Počela bitka za Aziju: Može li neko da svrgne Japance sa trona? Na primer - Australija!

Dok je polovina Evrope u debelom zimskom snu i minusu, u dalekoj Okeaniji počelo je prvo veliko ovogodišnje fudbalsko takmičenje – Kup Azije. Ne, nije greška, pošto je Australija od 2007. pridruženi član Azijske fudbalske konfederacije, pa je dobila priliku da bude domaćin 16. šampionata na kojem će do 31. januara učestvovati 16 najboljih azijskih selekcija i odigrati 31 utakmicu pre nego što bude poznat novi šampion.

Prvi Kup Azije odigran je davne 1956. godine uz učešće samo četiri tima (Južna Koreja, Izrael, Hongkong i Južni Vijetnam), te je posle Kopa Amerika drugo najstarije kontinentalno takmičenje. Čak 33 selekcije igrale su do sada na završnim turnirima, ali je samo njih sedam uspelo da se domogne titule: rekorder Japan, četvorostruki šampion, branilac titule koji je od poslednja četiri šampionata trijumfovao na tri (u finalu 2011. posle produžetaka savladali Australiju), zatim Saudijska Arabija i Iran sa po tri pehara u vitrinama, Južna Koreja sa dva, te Izrael, Kuvajt i Irak sa po jednim. 

Šampionat u Australiji je poslednji sa 16 selekcija pošto će završni turnir 2019. biti igran sa čak 24 reprezentacije učesnice, a poseban značaj leži i u činjenici što će novi šampion Azije imati čast da predstavlja kontinent na Kupu konfederacija koji će se 2017. održati u Rusiji kao svojevrsna mundijalska uvertira.

Australijanci ne samo da jure prvu titulu na ovom prestižnom takmičenju, nego igraju i protiv tradicije pošto još od 1992. i Japana nijedan domaćin nije uspeo da slavi, baš kao što od 1988. nije krunisana nijedna reprezentacija koja je imala domaćeg selektora. U međuvremenu su slavili Brazilci Pareira (jedini sa dve krune) i Ziko, Italijan Zakeroni, Francuz Trusije...

Kup Azije igra se u pet gradova: Sidneju (stadion „Australija“, 84.000 gledalaca), Melburnu („Rektangular“, 30.050), Brizbejnu („Brizbejn“, 52.500), Kanberi („Kanbera“, 25.000) i Njukaslu („Njukasl“, 33.000). Cene ulaznica kreću se od 15 do 150 australijskih dolara, domaćini očekuju oko 50.000 gledalaca iz inostranstva, ali i da će nadmašiti rekordnu posetu iz Kine 2004. godine kada je utakmice pratilo uživo više od milion ljudi.

Osim Australije, direktan plasman na završni turnir izborili su Južna Koreja i Japan na osnovu plasmana od pre četiri godine, kao i Severna Koreja i jedini debitant Palestina rezultatom na AFC Čelendž kupu, dok je preostalih 11 učesnika dobijeno kroz kvalifikacije u kojima su učestvovala 44 tima. 

Po mišljenju stručnjaka novog šampiona treba tražiti u kvartetu Japan, Australija, Južna Koreja, Iran, mada se nikako ne sme zaboraviti 2007. kada je na opšte iznenađenje, kao potpuni autsajder, trijumfovala reprezentacija Iraka. Šansu iz drugog plana vrebaće Uzbekistan, Katar, Saudijska Arabija, Kina…

Kup Azije imaće indirektan uticaj i na evropska fudbalska prvenstva pošto je u selekcijama učesnicama čak 50 fudbalera koji zarađuju hleb na Starom kontinentu: najviše 13 ih je iz Nemačke, devet iz Engleske, pet iz Rusije, četiri iz Holandije, tri iz Belgije, po dvojica iz Španije, Italije i Turske. Za razliku od Južne Koreje koja je rekorder sa čak 18 „legionara“, u Australiju selekcije Kine, Katara, Saudijske Arabije i UAE dolaze isključivo sa domaćim snagama. Međutim, ne i domaćim stručnjacima jer će Meksikanac Agire predvoditi Japance, Englez Vilkins Jordance, Portugalac Keiroš Irance, Francuz Peren Kineze, njegov zemljak Le Guen Omance, a Nemac Štilike tim Južne Koreje.

Za vreme prvenstva Bajer Leverkuzen će, na primer, ostati bez Kruzea (Australija) i Heung Mina (Južna Koreja), Kristal Palas bez Jedinaka (Australija), Osasuna bez Nekunama (Iran), a najviše glavobolja klubovima su zadali Japanci koje će predvoditi Honda (Milan), Nagatomo (Inter), Okazaki (Majnc), Kagava (Borusija Dortmund), Inui, Hasebe (Ajntraht), Kijotake (Hanover)...

Zbog vremenske razlike utakmice će se igrati od 6.00, 8.00 i 10.00 po srednjoevropskom vremenu i skoro sve će ih direktno prenositi Eurosport.

A već 17. januara očekuje nas novi spektakl – Kup Afrike!

GRUPA A

AUSTRALIJA

J. KOREJA

KUVAJT

OMAN

GRUPA B

UZBEKISTAN

S. ARABIJA

S. KOREJA

KINA

GRUPA C

UAE

IRAN

BAHREIN

KATAR

GRUPA D

JAPAN

JORDAN

PALESTINA

IRAK

SVI ŠAMPIONATI

1956. (Hongkong)       J. KOREJA

1960. (J. Koreja)          J. KOREJA

1964. (Izrael)      IZRAEL

1968. (Iran)        IRAN

1972. (Tajland)  IRAN

1976. (Iran)        IRAN

1980. (Kuvajt)    KUVAJT

1984. (Singapur)         S. ARABIJA

1988. (Katar)      S. ARABIJA

1992. (Japan)      JAPAN

1996. (UAE)       S. ARABIJA

2000. (Liban)     JAPAN

2004. (Kina)       JAPAN

2007. (grupa zemalja) IRAK

2011. (Katar)      JAPAN

NAPOMENA: godina održavanja šampionata, zemlja domaćin i šampion.

PROPOZICIJE

* Šesnaest selekcija podeljeno je u četiri grupe.

* U prvoj fazi se igra po liga sistemu, svako sa svakim u grupi.

* Dve najbolje selekcije iz svake grupe idu u četvrtfinale.

* U slučaju istog broja bodova odlučuje: međusobni susret, gol-razlika, više datih golova, penali (ako su poravnati timovi na terenu), fer-plej koeficijent.

* Od četvrtfinala do finala se nastavlja po sistemu eliminacije.

REKORDI, REKORDI...

* Selekcije sa najviše titula: Japan (4).

* Selekcije sa najviše učešća: J. Koreja i Iran po 13.

* Igrači sa najviše učešća: Mahdavikija (Iran), Ming (Kina) i Al Talijani (UAE) – po četiri.

* Najviše golova: Ali Daei (Iran) 14.

* Selektor sa najviše titula: Karlos Alberto Pareira 2.

* Ukupno het-trikova: 15.

* Prvenstvo sa najviše het-trikova: 2000. (4).

* Najubedljivija pobeda: Iran – Južni Jemen 8:0 (1976).

* Meč sa najviše golova: Japan – Uzbekistan 8:1 (2000).

* Turnir sa najviše gledalaca: Kina 2004. – 1.020.050 (31.887 po meču).

(FOTO: Action images)