Presek finala: Zvezda predvidiva, nedostaje srca, plus za Omića i Dobrića

Posle dva meča - 1:1 u finalnoj seriji ABA lige. Da je neko igračima i stručnom štabu Crvene zvezde ponudio ovaj rezultat pre početka serije, sigurno ga ne bi prihvatili. Ali kada se sve sabere, nije to toliko ni loše po crveno-bele koji su igrom objektivno podbacili. Nije to bila Zvezda iz najboljih dana u ovoj sezoni. I zato je lako moglo vrlo lako da bude i potpuno iznenađujućih 0:2.

Ovako, Zvezda je još i te kako u igri. Zvezda je živa.

Koliko god to zvuči čudno, kao da je Budućnost iznenadila Zvezdu u prva dva meča. I to je uradila kroz nekoliko stvari.

Prvo - Gordić i Ivanović su forsirali jako brz tempo, probijali su do table i davali lake poene. Gordić je trčao Laziću „u leđa“ i u prvoj i u drugoj utakmici i lako položio. Kapiten Zvezde nije mogao da ga stigne. Začuđujuće. Drugo, Zoran Nikolić je odlično branio reket, sve dok nije ušao u problem sa ličnim greškama. Treće, Ivanović je konstantno napadao Ročestija leđima i išao na šut uz iskorak unazad, a Gibson je to činio protiv Feldina. Četvrto - Doelman je veoma, veoma bitan igrač za Budućnost. Džikić mu je dao slobodu u šutu s distance i poludistance. Zvezda nije imala rešenja za njega u pojedinim situacijama.  Peto - Budućnost je delovala u nekim trenucima, posebno  u smirenosti i ponašanju, kao ekipa koja je evroligaš, a ne da je to Zvezda. Sve  prethodno navedeno učinilo je da Plavi idu u Podgoricu zadovoljniji. Odradili su posao koji su želeli, sada imaju dva meča kod kuće koja ako dobiju - idu u Evroligu. Za njih - uspešno obavljena misija „Beograd“.

Sada na stranu sve što je Budućnost dobro uradila. Kako je izgledala Crvena zvezda?

Smušeno bi bila prava reč. Nemojmo da se zavaravamo, mogla je Budućnost i sa 2:0 nazad u Crnu Goru. Delovalo je u trećoj deonici da će tako i biti.

Zvezda je bila u priličnom problemu i u drugom meču. Da se Feldin nije na vreme probudio, Omića da ne komentarišemo u najpozitivnijem smislu, đavo bi odneo šalu. Igra Zvezde delovala je - nepovezano. Nekako iseckano. Predvidivo. Kao da je pritisak celog događaja ušao u um igrača i vezao im ruke i noge.

Alen Omić je bio fantastičan, a kažemo to ne samo zbog igre i 15 poena uz 10 skokova, već pre svega zbog energije. Bio je ključ pobede u drugoj utakmici. Digao je Pionir iz dubokog sna. Posle svakog poteza je pokazivao emociju. A tih emocija  je mnogo nedostajalo. Jedini koji ga je u tome pratio bio je Ognjen Dobrić. I donekle Stefan Janković. Svi ostali kao da su bili u REM fazi sna. Kao da su se uplašili. Impresionirali time što nosi finale. Takav se utisak stekao...

Pored dosta slabih (pregršt individualnih grešaka), imala je Zvezda i dobre momente koji joj donose optimizam. Jedna od najboljih je buđenje te unutrašnje igre koja se čekala čitave sezone. Konačno je proradio „reket“. Čekao se bukvalno cele sezone. Od priprema. I sada je proradio.

Koliko smo samo puta ove sezone istakli da Zvezda ne može da se poveže kada joj šut za tri poena stane. A sada možemo da konstatujemo da je Zvezda dobila meč finala sa šutem za tri poena od 4/17! O tome je mogla samo da sanja u toku sezone.

I ako na nečemu može da gradi optimizam, onda je to ovaj aspekat. Zvezda je u drugom meču postigla 32 poena iz reketa, dok je Budućnost  iz popularnog „paint-a“ dala 22. Dakle, razlika je 10 poena. Upravo kolika je bila konačna razlika na duelu.

Za ovo je najzaslužniji Omić. Kada je došao najavili smo ga kao pravu peticu i on to sada pokazuje, iako mu je bio potreban period prilagođavanja. Konačno je Zvezda dobila unutrašnju igru preko pozicije pet (Lesor to ne može da radi, Bjelica je pokušavao poluuspešno, kao i Davidovac ponekad kada je napadao protivničkog pleja). Sada Zvezda ima to prirodno spuštanje lopte „dole“. Dobila je potpuno novu dimenziju u igri. I doneo joj je 216 centimetara visoki Omić. Još ako bude popravio slobodna bacanja, a kaže da radi na tome, biće još neugodniji za protivničke odbrane kada krene da „zida“. Pokazao se kao veoma bitno pojačanje u toku sezone.

Zvezdi se dobro piše u nastavku serije ako još proradi i šut; ako se Zvezdini igrači malo bolje povežu na parketu; ako ne bude mentalnih blokada; ako Ročesti ne bude preumoran; ako se Feldin dodatno probudi i krene da pogađa; ako Zvezda krene da razmišlja o igri, a ne o sporednim stvarima; ako ne bude sama sebi neprijatelj kao što trener Alimpijević reče...

Ako, ako, ako...

Niko nije rekao da će Zvezdi biti lako u ovoj finalnoj seriji.  Ali, bogami, ni ovako neprijatno...

Foto: MN Press