PREMOTAVANJE: Čovek koji je ispravio sve Hitlerove greške (VIDEO)

Dobro je znao Bil Šenkli šta govori kada je jednom izjavom fudbal postavio na pijedestal, iznad života i smrti („Razočaran sam kada ljudi kažu da je fudbal pitanje života i smrti. On je mnogo više od toga!“). Sentenca legendarnog menadžera Liverpula naišla je na osude vernika sredinom šezdesetih godina, ali, ispostavilo se, niko nikada ranije, a ni posle toga nije umeo da na bolji način opiše uticaj te čarobne igre na društvo, ljude, čitave nacije... A ima li boljeg primera demonstracije moći fudbala od životne priče Sepa Herbergera, čoveka čije su ideje donele Nemačkoj prvu titulu šampiona sveta 1954. godine? Verovatno ne.

E sad, šta je u tome toliko spektakularno?

Taj čuveni trijumf Pancera nad, do tada, nenadmašnom mađarskom Lakom konjicom u finalu Svetskog kupa u Švajcarskoj 1954. (o tome ćemo nekom narednom prilikom), sam po sebi jeste bio svojevrstan spektakl. Međutim, refleksije toga što se dogodilo u Bernu daleko su značnije od same pobede. Ponižena i posramljena posleratna Nemačka nezaustavljivo je krenula u duhovni oporavak baš nakon titule šampiona sveta. Nemcima je vraćen nacionalni ponos, milioni su izašli na ulice, radovali se i plakali, ali od sreće. Poniženjima je došao kraj.

Privremeni ustav iz 1949. samo se na papiru vodi kao nešto ključno u nastanku Savezne Republike Nemačke...
„Pravo rođenje Savezne Republike Nemačke dogodilo se 4. jula 1954“, izjavio je jednom prilikom poznati istoričar Joakim Fest i pobrao nezapamćene simpatije.

Ovako je Pancer divizija osvojila krunu u Bernu.

Ime tvorca „čuda iz Berna“ Sepa Herbergera od tada neizostavno ide uz Konrada Adenauera (prvi kancelar) i Ludviga Erharda (ministra ekonomije i finansija), čoveka koji je još za vreme rata počeo da kuje plan oporavka i izgradnje nove države. Nemci i danas slave dan rođenja legendarnog Gazde (kako su fudbaleri krstili Herbergera), a iz čuvene „da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu“, ono „sporedna“ redovno izbacuju.

Taj čudesni mozak koji je išao daleko ispred svog vremena učinio je Sepa Herbergera jednim od najznačajnijih trenera u istoriji fudbalske igre. Trijumf u Bernu samo je kruna njegove karijere, jer Sepi je za fudbal pre toga učinio možda i više.

Otac taktike, kako ga često nazivaju, bio je jedinstveni inovator. Prvi je odmarao najbolje igrače u nevažnim utakmicama, prvi je shvatio da uz pravu strategiju David može da savlada Golijata, prvi je zarad rezultata „ubijao“ igru... Sve je to pedesetih bilo prosto neshvatljivo, pa su tako posle katastrofalnog poraza baš od istih tih Mađara u grupi (3:8) na SP 1954. u domovini želeli da ga obese. Osmoricu igrača iz prvog tima ostavio je na klupi i rešio da – izgubi. Novinari u Nemačkoj osuli su i drvlje i kamenje na Herbergera, mislili i pisali o izgubljenom dostojanstvu, a on je mislio samo o finalu...
„Trebalo bi da kupi konopac i obesi se o prvo stablo“, pisale su novine u Nemačkoj, a Herberger sve te silne uvrede prikupio i fudbalerima pročitao pred polufinalni duel s Austrijancima.

Evo detalja sa tog meča.

Ispostavilo se, bio je to najbolji mogući motivacioni govor. Nemačka je slavila sa 6:1 i ušla u finale.

Fudbalska filozofija Sepa Herbergera prihvaćena je tek posle trijumfa nad Mađarima u finalu. Slavljen je kao nijedan Nemac do tada, ali i pored toga neke od njegovih izjava javnost nikako nije uspela da shvati. Tada...

Kada je rekao da „utakmica traje 90 minuta“ smatralo se da ponižava sagovornike, kada je rekao „da je lopta okrugla“ pobunili su se matematičari, kada je rekao „da je prvi naredni protivnik najteži“ nisu mu verovali...

Današnji treneri od Aljaske do Japana sve to isto izgovaraju, ali malo njih zna koga u stvari citiraju...

Fudbal koji Nemci igraju od te 1954, pa evo sve do danas, verovatno je najprepoznatljiviji. Čelična disciplina, trčanje do iznemoglosti, istrajnost, matematička preciznost... Trenerski rukopis Sepa Herbergera. Sve što je od fudbalera tražio bilo je da „ispoštuju dogovor iz svlačionice“. Bio je ubeđen da pobeda ne može da izostane ako tako bude.

Njegova ideologija bila je vrlo jednostavna i dobrim delom opisana u jednoj od pomenutih sentenci. Iako je to bilo poluamatersko doba, Herberger je u svakom trenutku pokazivao da za fudbal živi. Tome je učio i svoje igrače. Onog momenta kada je završeno finale sa Mađarima, i kada je bilo nemoguće obuzdati osećanja i euforiju, izgovorio je nešto što nikada neće biti zaboravljeno. Tokom slavlja, Sep Herberger je mislio o narednoj utakmici protiv Belgije:
„Hanse, nemojte toliko piti, za osam nedelja imamo važnu utakmicu u Briselu“, obratio se Šeferu legendarni Sepi znajući da je u pitanju ljubitelj dobrog bekrijanja.

Tek toliko da se ne opušta previše.

Nacionalnoj ikoni nikada nije zamereno što je 1933. prišao nacistima i postao član partije Adolfa Hitlera, iako su pravi razlozi takvog koraka otkriveni mnogo godina po završetku Drugog svetskog rata. Herberger je tri godine nakon učlanjenja postao selektor, nasledio je Ota Herca koji je doživeo brodolom na Olimpijskim igrama. Tokom ratnih sukoba novi selektor vodio je sopstveni rat, trudeći se da preko svojih veza u Vermahtu oslobodi što više fudbalera od vojnih obaveza. U mnogim slučajevima je uspeo, u nekima nije.

Ispostavilo se da je to bio njegov osnovni motiv za ulazak u partiju. Po završetku rata „rehabilitovan“ je od strane novih čelnika DFB. Ukazano mu je poverenje da i dalje vodi nacionalni tim i doveo ga je do najvećeg čuda koje je fudbal iznedrio.    

Jedan čovek uspeo je da ispravi sve greške nacističke Nemačke.

A da ta pobeda u Bernu nije bila običan trijumf jednog sportskog kolektiva – da fudbal, kako ono reče Šenkli, nije samo pitanje života i smrti, već mnogo, mnogo više od toga – potvrdiće i ono što se dogodilo dve i po decenije nakon smrti Sepa Herbergera. Posle jedne od prvih projekcija filma o tom čudu u Bernu (Das Wunder von Bern), tadašnji kancelar Gerhard Šreder iz lokalnog bioskopa u svom rodnom Hamburgu izašao je uplakan. Ta slika, sutradan, preplavila je nemačke dnevne listove. Politički analitičari kasnije su ocenili da su te suze njegovoj popularnosti doprinele više od protivljenja američkoj intervenciji u Iraku...

Sve to događalo se u jesen 2003. godine. Sep Herberger bio je odavno upokojen, ali njegov duh ostao je da živi.  Tako je i dan-danas. Nemačka nacija večno će slaviti 28. mart.

(FOTO: Action images)