Prekazi: Ne razumem kad neko kaže da je Partizan muslimanski tim, nisam iz te priče...

Malo je onih među mlađom populacijom koju shvataju veličinu Dževada Prekazija. Teško je to i dočarati rečima. Teško je i starijima da to kraja shvate. To mogu samo oni koji su krajem osamdesetih imali priliku da budu u Istanbulu i osete ljubav navijača Galatasaraja prema ovom čoveku s neverovatnom životnom pričom, koji je dao zanimljivu ispovest magazinu Nedeljnik, tačnije kolegi Veljku Miladinoviću, a MOZZART Sport vam prenosi pojedine delove.

Prekazi je jedan od onih albanskih fudbalera koji su na talasu bratstva i jedinstva naroda i narodnosti postao jugoslovenska fudbalska ikona. Nije jedan od onih albanskih fudbalera koji su se s te pozicije na talasu nove geopolitičke realnosti Balkana vratili na Kosovo da sprovode fudbalski separatizam u nepriznatom savezu Kosova. Odlučio je da s porodicom živi u svojoj zemlji, u svom Beogradu. Ulicama svog Beograda ne zna imena, ulice svoje rodne Kosovske Mitrovice više uopšte ne poznaje. Nije tamo bio više od petnaest godina.
"Mitrovica je bila fantastičan grad. Moje okruženje su bili meštani Kosovske Mitrovice. Ljudi koji su tamo rođeni, kojima su roditelji tamo rođeni. Nismo bili Srbi ili Albanci, nego Mitrovčani. Mene to nikad nije zanimalo, tako sam vaspitan. Ja sam više imao drugara Srba nego Albanaca. I danas imam mnogo prijatelja iz Mitrovice. Gotovo nijednog koji živi u Mitrovici. Većinom raštrkani po svetu, i Srbi i Albanci. Pobegli su odande. Kad sretnem nekog, krenemo sa sećanjima, a onda, kad pitam za ovog ili onog, kažu mi - odselio se. I s jedne i s druge strane. To je tragedija. Došli su u grad ko zna koji ljudi. Ja nisam tamo bio od 1997. godine. Kad mi danas neko kaže Severna ili Južna Mitrovica, ja ćutim. Ne želim da pričam o tome."

Jedan od razloga zbog kojih Prekazija više ništa ne vuče ka rodnom gradu je i taj što mu je u ratnim grozotama stradala kuća...
"Da, zapalili su je. Ne interesuje me ko, ni zašto. Svugde imaš budale, sa svih strana. Moju majku, brata s njegovom ženom i troje dece u tom bezumlju u dva navrata su spasili ljudi koji su ih pitali: 'Šta ti je Preki?', i spasili ih. Svugde ima i dobrih ljudi. Možda ću jednog dana otići u Mitrovicu, ali ne znam. Moj najbolji drug nedavno je umro. Nisam mogao da odem na sahranu. Ali šta ćemo, život ide dalje..."

"ATEISTA SAM, MOJA VERA JE ČE GEVARA"

Prekazi je čak devet godina nosio dres Partizana i osvojio tri titule prvaka SFRJ, igrao s Mocom Vukotićem, Ivanom Golcem, "zakačio" i Radomira Antića, Nenada Bjekovića, kasnije Dragana Mancea... Danas utakmice crno-belih uglavnom preskače.
"Poslednji put sam bio protiv Novog Pazara, i kad sam čuo šta navijači pevaju i viču, samo sam izašao. Nisam ja iz tog sveta. Kod mene postoji samo dobar i loš čovek. Ne razumem te uvrede."

U ispovesti Nedeljniku Prekazi se kao Albanac dotakao i stare navijačke teze koju su proklamovali zvezdaši - da je Partizan muslimanski tim...
"Ne razumem ni to. Ko je živeo u državi Jugoslaviji? Kakve to veze ima? U Partizanu su igrali fudbaleri, mislim da je Partizan fudbalski tim. Zar je topliko bitno ko si i šta si? Ja sam po nacionalnosti Albanac. I šta sad? Moja žena je Srpkinja. I šta sad? Nisam jedini iz familije koji je u mešanom braku. To je neki drugi svet. Ne razmišljam o tome. Ako poštuješ čoveka, poštuješ i njegovu veru. Moja vera je Če Gevara. Za dobrobit čovečanstva."

Imao je današnji trener mlađih kategorija u OFK Beograda priliku da igra i u splitskom Hajduku, i za tu sezonu 1984/1985. tvrdi da je najbolja u njegovoj karijeri...
"Slušao sam priče i priče o Hajduku, ali kad sam došao, nisam mogao da verujem da je to tako. Iako sam proveo samo godinu i po dana tamo, to je najbolji fudbalski period za mene. Tamo sam mogao ono što nisam mogao u Partizanu. Misliti fudbalski, igrati fudbalski i da ne razmišljaš ni o čemu drugom. To je bio najprofesionalniji klub. Igrali smo tada i čuveno polufinale protiv Totenhema. Da mi je bilo dovoljno godina, moj prvi transfer bio bi u Totenhem. Posle polufinala koje smo igrali s njima, njihov kapiten, koji je bio i menadžer, hteo je da me  dovede", priča Prekazi.

"JEDNI ZABRANJENI, DRUGI NEZABRANJENI, JE L' TI VOLIŠ SVOJ KLUB?"

Ipak, Prekazi kaže da splitska Torcida ne može da se meri s Grobarima.
"Velika je tu razlika. Navijači Partizana su u velikoj prednosti. Iako je tamo Hajduk život, Partizanovi navijači su uvek bili specifični. Kad sam izlazio iz tunela, samo bih bacio pogled levo na Jug i poleteo na teren. Nikad se nije desilo u Jugoslaviji da gubiš 6:1, a da navijaju i dalje. Rastužio sam se kad sam čuo da je umro Voja Pančevac. Dolazili su s njim ko vojska iz Pančeva. Bez ikakvog interesa. Danas Zvezdini fudbaleri po igrama, ja bar tako mislim, ne zaslužuju da im dođe petsto ljudi. Partizan je pet puta zaredom prvak, a na Zvezdine utakmice dolazi više navijača. Na našu utakmicu veterana dođe hiljadu i po ljudi, toliko ne dođe na Partizan. Nema logike. Tužno je kad se igra pred praznim stadionom. Ovamo jedna grupa zabranjena, jedna nezabranjena. Je l' ti voliš svoj klub? Zar nije to dovoljno? Druga, kažu, vremena. Ne znam, ne razumem se..."

Druga su danas vremena i u Turskoj - u Prekazijevom nekadašnjem timu Galatasaraju, čija je legenda, danas igraju Drogba i Snajder, a kada je on odlazio u Istanbul...
"Turski i grčki fudbal u to vreme, to je bila zadnja rupa na svirali. Kad sam video da treniraju na zemljanim terenima, pomislio sam u kakvu sam katastrofu došao. Trener im je bio Jup Derval, do tada selektor Nemačke s kojom je bio prvak Evrope. Tada su oni krenuli da ulažu velike pare. Bilo je otvaranje sezone, deset hiljada ljudi me nosi na teren. Otišao sam na razgovor, oni su videli da sam muslimanske veroispovesti, i ponudili mi državljanstvo, da bi imali mesta za još jednog stranca. Ja nisam tad hteo ni pod razno. Rekao sam: 'Moja jedina vera je Če Gevara.' I kasnije, kad bi me pitali za religiju, da li sam musliman, rekao bih: 'Moja jedina religija je Če Gevara.' I to su znali. Ja sam ateista. Volim da se obratim čoveku, a ne nekom ko ne postoji. Preganjali smo se, a na kraju smo našli dogovor, posle priprema nisu mogli da veruju kakvog su igrača dobili za 'dž'", istakao je Prekazi.

O tome kako je Prekazi dobio svoju ulicu u Istanbulu, kako je učio Amerikance građanskoj toleranciji, zašto je kao Albanac ratne 1993. godine odlučio da se iz Turske vrati u Beograd i mnogim interesantnim anegdotama možete čitati u novom broju Nedeljnika, koji izlazi u četvrtak 9. maja.

(Foto: MN PRESS, galatasaray.org)