Pet Keš: Neko od poznatih tenisera će se ubiti!

Glamur, mladost, lepota, priznanja, svetlost reflektora, luksuz... Čini se da modernim sportskim herojima ništa ne nedostaje. Ali da li je baš tako...

Iza svog bleštavila i „belosvetskog šareniša“ krije se ogroman napor, i fizički i mentalni. Dok je fizički već sasvim prirodna stvar za sportiste, koji su manje više skupo plaćeni „fizikalci“, mentalni je, čini se, sve važniji, ali i pogubniji. Izloženost javnosti, eventualni neuspesi, kao i gomila obaveza umeju ozbiljno da zalude mozak mladoj osobi koja se u jednom trenutku nađe na mrtvoj tački. O problemu depresije, koja vodi čak i do samoubistva, dušu je otvorio i jedan od teniskih heroja sa kraja 20. veka – čuveni Pet Keš.

„Bilo je situacija kada sam bio na samo korak od dizanja ruke na sebe! I da nisam imao decu, verujte da sada ne bih bio među živima“, jasan je Australijanac. „To se dešavalo uglavnom kada sam gubio na terenu. Tada bih se ugušio u crnilu, ali kada bih pobeđivao, situacija bi bila dijametralno suprotna! Stideo sam se toga godinama. Pobede su kao heroin, kada izgubiš, osećaš se usamljenim, kao da si sam na svetu i da te niko ne voli. Poželiš da se ubiješ!“

Upravo zbog ovakvog iskustva pobednik Vimbldona iz 1987. godine krenuo je u svojevrstan krstaški rat skrećući pažnju na veliki problem, široj okolini praktično nepoznat.

„Slušajte me dobro – neko od poznatih tenisera će se ubiti i to ubrzo!! Nekome od njih će biti dosta takvog života, a tada će već biti kasno... i onda će početi žalopojke i pitanja. Moramo se trgnuti što pre i pružiti pomoć sportistima, od početnika do profesionalaca, pre svega stručnu“ – upozorava Keš.

Ono na šta čuveni as upozorava zapravo se već dogodilo. Mnogi su zaboravili na Roberta Enkea, bivšeg čuvara mreže Nemačke, Barselone i Hanovera, koji je sebi prekratio muke bacivši se pod voz pre pet godina. 

(foto: Action Images)