Počelo je bombom. Pravom. Sada puca na sve strane: Početak i mogući kraj najbrazilskijeg kluba Evrope

Klasična postkumunistička priča Ukrajine. Provincija se pobunila protiv glavnog grada. Dinamo dugo nije imao pravu konkurenciju u Ukrajini. Sa političkom podrškom iza sebe mogao je da radi šta je hteo. Jozef Sabo, bivši igrač i trener kluba iz Kijeva, najbolje je to opisao.
"Bio je to piramidalan sistem, a Dinamo je bio na njegovom vrhu. Ako bi se u Šahtjoru ili Dnjepru ili nekom drugom klubu pojavio neki dobar igrač jednim telefonskim pozivom bi se sve završavalo i on bi dolazio u Kijev. Ništa obeštećenje, ništa tome slično".

Najbolji dokaz - prelazni rok po završetku sezone 1993/1994. Dnjepar se žestoko suprotstavio aristrokratiji. Koji mesec kasnije Dinamo je doveo četvoricu najboljih igrača izazivača.

A onda se pojavio Šahtjor...

Ključan detalj odigrao se 15. oktobra 1995. godine. Ahat Bragin, vođa tatarske mafije poznat i pod nadimkom Grk Alik, ubijen je u bomaškom napadu na stadionu starom Šahtjora. Stradala su i šestorica njegovih telohranitelja. Braginova desna ruka Rinat Ahmetov preživeo je zato što je kasnio na utakmicu zbog gužvi u saobraćaju. Kasnije se i on dovodio u vezu s ubistvom, ali je ono na kraju prikačeno bivšem policajcu Vjačeslavu Sinenku.

Bilo kako, po mafijaškim običajima Braginove poslove, ali i novac, nasledio je upravo Ahmetov. Među njima i predsedničku fotelju u Šahtjoru, iako isprva nije bio veliki ljubitelj fudbala. Zahtevao je da njegova ekipa igra lepršav fudbal. Kada je prvoj Šahtjorovoj šampionskoj generaciji istekao rok trajanja te 2004. godine novi, a i sadae aktuelni trener Mirčea Lučesku shvatio je da će pomoć morati da potraži u inostranstvu. Gde drugde no u Brazilu. Počela je praksa po kojoj su Brazilci u rudarski Donjeck stizali kao na traci. Koga je Ahmetov zaželeo - taj je i stigao. Uzalud je ser Aleks Ferguson dve godine pokušavao da dovede Daglasa Kostu u Mančester junajted. Donjeck je postao meka za Brazilce željne evropskog fudbala.

Ahmetov, čije se bogatstvo procenjuje na 6.500.000.000 dolara, omogućio im je da se osećaju kao igrači velikog kluba. U trening centru luksuzne sobe, jezero za pecanje, egzotične ptice u egzotičnim kavezima. Trebalo je nekako privući Brazilce navikle na plažu u industrijski grad oličen i u Šahtjorovom grbu čije crne i narandžaste i boje simbolizuju ulazak i izlazak rudara iz jame na svetlost dana.

Na fudbalskom terenu pak tim iz Donjecka nije izgledao nimalo sumorno. Brazilci su mu dali taj južnoamerički šmek. Igralo se brzo, lepo za oko, uvek napred. U finalu Kupa UEFA 2009. godine Žadson i Luiz Adrijano pogađaju za 2:0 protiv Verdera. Šahtjor postaje tek drugi ukrajinski klub koji je osvojio evropski trofej. Prvi posle otcepljenja od Rusije.

Dve sezone kasnije igra i četvrtfinale Lige šampiona. Barselona je bila prejaka, ali pre toga demolirana je jedna Roma (3:2 i 3:0), u grupi je Šahtjor bio prvi ispred Arsenala, Brage i Partizana. U timu Adrijano, Žadson, Daglas Kosta, Vilijan, Hrvat brazilskog porekla Eduardo da Silva, Aleš Tešeira... Samo je ovaj poslednji ostao. Bio je tu i Henrik Mhitarjan. Ni njega više nema u Donjecku.

Nogu je povukao baš Žadson, koji se 2014. posle sedam godina u Donjecku vratio u Brazil i za 4.000.000 evra potpisao za Sao Paulo. Januara 2013. je sadašnji fudbaler Čelsija Vilijan, doveden 2007. za 14.000.000 evra, otišao u tada rasipnički Anži za 35.000.000 evropskih novčanica.  Leta 2013. se Fernandinjo (stigao 2005. godine) za 40.000.000 evra preselio u Mančester Siti. Sa obeštećenjem dobijenim od Borusije Dortmund za Henriha Mhitarjana (27.500.000) Ahmetov se kupao u novcu. Za godinu dana u Donjeck se slilo više od 102.500.000 evra!

ZVANIČNO: Daglas Kosta u Bajernu! Nezvanično, da li je to Riberijev kraj?

Ali ono Brazilaca što je ostalo odolevalo je bočnim udarima i držalo se na vrhu neke nove ukrajinske piramide. Sve tok po Donjecku ponovo nisu počele da padaju bombe. Ovaj put one vojne. Građanski rat je zahvatio Ukrajinu, a Daglas Kosta i Luiz Adrijano – sa 129 golvoa najbolji strelac u istoriji Šahtjora - spakovali kofere. Prvi je za 30.000.000 evra otišao u Bajern iz Minhena, drugi za 8.000.000 u Milan. Spekuliše se da će Fernando, uslovno rečeno novajlija s obzirom na to da je stigao “tek“ 2013. godine, ovih dana bi trebalo da zaduži opremu Sampdorije.

GOTOVO: Milan ima napad Baka - Adrijano!

Još su tu 25.000.000 evra evra plaćeni Bernard, pa Fred (stigao za 15.000.000 iz Internasionala), Tajson (15.000.000 – Metalist Harkov), Velington Nem (8.000.000 – Fluminense), Dentinjo (7.500.000 – Korintijans), te jeftiniji Marlos, Ismaili, Marsio Azevedo i jedini preostali član one generacije iz četvrtfinala Lige šampiona Aleš Tešeira (došao 2010. iz Vasko de Game za 6.000.000 evra).

Otišla je – u Kijev naravno – i titula, a ovi novi Južnoamerikanci ne deluju kao dostojni naslednici Adrijana, Koste, Vilijana... Iako su papreno plaćeni (Luiz Adrijano je recimo kupljen za 3.000.000 evra u Internasinalu, Daglas Kosta je stigao iz Gremija za 6.000.000).

Bilo je na Starom kontinentu mnogo boljih Brazilaca od Šahtjorovih, ali se čini da nikada nijedan evropski tim nije toliko zavisio od Brazilaca koliko Mirčein Šahtjor. Uostalom i sam Lučesku je jednom prilikom za Šahtjor rekao: "Najbrazilskiji klub Evrope". Ovi novi Brazilci zbog rata žive u Kijevu, utakmice igraju u Lavovu. Ovaj novi Šahtjor je sezonu završio sa deset bodova iza Dinama. Brazilci zbog kojih je narandžasto-crni dres postao prepoznatljiv širom Evrope završili su misiju u Donjecku. Ostaje pitanje da li je sa njihovim odlaskom završeno i zlatno doba Šahtjora i da li će ratna zbivanja – kao u slučaju Crvene zvezde 90-ih godina prošlog veka – istočnoj Evropi biti oduzet još jedan do srži uzbudljiv tim?

(FOTO: Action Images)