Pojačanja bez efekta

Došli, videli i – razočarali. Imali su dovoljno vremena da se priviknu na zahteve velikog kluba, očekivanja navijača, shvate težinu dresa, ali posle sedam meseci bitisanja u Humskoj 1 upitno je da li (i ko) od zimus angažovanih fudbalera može da dobije prelaznu ocenu u Partizanu.

Predstavljeni su kao ogroman kvalitet i(li) potencijal, neki od njih bili nosioci igre u prethodnim klubovima, pojedini dovedeni kao zalog za buduća vremena, međutim, (pre)velike koristi od kvinteta januarskih potpisnika crno-beli nemaju. Ni na sportskom, ni na ekonomskom planu.

Jedini za koga može da se konstatuje da igra redovno – doduše, znatno slabije nego proletos – jeste Saša Zdjelar. Doveden da zameni Evertona Luiza posle odlaska Brazilca u italijanski SPAL, pokazao je osvajač Mundijalita na Novom Zelandu, naročito u uvodu 2018, da može da bude od velike važnosti za ekipu, propustio samo pet od 35 takmčarskih mečeva, uživao poverenje i Miroslava Đukića i Zoran Mirkovića, dao pobedonosni gol u finalu Kupa Srbije, nagovestio da će se isplatiti...

Ovog leta, uočljiv je Zdjelarov pad forme, deluje da mu je potrebno suviše vremena da bi probudio u sebi igrača kakav je bio u mlađim kategorijama i doneo crno-belima agresiju u centralnom delu terena, gde protivnici često prave višak i dolaze u situaciju da stvaraju šanse. Početkom prelaznog roka Partizan je otkupio ugovor od Olimpijakosa po ceni od 500.000 evra, ali je u međuvremenu – između ostalog zbog odlaska Marka Jevtovića u Tursku – doveo dvojicu fudbalera na poziciji zadnjeg veznog, Milana Smiljanića i Aleksandra Šćekića, što se može tumačiti i činjenicom da je Zdjelaru potrebna konkurencija. Ako se popravi i podseti na dane kad je napravio transfer iz OFK Beograda u Olimpijakos, biće dobro za Parni valjak. U suprotnom...

Sa mnogo više popme stigao je u januaru Đorđe Ivanović. I to kao zvanično najbolji fudbaler Superlige Srbije. Kolege su ga proglasile... No, bivši kapiten Spartaka se osim kratkog perioda u završnici prethodne sezone mučio, a i dalje se muči, da uopšte postane član prvih 11.

Samo dva gola i četiri asistencije predstavljaju preskroman učinak za momka plaćenog Subotičanima 400.000 evra i 20 odsto od narednog transfer. Možda i zbog toga što se ne zna tačno koju poziciju igra, treneri ga stavljaju čas na krilo, čas u centralu, čas u špic, međutim, u ekipi napadačke orijentacije (bar bi takav Partizan morao da bude) očekivao se veći doprinos.

Manje novaca (180.000 evra) izdvojio je klub iz Humske da bi na ime trening kompenzacije doveo Juriija Vakulka, a koliko je sportski sektor omašio sa kapitenom mlade reprezentacije Ukrajine pokazuje podatak da ga je ovog leta vratio u otadžbinu, da se u Arsenalu iz Kijeva dokazuje pod komandom Italijana Fabricija Ravanelija. Tamo nijednu utakmicu još odigrao... U Partizanu jedva da je šansu dobio (109 minuta).

U fudbalere koji nisu ispunili očekivanja spada i Slobodan Urošević. Pristigao iz Napretka za svega 80.000 evra, bivši šampion Evrope sa kadetskom reprezentacijom Srbije (Litvanija 2014) nije uspeo da se izbori za mesto u prvih 11. Ispred njega je Nemanja G. Miletić, čak i mlađani Zlatan Šehović će, po svemu sudeći dobijati šansu u nastavku sezone, a koliko se nije snašao u sredini velikih zahteva pokazuje činjenica da ga klub nije prijavio za početak evropskih kvalifikacija, da bi ga dopisao tek za poslednja dva kola, sa Nordsjilandom i Bešitašem, mada ni tad nije igrao. Dosad je skupio 11 utakmica u crno-belom dresu.

Bez ikakve najave, pravo niotkuda, stigao je zimus u Humsku i potpisao ugovor na četiri godine Salu Draman (bez obeštećenja), međutim, centralni vezni iz Burkine Faso uspeo je najviše da dobaci do protokola superligaškog gostovanja Voždovcu u finišu proleća. Njega navijači nisu ni upoznali. Kako stoje stvari, neće skorije, je je prosleđen Teleoptiku.

Kad se crta podvuče, niti su zimska pojačanja donela ogromnu i(li) očekivanu prednost Partizanu  na fudbalskom terenu niti, ako nastave ovako, može da se računa na veliku zaradu. Pogotovo što niko od njih nema takvu ulogu u crno-belom timu kao što, samo poređenja radi, na suprotnoj strani Topčiderskog brda odrađuje El Fardu Ben, takođe angažovan u januaru.

Spisak zimskih osveženja crno-belih zaokružuju momci iz škole. Priključeni su talenti iz mlađih kategorija i Teleoptika, vezista Armin Đerlek, desni bek Luka Cucin, krilo Strahinja Jovanović (sad na pozajmici novosadskom Proleteru) i štoper Svetozar Marković. Za razliku od gorepobrojanih imaju daleko veći kredit i njih valja čekati po više osnova. Em su mladi, em ništa nisu koštali, em se očekuje da kad-tad proigraju i donesu klubu korist. Uostalom, zar interesovanje Benfike i ponuda od 2.500.000 evra za Markovića ne pokazuje da bi baš u deci Partizana mogao da bude spas?

FOTO: Star sport