ne zviždi, već je sve vreme sa nama i prepoznaje da dajemo sve od sebe. Nadam se da će to biti dovoljno da se na kraju prvenstva tradicionalno okupimo ispod južne tribine i proslavimo onu „pravu“ titulu“, poručuje Partizanov univerzalac Branko Ilić.
------------------------------------------------------------------------------
MOJ PRVI GOL ZA PARTIZAN – NEĆE BITI I POSLEDNJI
Branko Ilić je za 13 godina seniorske karijere postigao tek pet golova u prvenstvenim mečevima, a taj za sada poslednji bio je dovoljan da crno-beli povedu 2:0 protiv Napretka i praktično osiguraju tri boda.
„Igram u odbrani i moj prvi zadatak je da sačuvam gol, a ako se ukaže prilika mogu da pomognem i u napadu. Imao sam u dosadašnjem toku sezone nekoliko prilika, nije mi se dalo, a sad mi je posebno drago što sam to učinio u trenucima kad je trebalo prelomiti meč sa kvalitetnom ekipom iz Kruševca. Nadam se samo da moj prvenac neće biti jedini u dresu Partizana. Ima dosta utakmica do kraja prvenstva da pokušam još neki put“, dobro je raspoložen Ilić.
(FOTO: Starsport)