""
""

Podmlađivanje reprezentacije kada ne ide? Ne, “Magarac” ima drugačiji recept

Vreme čitanja: 5min | ned. 12.10.14. | 19:04

Brazil se polako budi iz mundijaskog košmara, neke nove snage marširaju pod zastavom Karlosa Dunge, a “promašaji” su novi aduti najfudbalskije nacije sveta

Navijači reprezentacije Srbije su razočarani, igrači su razočarani navijačima, stvorila se neka negativna klima...Prilično napeta atmosfera, ali to nije približan stepen tenzije i stresa kao u Brazilu. Pitanje reprezentacije u najfudbalskijoj naciji sveta je pitanje opšteg nacionalnog interesa.

Izabrane vesti

Tim koji je preživeo horor prošlog leta i nacija koja je doživela potpuno pomračenje na Mundijalu koji se čekao 64 godine, sada opet šapuću o najvažnijoj stvari na svetu. Tiho šapuću, košmar iz Belo Horizontea im još ne dozvoljava miran san i glasno pominjanje nekih ambicija i nada, ali polako dolaze sebi...

Brazilci polako opet vraćaju veru u sveti žuti dres. Posle očaja na Mundijalu, reprezentacija je pretrpela pročišćenje. Ali, ne i podmlađivanje, koje je bilo prva pomisao svakog Brazilca posle onih sedam komada protiv Nemačke.  

Selesao je promenio svoje konture, ali nije ništa zeleniji i mlađi nego u onom meču protiv Nemačke. Nasilno podmlađivanje Brazila se desilo kod Skolarijevog prethodnika Mana Menezesa i nije dalo efekat.

Uloga spasioca je poverena Karlosu Dungi. Po mentalitetu i trenerskom opredeljenu, čoveku sličnom Skolariju. Žoga bonito je nešto što je daleka prošlost Brazilaca, za koju više nema ni resursa, ni strpljenja. Pre četiri godine Karlos Dunga je posle Mundijala u Južnoj Africi ispraćen povicima "Magarče, magarče". Nikada nije bio čovek po ukusu nacije razmažene lepotom fudbala.

I kao igrač je imao problem kada se pojavio u reprezentaciji. Bio je "ružan" tip igrača, na koje Brazilci do tada nisu navikli i koje nisu mogli lako da svare. Zadnji vezni, sušta suprotnost tadašnjim umetnicima, koji je morao da prolije litre znoja da bi stekao kakvu-takvu naklonost navijača. Kada je kao kapiten podigao pehar prvaka sveta 1994. sa Brazilom koji nije umirao u lepoti fudbala, prihvaćen je kao komandant i neminovnost brazilskog fudbala.

Time je zaslužio i prvi selektorski mandat na klupi Brazila. Polako je sticao poverenje javnosti. Radio je to pobedama, uz put postavljajući neke nove standarde za brazilski fudbal. Za razliku od prethodnog "drim tima" koji je 2006. razočarao naciju, Dungi nije bila važna reputacija igrača i ime kluba u zagradi. Probio je barijeru pozivanjem igrača iz "tamo neke" ruske ili ukrajinske lige, dao šansu fudbalerima iz domaćeg prvenstva. Kada je deklasirao Argentinu sa 3:0 u finalu Kopa Amerike, ubedio je javnost da je to pravi put kojim treba da se ide. Ali, s obzirom da se u Brazilu računa samo titula prvaka sveta, presudila mu je eliminacija od Holandije u Južnoj Africi. Svi oni koji ga ne vole su to jedva dočekali.

Kada je đavo odneo šalu prošlog leta, Brazilci su "Magarca" opet pozvali u pomoć. Borac kakav jeste, prihvatio je novu šansu.
"Nemam ništa protiv da mi skandiraju da sam magarac. Sve dok Brazil pobeđuje", rekao je Dunga.

I opet je napravio "ružan" Brazil po njegovom ukusu. "Vlažni snovi" fudbalskih zaljubljenika o povratku Ronaldinja i "Žogi bonito" tek kod Dunge nisu imali šansu. Dunga nije sujetno menjao sve, ali je doneo svoju ideju i koncept. Trenerski pečat. Brazil opet igra sa dva zadnja vezna kao kod Skolarija, sve je i dalje podređeno idolu Nejmaru (jer nema boljeg), ali Dungin Brazil deluje mnogo gladnije, oštrije i odlučnije od Skolarijevog.

Nema Žulija Cezara, Marsela, Hulka, Freda, Alvesa, Paulinja, Dantea, Majkona... Neki su potpuno precrtani, neki su marginalizovani, neki su prokockali poslednju šansu.

Dunga je izabrao igrače po svom ukusu. Fudbalere koji će Brazilu vratiti ponos, sahranjen na fudbalskom groblju u Belo Horizonteu. Ispravio je Skolarijevu grešku i u prvoj postavi zacementirao Mirandu i Filipea Luiza. Danilo iz Porta mu je prva opcija na levom boku ispred Marsela. Tu su i ponajbolji igrači brazilske Serije A, Rikardo Gular i biser Everton Ribeiro... Tri meča je odigrao novi Dungin Brazil, tri je pobedio i tri puta nije primio gol. Dva puta minimalci protiv Kolumbije i Ekvadora i pobeda nad Argentinom u Pekingu koja je bila melem na ranu Brazilaca.

Tri imena se posebno izdvajaju u toj Dunginoj perestrojci. Golman Džeferson, vezista Elijas i napadač Dijego Tardeli.

Većina Brazilaca je i uoči Mundijala u njihovoj zemlji govorila da je 31-godišnji Džeferson najbolji golman kojeg ta zemlja ima i da zaslužuje da brani pre Cezara. Džeferson danas brani u poslednjeplasiranom timu Serije A - Botafogu. Dakle, ni tuce primljenih golova ne može da mu ugrozi reprezentativni status. Zato što je najbolji. I što je dokazao u tri meča bez primljenog gola.

Elijas (29) je momak koji je često u karijeri na leđima imao etiketu "promašaj". Atletiko Madrid ga je doveo iz Korintijansa i već posle šest meseci gledao kako da ga se reši. Uspeo je u tome, a Elijas je postao najskuplji igrač u istoriji lisabonskog Sportinga. Ni tamo nije oduševio, danas je opet u svom Korintijansu. Tamošnji navijači ga obožavaju, Dunga ga je u prva dva meča uvodio sa klupe, protiv Argentine mu je bio u prvoj postavi. Zadužen za destrukciju kreacije protivničkog tima, ali i korisniji u ofanzivi od Fernandinja, Paulinja i ostalih...

Dungin najveći pogodak za sada je napadač Dijego Tardeli. Promašaj u Betisu, promašaj u PSV Ajndhovenu, promašaj u Anžiju - danas suverena devetka selekcije Brazila. Sa 29 godina je na vrhuncu karijere. Postigao je oba gola protiv Argentine i oterao Fredove duhove prošlosti. Devetka u Brazilu sa sobom nosi ogroman rizik i pritisak, ali Tardeli za sada ima podršku.

Pod Dunginom komandom marširaju neke nove snage. Uspeh je i što igrači poput Kake i Robinja prihvataju da dobijaju šansu na kašičicu i da budu zadovoljni sa nekoliko minuta na terenu. Nisu više u nekadašnjoj formi, ali selektor ih se ne odriče. Ne mogu da budu udarne igle, ali mogu da budu fatalno oružje sa klupe. 

Za mnoge Brazilce, Dunga je i dalje "Magarac" koji nije zaslužio drugu šansu, ali dok rezultati pričaju u njegovo ime, a sećanja na mundijalsku sramotu su i dalje sveža, sada je i prag tolerancije viši. Brazilci su brutalno spušteni na zemlju prošlog leta, sada znaju da postoje i gore stvari od "ružnog" fudbala...

(FOTO: Action images)


tagovi

BrazilDijego TardeliDžefersonElijasJužna AmerikaKarlos DungaReprezentacija Brazilareprezentativni fudbal

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara