PRELAZZI: Mikoli i Falkone

Onaj koji ćuti i spušta glavu – umire svaki put kada to učini. Onaj koji govori glasno i hoda visoko uzdignuta čela – umire samo jednom.

Samo jednom je umro i čovek koji je izgovorio ove reči, Đovani Falkone, tog  23. maja 1992, u 17.57 časova, kada je pola tone dinamita sakrivenog u kanal za otpadne vode eksplodiralo baš u trenutku dok je automobil legendarnog italijanskog tužioca prolazio auto-putem koji od centra Palerma vodi prema aerodromu.

Tog dana ubijen je najpoznatiji i najpopularniji borac protiv mafije, rođeni Sicilijanac koji je bio dovoljno lud i dovoljno hrabar da se upusti u borbu sa Koza Nostrom, sa Ndrangetom, sa Kamorom, sa svim hobotnicama koje su svojim dugačkim pipcima decenijama kao taoce držale jug Italije, od Sicilije sve do Napulja, pa i severnije.
"Vi niste budale za sebe, i to nije samo ‘vaša stvar’. Vi ste budale koje žive zajedno sa nama. Još tačnije: vi ste naše budale", govorio je Đovani Falkone, koji je s kolegom Paolom Borselinom, takođe ubijenim po naređenju capa Tota Rine te 1992, uhapsio i na sud izveo nekoliko stotina mafioza, na čuvenom maksi-suđenju.

Život, ali mnogo više smrt sudije Falkonea i sudije Borselina iscrtali su noviju istoriju Italije, pa i sveta. Oni su postali simboli borbe protiv jačega, ikone hrabrosti, neustrašivosti, nagoveštaji nekog novog sveta u kojem će se zaista ceniti vrlina.

A Koza Nostra? Eh, ona je još tu, samo je presvukla odelo, ušla u sistem i nastavila da posluje kao neko veliko, zlo preduzeće.

Sve to, i o mafiji i o Đovaniju Falkoneu znao je i sjajni, maleni napadač Fabricio Mikoli kada je došao u Palermo. Na jugu Italije simbolika je sve, a momak sa "štikle" italijanske "čizme", tu u komšiluku, bio je svestan toga jednako kao i Sicilijanci.

Bilo je mnogo golova u karijeri Fabricija Mikolija, kojeg su zbog građe i načina igre prozvali Maradonom iz Salenta... Bilo je mnogo golova, dakle, a mnogi od njih su bili posvećeni Đovaniju Falkoneu.

Nikome se Mikoli nije divio kao legendarnom sudiji, nikoga češće nije pominjao, niko mu na terenu, govorio je, nije bio tolika inspiracija da se uhvati u koštac sa jačima i većima od sebe, čak i onda kada to izgleda potpuno suludo...

Zato ga je zavoleo Palermo – barem onaj deo koji i dalje zazire od mafije, zato ga je volela i cela Italija. Kroz Mikolija je, kako to samo fudbal ume da uradi, živeo duh Falkonea i Borselina, ali i Če Gevare, kojeg je istetovirao na desnoj nozi. I svaka radost na terenu i na tribinama bila je slavljenje života, onog koji će se ponovo roditi bez obzira na sve bombe i sve zločine ovog sveta.

I zato je šok snažan kao erupcija Etne, vulkana koji se preteći nadvija nad prelepom Sicilijom – šok još veći nego ispadanje Palerma u Seriju B – bila vest koju su prošle nedelje objavili  svetski mediji.

Fabricio Mikoli, isti ovaj junak naše priče, zvanično je optužen za iznudu: tužilac grada Palerma, naslednik sudije Falkonea, kazao je da je Mikoli pozvao Maura Lauričelu, sina čuvenog mafijaša Antonija, i zamolio ga da vlasnika diskoteke koji je fudbaleru dugovao novac lepo ubedi – a svi znamo šta pod tim Koza Nostra podrazumeva – da vrati pare. Da ne bi bilo još većeg belaja, razume se.

U presretnutom telefonskom razgovoru, koji će poslužiti kao dokaz sicilijanskom tužiocu, čuje se Fabricio Mikoli kako pominje sudiju Falkonea. I naziva, on, tog svog heroja, tom pogrdnom rečju fango. Blato, mulj, đubre...

Šta se dogodilo s Mikolijem? Da li je umesto jednog idola odabrao onog drugog, na kojeg je ličio po fudbalskom stilu, i koji je takođe dobrano koketirao s podzemljem tokom boravka u Napoliju? Ne bi bio, naravno, ni prvi ni poslednji fudbaler s kriminalnim dosijeom, ali ovakav sunovrat ne pamti čak ni Kalčo, uvek živopisan i sklon skandalima...

Ili je sve samo velika zabuna?

Mikoli tvrdi da jeste. Uplakan, posle tri dana nespavanja, porekao je sve optužbe i najavio da će, na kolenima ako treba – to je bio predlog kolege iz Gazzetta dello Sporta, otići na mesto gde je onog 23. maja ugašen život hrabrog sudije i tražiti oproštaj.

Ali hoće li to biti dovoljno? Mikoliju su već pune 34 godine i iako ovaj čarobnjak s loptom ima u nogama još makar sezonu-dve, možda je, u onom smislu o kojem je govorio njegov (nekadašnji) uzor – već pokojnik...

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action Images)