Početak Četvrtog rajha i kraj trećeg Drim tima

 

Kako je nemačka čizma nemilosrdno marširala Evropom, tako sada Bajernova kopačka gazi najveće fudbalske gigante Starog kontinenta. I teško da će se tu nešto promeniti narednih godina. Želja za dominacijom i kontrolom je ono što izdvaja Nemce od ostatka Evrope. Uvek hoće da je njihova poslednja i teže perfekciji. Često ih je ta želja vodila na pogrešan put i ludačku krajnost zbog čega je zemlja nekoliko puta padala u pepeo. Ali, im niko nikada nije slomio duh do kraja. Znali su da krenu od nule i opet izađu na vrh. Mnogo tih elemenata ima u današnjem Bajernu.  

I posle prespavane noće, kada se speru sve prljavštine suijskih grešaka, ostaje kristalno jasna slika: Bajern je izraziti favorit za osvajanje Lige šampiona, dao je Barseloni sledovanje koje je ranije zaslužila. Valjda su i najveći sumnjivci i kontraši postali svesni toga. Trebalo je da se desi da razbiju Barselonu u paramparčad, pa da ih svi gledaju drugim očima. A, Bajern je to zaslužio i mnogo ranije. Cele sezone igraju atomski fudbal, melju sve pred sobom, ne kalkulišu ni u jednom momentu, pružaju ljubiteljima fudbala ono najsvetije: golove, golove i još golova…

Jer zato se fudbal i igra. Kada bude izmišljeno takmičenje u posedu lopte, tu će Barselona biti nedodirljiva. U fudbalu: Bajern je nedodirljiv. Čak su oborili i onu teoriju da ekipa mora kad tad da padne u formi. Oni ovako igraju od avgusta. Ali, vratimo se na tu nemačku nesalomivost…

Iako postoji ona izreka da je fudbal igra u kojoj uvek pobeđuju Nemci, za Bajern važi potpuno suprotno. Oni su uz Juventus i Benfiku najveći luzeri evropskog fudbala jer imaju po pet izgubljenih finala. Imali su onu generaciju iz 70-ih godina kada su Bekenbauer, Gerd Miler, Uli Henes, Rumenige, Brajtner, Majer i ekipa tri puta zaredom pokorili Evropu i taj tim se smatra jednim od najboljih ikada. Naredne generacije nisu imale taj germanski mentalitet i padale su kad je bilo najvažnije. Mateus, Augentaler, Breme, Klinsman nisu umeli da dođu do kraja. I Jup Hejnkes je stao pred ciljem, kada je pre 22 godine pao na beogradskoj Marakani. Kao vrhunac bavarskog prokletstva je došla ona noć na Nou Kampu kada su Šeringem i Solskjer za par sekundi srušili sve snove gianta iz Minhena.

Možda bi neko i posustao posle svega toga. Ali, ne i Bajern! Pre svega zahvaljujući “svetom trojstvu” u upravi. Kajzer Franc, Henes i Rumenige su održali klub na pravom kursu i konačno je 2001. došla četvrta zvezdica.

Međutim, čašu medu su zamenile dve čaše žuči, pa su im Murinjo i lane doktor Drogba uzeli još po jednu titulu. Kurs se nije menjao, plan je ostao isti: stvoriti tim koji će dominirati. U tu svrhu su dodali Nojera i Luiza Gustava.

Već prošle sezone je bilo jasno da su blizu. Međutim, nisu čekali popravni, nego su nastavili da rade. Gigant je ionako snažnoj mašini dodao još priključnih uređaja. Šaćiri i Mandžukić su došli da pojačaju konkurenciju atomskom napadu, a Dante je kupljen još pred početak prelaznog roka. Upravo je “brazilski žbun” bio nephodan točkić sili iz Bavarske. Za manje od pet miliona su kupili stub odbrane. Igračinu!!! Dokaz da koliko god imali para, ne morate da se rasipate. Bitno je malo poznavati i fudbal, pa možete kupiti i dobro i jeftino, a to fali mnogima koji bi na pogon arapskih, ruskih ili kineskih miliona želeli da kupe mesto uz rame Bajernu. Stil i klasa se ne kupuju.

Kao šlag na tortu je došao Havi Martinez za rekordnih 40 miliona. Kakva ironija, upravo je taj Martinez koji facom neodoljivo podseća na najvećeg romantika današnje Primere Huana Valerona sinoć pokidao sve niti i kopče Barsine tika-take. Dok je izgubljeni (i za Katalonce nezamenjivi) Buskets lutao terenom Alijanc Arene, Baskijac je sekao svaki pokušaj Barse da dođe u krilo Nojeru. A, baš je takav tip igrača ono što Barselone nema (Buskets to nije) ili neće da mu pruži šansu (Song možda jeste to) zbog tog svog lokal-mazohizma i “katalonske stvari”.

U Bajernu nemaju problem sa takvom auto-destrukcijom. Nije problem da se kvalitetan igrač zameni još kvalitetnijim. Luiz Gustavo je sjajan, ali Havi Martinez je top klasa! Nemaju problem ni da kažu da će pokušati da iskopiraju sve ono što vredi iz Barselonine filozofije. Ali, one loše će svakako eskivirati.

Barsin moto “mas que un club” (više od kluba) se u poslednja dva meseca se iskrivio u “klub manji od jednog čoveka”: igra Barse zavisi isključivo od Lea Mesija. Sve ostalo su ekstra prilozi kakvi god da su majstori Alves, Ćavi i Inijesta.

Da su Milan i PSŽ bili malo hrabriji, da nisu bili opijeni prostranstvom livade na Kamp Nou i da Leo u ta dva meča protiv Svetaca i Rosonera nije ubrizgao golove i samopouzdanje ekipi, Barselonu verovatno sinoć ne bi ni gledali u polufinalu. A, da je Mesi veći od Barselone videlo se i sinoć kada je sa “jednom nogom” pod injekcijama morao da igra! Barsa je mnogo rizikovala. Fudbal će se igrati i dogodine. Niko to u Kataloniji neće priznati, ali na tom potezu sa Mesijem se video njihov strah i impresioniranost veličinom Bajerna. Ko je minulog vikenda gledao Barsu protiv Levantea, video je koliko to nije ista priča kada argentinski genije nije na terenu.

Kao epilog svega je došlo ovih 4:0. Barsa se udavila u svojoj tika-taki, otišla je kući sa 63 odsto poseda lopte i katastrofom koju nije doživela od 1997. kada su ih Ševčenko i Rebrov pokidali. A, tri godine pre toga i Kapelova mašinerija predvođena Genijem. Upravo se te večeri u Atini završila era prvog Drima tima Barselone. “Krojfovci” su se od Milanov zid kao od liticu. Kasnije stvoren i drugi Drim tim. Onaj najlepši sa Ronaldinjom. On se raspao kada je brazilski čarobnjak izgubio motiv i dobio kilograme. Izgleda da se sada raspada i treći… To je i razumljivo, jer su ovi momci osvojili sve po nekoliko puta, mora da dođe i do zasićenja, a La Masija više ne štampa deluks robu. Bartra nije Pujol, Teljo nije Mesi, Alkantara nije Ćavi…

Sa druge strane, naleteli su na aždaju gladnu uspeha. Oni žele presto Barselone. Žele višegodišnju dominaciju. Kada im bude pridodat i Gece, a ako ste ostvari makar jedna od novinarskih senzacionalističkih prognoza poput Bejla, Levandovskog ili Nejmara, dobićemo nešto neverovatno.

I to sve će biti servirano na tanjir Pepu Gvardioli. Lukavi Katalonac je znao gde da ode. Tamo gde je prvo uništena domaća konkurencija, jer pogledajte kako Bajern sakati i slabi rivale po Bundesligi (Gomez – Štutgart, Gece – Borusija, Nojer – Šalke…), istvoremeno jačajući sebe. Ostaće Gvaridoli tim kojim nema takmaca na domaćem frontu, koji može da dominira Evropom i pisaće se bajke o njegovim rekordima, trofejima, serijama…

Malo ko će sećati Jupa Hejnkesa, simpatično rumenog veterana koji je to sve stvorio i posložio. On na svoju veliku krunu u Bavarskoj čeka već tri decenije. Crvena zvezda ga je osujetila kada je bio blizu, ali sada će teško ko moći da mu stane na put. On i Mijat su doneli Realu krunu čekanu 32 godine. Ali, za Hejnkesa ona nema značaj koliko bi imala eventualnu koju bi osvojio sa Bajernom. Vreme je da Jup uzme "nešto i za sebe", a Gvardioli će ostati Četvrti Rajh…

Piše: Aleksandar Gligorić
[email protected]