PRELAZZI: Moj prijatelj Mik

Za to vreme, od doba MSN mesendžera i opskurnih foruma, do današnjih blagodeti Fejsbuka i ostalih modernih sokoćala, pričali smo milion puta. Nekada bismo u kontaktu bili češće, nekada ređe - prošlo bi i po godinu-dve a da se ne čujemo - ali uvek bih znao: ako bi me put naneo u Škotsku, imao bih gde da spavam i kojoj riđokosoj Škotlanđanki da se udvaram; isto je, naravno, važilo i za Beograd u njegovom slučaju, s tim što bi devojke bile za nijansu lepše...

Mik je, kao i svi Škoti - sem oni koji se kunu u ragbi, valjda - lud za fudbalom jednako koliko i za svojom zemljom, koja je ovih meseci u referendumskoj groznici uoči potencijalnog razvoda od Engleske. On, razume se, podržava nezavisnost, ali to nije tema ove priče. Fudbal jeste.

Taj Mik me, i da to ne zna, naučio mnogo toga o škotskom fudbalu, ali nije ni sanjao da će me prošle subote naučiti i o ovom našem, i svakom drugom.

Prvo, ne podnosi ni Seltik ni Rendžers: sve više ljudi, posebno mladih, razmišlja kao on. Gnušaju se sektarijanizma, političkih poruka unionista i independista, verskih natezanja katolika i protestanata, smeta im duopol Old Firma koji, kažu, uništava zdrave osnove škotskog fudbala. Sva medijska pažnja usmerena je ka dva najveća kluba, ostalima preteknu tek mrvice, i mnogi se talenat izgubio jer Seltik i Rendžers halapljivo otimaju sve što valja sa manjih terena... Zvuči poznato? Mik i njegovi istomišljenici voleli bi da se ostvari ona davnašnja ideja o ulasku Seltika i Rendžersa u Premijer ligu: škotsko prvenstvo bilo bi zanimljivije, izjednačenije, a prihodi od TV prava - kakvi, takvi - podeljeni mnogo pravednije.

Mik je navijač Mortona, lokalnog kluba koji se može podičiti FA kupom osvojenim pre ravno 92 godine, i jednim drugim mestom u najvišem rangu, u sezoni 1916-17. Sve to mu ne smeta da svake subote bude na Kapijelou Parku, i da putuje na gostovanja. Pravi navijač, što bi se reklo.

Ali tek će me njegove subotnje reči naterati da se duboko zamislim nad srpskim fudbalom, a posebno nad načinom na koji shvatamo pobede i poraze, dobre i loše dane i godine.

Evo anamneze: Morton je prošle sezone, sećamo se toga mi koji već žalimo što do avgusta nema onog pravog klađenja - što znači: niže engleske i škotske lige - do poslednjeg kola bio u trci za ulazak u Premijeršip. Nisu uspeli, ali su Mik i ostali žitelji Grinoka bili ubeđeni da je ovo njihova sezona.

Koliko su se samo prevarili: Morton je još od septembra nosio fenjer - iako je uspeo da pobedi Seltik u Liga kupu, i to nasred Parkheda - u aprilu je overio ispadanje u ligu koja nam je poznata kao „Škotska 3“, da bi sve kulminiralo u poslednjem kolu. Na gostovanju Hamiltonu, Morton je popio lakih 10 - deset! - komada, utakmica je završena 10:2 za domaćina, menadžer Keni Šils je podneo ostavku, danima je trajala sprdačina s nesrećnim timom čija je najveća zvezda antiheroj po imenu Fuad Baširu, nekadašnja nada Pari Sen Žermena kojem se pevaju blago ironične pesme...

Pomislio sam šta bi se dogodilo da je neki naš tim u sličnom sosu. Kako bi reagovali navijači na takvu sezonu Zvezde, Partizana ili niškog Radničkog? Znam, tražile bi se teorije zavere, letele bi glave, kopale bi se rake po stadionima, portali poput MOZZART Sporta bili bi obasuti psovkama, ovaj isti časopis bi tražio uzroke posrtanja i predlagao kratkoročne i dugoročne terapije... Ili bi se već našao neki majstor da osmisli način da se liga proširi, pa da niko ne ispadne (u našoj Superligi, kako su rezultati krenuli pred kraj, niko i neće ispasti: i ako je vama Zvezdan Terzić okej, onda ništa...).

Tamo gde fudbal ne vole ništa manje od nas, ipak, razmišlja se drugačije. Usponi i padovi ne shvataju se fatalistički, već filozofski - duga je istorija, kao da kažu, i u njoj ima mesta za sve.

Na moje uporno zapitkivanje šta se desilo sa Mortonom ove sezone, Mik nije obezbedio troiposatni ekspoze, niti tražio krivca. Kako je moguće da isti tim koji se borio za Premijer ligu sada igra toliko loše?

„J...m li ga“, odgovorio mi je Mik lakonski, mrtav hladan.

Pa dobro, navaljivao sam, ali da izgubite 10:2 od Hamiltona? Kako se to dogodilo?
„To je j....a misterija“, opet je uzvratio. „Ali znaš šta, makar smo pobedili Seltik!“

U tome „J... li ga“ i „Makar smo pobedili Seltik“ sažeta je sva suština pravog navijača, onog koji ne kuka i ne traži krivca tamo gde ga nema, onog koji će i dogodine, pa i u trećoj ligi, biti na stadionu.

To „J.... li ga“ je škotska verzija rečenice Duška Radovića „Molim igrače Partizana da danas pobede, ako mogu. A ako ne mogu, onda drugi put, kad budu mogli“, na koju smo, zbog svih karadžića, terzića, vujoševića, čovića i inih grinja, zbog zle krvi i podela, potpuno zaboravili.

Hoće li nam uskoro biti bolje?

J...m li ga....

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika i kolumnista MOZZART Sporta.