Pokajnički intervju: Ispao sam idiot! Nisam mogao ništa - ni da vozim brzo, ni da gledam fudbal... A danas vino, žena, unuci...

Najkraći selektorski mandat u istoriji Engleske. Potrajao je tek 67 dana. Duže nije mogao. Niti smeo, posle korupcionaške afere zbog koje je morao da napusti funkciju.

Nije bila laka odluka, mada je bila jedina ispravna, posle saznanja da je Sem Alardajs pristao na razgovor sa navodnim menadžerima (zapravo, to nisu bili agenti, već novinari Telegrafa) i savetovao ih kako da izbegnu „pravilo treće strane“, za šta je trebalo, kao, da dobije 400.000 evra. Sve je to snimljeno, pa procurilo u javnosti i onda Velikom Semu nije bilo spasa. Posle samo jednog meča na klupi Engleske i pobede u Slovačkoj, u kvalifikacijama za Mundijal 2018, golom Adama Lalane u nadoknadi vremena.
„Posle toga nisam mogao da gledam reprezentaciju. Utakmicu sa Maltom posmatrao sam svega 15 do 20 minuta. Dalje nisam mogao. Morao sam da isključim TV ili da prebacim na neki drugi kanal“, pojadao se Alardajs u opširnom intervjuu Dejli mejlu, prvom otkako je smenjen sa funkcije glavnokomandujućeg. „Igralo se na Vembliju, a ja nisam ni dobio priliku da vodim državni tim na tom stadionu. Trebalo je. Bio bi veliki trenutak u mojoj karijeri. Boleo me je stomak zbog tog osećaja“.

--->>> Big Sem u raljama korupcije
--->>> GOTOV JE! Englezi posle 67 dana najurili selektora!
--->>> PRELAZZI: Hajde da se svi smejemo Engleskoj
--->>> Razočarani Big Sem: Stid me je zbog svega
--->>> Novi blamovi: Alardajsova poruka igračima u nevereme i 4.000 bačenih majica (FOTO)

Dugo mu nije bilo do priče, ali kako to obično biva u ovim prilikama, emocije su navirale. Na primer, veče kad je saznao da je otkriven. Seo je u auto u Londonu i krenuo nazad ka svom Boltonu.
„Nikad nisam vozio sporije nego te noći. Bila je to duga vožnja do kuće. Ne brža od 50 milja na čas. Trebalo mi je pet i po sati da stignem. Polako, polako, polako... Nisam imao snage ni radio da uključim. Samo sam vozio. U tišini. Bilo je sr... Sr... Sr... Zvalo me je nekoliko ljudi, razgovarali smo. Bilo mi je jasno da sam ispao totalni idiot“.

Narednog dana došao je na sastanak sa čenicima Fudbalske asocijacije Engleske (FA). Mislio je da će se izvući.
„Prvo su mi rekli da nisam uradio ništa strašno osim što sam doveo FA u nezgodnu poziciju. Kad sam došao na Vemlbi, na sastanak sa čelnicima, mislio sam da neću ostati bez posla. Činilo mi se da ćemo samo razgovarati kako da prođemo kroz ovu situaciju. Nije ispalo kako sam očekivoa. Očekivao sam duži proces. Ne krivim FA što je doneo takvu odluku. Nisam ni želeo da odem, jer sam bio spreman za posao. Osećao sam ponos što vodim reprezentaciju. Dobro smo startovali, a onda se sve odjednom srušilo. Osim poslednja dva dana na funkciji, svaki prethodni je bio odlilčan. Vredno je istaći da policija nije otkrila ništa čime bi pokrenula istragu protiv mene, jer zapravo nikome nisam ukazao kako da zaobiđe pravilo treće strane“.

Patio je Alardajs, a patili su i njegovi najbliži.
„Našao sam se u poziciji u kojoj mi je život izgledao uništen. Ljudi te svaki čas fotografišu, pišu svašta, i što jeste i što nije. Imam želudac, ali ne baš za takve stvari. Nisam samo ja bio ugrožen, već i moja porodica. Unici, na primer, idu u školu, čitaju vesti. Teško je njima bilo da sve izdrže, ali smo supruga, deca, unici i ja zajedno prošli kroz nalet emocija“.

Otišao je na odmor u Španiju, kako bi se sklonio od svega.
„Kad sam se vratio, Aleks Ferguson me je pozvao na utakmicu. Rekao mi je da se podignem i vratim na posao. To je čovek čije su reči mudre. Što te više ljudi podržava, to se brže oporavljaš. Došao sam u poziciju u kojoj više nisam mogao da saželjevam sebe. Počeo sam da razmišljam šta sledeće da uradim. Jedino što mi je bilo preostalo je da se što pre vratim u sedlo. Morao sam opet na klupu kako bih se reahabilitovao“.

Zato, kad ga je pozvao Kristal Palas, posle smene Alana Pardjua i skoro bezizlazne situacije, prihvatio je još jednu nemoguću misiju. Dokazao je sebi i drugima da je „tata“ za opstanak. Izvukao je klub iz opasne zone i spasao ga već viđene selidbe u Čempionšip.
„Ne smatram da sam potcenjem trener. Bar ne više. Jer, ko traje u Premijer ligi duže od mene? Samo Arsen Venger. Ko je u Premijer ligi trenirao šest različitih klubova? Samo ja. Palas mi je pomogao da se totalno oporavim od onoga što se zbilo u reprezentaciji. Srećan sam što sam pokazao šta znam. Pokušao sam da naučim nešto iz svojih grešaka. Shvatio sam da je trebalo je da držim jezik za zubima. A sad opet uživam u životu. Prošle nedelje, kad smo dobili Hal, seo sam u voz za Bolton i krenuo kući. Pomislih: „ovo je fantastično“. Kad sam stigao, otvorio sam flašu vina i nazdravio sa suprugom. Tu je bila i naša ćerka, unici su skakali naokolo. Najveća promena u mom život“, zaključio je Sem Alardajs.

Možda se ljudi, zaista, menjaju. Makar i u 63. godini.

O RUGANJU HODŽSONU...

Na sad već čuvenom snimku, kad su ga razotkrili novinari Telegrafa, čuje se kako se Sem Alardajs ruga svom prethodniku na klupi Engleske, Roju Hodžsonu.
„Sramota mi je zbog toga. Bez ikakve sumnje. Otad nisam razgovarao sa Rojem. Odlučio sam da ga ne zovem, procenivši da će biti bolje da mu kažem sve u lice. Kad se budemo videli. A nismo još. Sigurno ću mu sve reći kad mi se ukaže prilika“, uverava Alardajs.

(FOTO: Action images)