PREDSTAVLJAMO KLUBOVE: Grashopers - večita najezda skakavaca

Kao ubedljivo najtrofejniji švajcarski klub Grashopers je bio najčešći predstavnik zemlje „sira i čokolade“ na evropskoj sceni. Naravno, na njoj ga najbolje pamtimo iz dvomeča sa Crvenom zvezdom 1990, na samom početku trijumfalnog pohoda crveno-belih ka osvajanju Kupa evropskih šampiona 1991. Zaštitni znak kluba je impozantna kolekcija trofeja (27 puta šampion zemlje i u 19 navrata osvajač švajcarskog kupa), ali i simpatičan nadimak – Skakavci. To je doslovni prevod imena kluba, ali nije najjasnije kako je ono nastalo. Samo se pretpostavlja da je razlog način na koji su igrači po osnivanju sportske sekcije proslavljali golove, uz euforične skokove.

Grashopers je osnovan septembra 1886. u Cirihu, a kao osnivač vodi se Tom Grifit, engleski student koji je oformio klub pomoću donacije od dvadeset franaka. Po uzoru na Grifitov omiljeni engleski tim Blekburn dresovi su dobili plavo-belu boju. Skakavci su prvu ligašku utakmicu odigrali u tadašnjoj Nemačkoj, pobedivši danas francuski klub Strazbur – 1:0. 

Švajcarska liga (tada zvana Serija A) formirana je 1897. Prvi šampionat je osvojio upravo Grashopers, kao i naredni koji je održan po klasičnom ligaškom sistemu. Posle još dve osvojene titule 1901. i 1905. klub je 1909. morao da se povuče iz takmičenja, jer nije imao adekvatan stadion. Ponovo se vratio na domaću scenu 1916. Svoju petu titulu Skakavci osvajaju 1921, a 1925. počinje era mađarskog stručnjaka Izidora „Dorija“ Kuršnera. Pod njegovim vođstvom Grashopers osvaja šampionat još dva puta – 1927. i 1928, kao i dva prva izdanja švajcarskog kupa – 1926. i 1927. Kuršner je tim predvodio do 1934, osvojivši još jednom šampionat 1931, i još dva puta kup – 1932. i 1934.

Posle njegovog odlaska tim preuzima Austrijanac Karl Rapan koji je ujedno vodio i nacionalni tim Švajcarske. S njim su Skakavci ponovo osvojili titulu 1937. i 1939, i još dva puta Kup Švajcarske 1937. i 1938. Najviše titula klub je osvojio tokom Drugog svetskog rata, preciznije osam do 1949. (tri domaće i pet puta kup). Zatim su 1949. fudbaleri iz Ciriha jedini put u svojoj istoriji ispali iz najvišeg ranga takmičenja, da bi se u njega vratili tri godine kasnije.

Skakavci su se potom vratili na staze uspeha i osvojili titulu 1956, ali su na sledeću morali da sačekaju 15 godina, kao i punih 27 do ponovnog osvajanja kupa. Iste godine prvi put su nastupili na međunarodnoj pozornici, učešćem u Kupu evropskih šampiona. Stigli su do četvrtfinala, gde ih je eliminisala Fjorentina. Šezdesetih godina klub nije imao uspeha, kako na domaćoj, tako ni na međunarodnoj sceni. Na nju se vratio početkom sedamdesetih, u periodu koji je obeležilo veliko rivalstvo s Bazelom, a nova titula stigla je 1978. Te godine Grashopers je napravio čudo na evropskoj sceni, savladavši slavni Real Madrid. Uspeo je da stigne do četvrtfinala kupa evropskih šampiona, gde ga je izbacio kasniji ovajač, tada moćni Notingem Forest.

Osamdesete godine bile su veoma uspešne za klub. Prvo je zabeležen het-trik titula (1982, 1983 i 1984), a potom nešto slično u nacionalnom kupu (1988, 1989 i 1990). Poslednja dva trofeja osvojena su pod vođstvom čuvenog Nemca Otmara Hicfelda. Kasnijeg osvajača Kupa evropskih šampiona s Dortmundom i Bajernom sećamo se kao prilično nadobudnog u to vreme, posebno kada je posle poraza na beogradskoj Marakani od Zvezde (2:1) izjavio kako je uveren u prolaz svog tima. Crveno-beli su u revanšu očitali lekciju Skakavcima.

Devedesetih, preciznije 1996, Grashopers je postao prvi švajcarski klub koji je nastupio u Ligi Šampiona, ali nije imao mnogo uspeha. Početak novog milenijuma u švajcarskom fudbalu u potpunosti protiče u znaku Bazela, ali Skakavci još uvek mogu da se pohvale sa čak deset titula više od kluba sa Jakobs Parka.

STADION
LECIGRUND

Na ovom zdanju utakmice igraju i Skakavci i njihov ljuti rival Cirih. Izgrađen je 1925, a pre svega je poznat po održavanju čuvenog ciriškog atletskog mitinga, najprestižnijeg u svetu „kraljice sportova“. Stare zidine stadiona su u leto 2006. potpuno sravnjene sa zemljom,  pa je na istom mestu izgrađen novi objekat u obliku školjke, sa kapacitetom od 26.000 mesta. Na Lecigrundu su odigrane tri utakmice EURO 2008, a za te potrebe je i njegov kapacitet proširen na 30.000. mesta. Ukupni troškovi izgradnje koštali su oko 70.000.000 evra.

TRENERSKA LEGENDA
OTMAR HICFELD

Jedan od najuspešnijih nemačkih, ali i svetskih trenera u karijeri je osvojio 18 različitih trofej, a predvodivši Bajern, Dortmund i upravo Grashoperse na čijoj klupi je sedeo od 1988. do 1991. Poznat pod nadimkom General, Hicfeld je dva puta  biran za „svetskog trenera godine“, a  u istoriju je ušao kao jedan od retkih stručnjaka koji je osvajao Ligu Šampiona sa dva različita kluba. Pored njega, to je pošlo za rukom samo još Ernstu Hapelu, Žozeu Murinju i Karlu Ančelotiju.  Sa Grashopersom je osvajao Kup Švajcarske 1989. i 1990, a reprezentaciju Švajcarske predvodio je od 2008. do 2014. Na upravo završenom Mundijalu okončao je radni vek.

IGRAČKA LEGENDA
KARL RAPAN

Čuveni austrijski fudbaler i trener karijeru je razvijao u Švajcarskoj, gde je osvajao niz titula. Kao igrač počeo je u rodnom Beču, nastupajući za Austriju i Rapid. Igrao je i za austrijsku reprezentaciju, a karijeru je završio u švajcarskom Servetu, gde je nastupao do 1935. kao igrač-trener, a švajcarski šampionat osvajao je sa njim dva puta. Pored uspešnog vođstva Grashopersa od 1935. do 1948, predvodio je i reprezentaciju Švajcarske tri puta na Mundijalima, a još uvek drži rekord kao trener koji je ovoj reprezentaciji doneo najviše pobeda.

Rapan je izumitelj originalne fudbalske taktike nazvane „bolt“ (bežanje), neke vrste preteče italijanskog „katenača“. Takođe je bio i jedan od osnivača nekadašnjeg Intertoto kupa. Poslednji put Švajcarsku je vodio 1963, a preminuo je 1996. u 90. godini života.

FK GRASHOPERS

Osnovan: 1886.
Dresovi: plava i bela
Stadion: Lecigrund
Kapacitet: 26.000
Predsednik: Stefan Anliker
Trener: Mihael Skibe
Trofeji: 27 puta šampioni Švajcarske, 19 puta osvajači Kupa Švajcarske
Poznati igrači: Pjer Larsen, Ginter Necer, Đovani Elber, Peter Kecle, Karl Rapan, Sirijako Sforca
Internet adresa: www.gcz.ch

 Piše: Aleksandar Đelošević, [email protected]