Proklet bio Majkl Džordan! (VIDEO)

Predivno junsko veče u Njujorku. Noć polako počinje da pada na neformalnu prestonicu sveta, a dvadesetpetogodišnji Majkl Smit, zavaljen u udobnu fotelju u svom tek kupljenom stanu, otvara limenku Badvajzera i čeka da počne NBA draft.

Niksi su na izvlačenju osvojili pravo na prvog pika, pa mladi Majkl zapravo čeka da komesar Dejvid Štern izađe pred prepun Felt Forum (sada Medison Skver Garden) i objavi da je Njujork izabrao Patrika Juinga. Juinga kojeg čitav Njujork čeka kao ozeblo sunce, naslednika plejade neverovatnih centara, Čemberlena, Rasela, Džabara, koji će Niksima doneti mnogo radosti u narednih petnaestak godina. Sve je već isplanirano, Njujork će ponovo biti najbolji na svetu, dobiće novog heroja, novog Vilisa Rida. Haos u Felt Forumu, ne čuje se ništa, Štern jedva da je izgovorio ime gorostasa sa Džordžtauna, a navijači Niksa su već frenetičnim povicima napravili toliku buku kao da su osvojili šampionsku titulu.

Zadovoljan osmeh na licu Majkla Smita, koji spokojno ispija svoj drugi Badvajzer i planira da se što pre domogne unapređenja kako bi mogao da priušti bolje mesto u areni. Ipak, ne ide da najsvetlije godine Niksa posmatra sa starog mesta ispod C kule, svega desetak metara udaljenog od toaleta. Moraće nekako da ubedi gospodina Marka Rubina, da je dovoljno dobro radio svoj posao, te da je sasvim pošteno da dobije unapređenje. Toliko se trudio poslednjih par godina, rešio gomilu dosadnih slučajeva, ostajao nebrojeno sati prekovremeno i sada je vreme da sva odricanja naplati.

Četiri godine kasnije, Niksi su konačno spakovali pravi tim. Juing je sazreo, jedan je od najboljih centara na svetu, dominira u svakom pogledu, Mark Džekson pleše po terenu izmišljajući nemoguće asistencije, Čarls Oukli deluje zastrašujuće opasan, a Njujork je spreman za titulu. Konačno. U prvoj rundi plej ofa uništena je Filadelfija. Filadelfija sa nestvarnim Barklijem, iskusnim asovima Morisom Čiksom i Ronom Andersonom – uništena! Na red su došli Bulsi. Džordan i Pipen su i dalje neuigrani, tek su pobedili svoju prvu plej of seriju, Niksi idu dalje sa laganih 4-1 u seriji uprkos Džordanovim sjajnim partijama. „Mogao bi ovaj mali kod nas, taman da trejdujemo Njumana i Vilkinsa, ioanko su više nego zamenljivi. Kakav bi trio činili Džekson, Džordan i Juing. Bili bismo nepobedivi.“, razmišljao je Majkl Smit.

Usledilo je pakleno finale istoka sa Bed Bojsima. Detroit je savladan u epskom okršaju posle sedam utakmica, a matori istrošeni Lejkersi, koji su se nekako izmigoljili sa Zapada, poniženi u velikom finalu. Titula se konačno vratila u Meku košarke, ponovo se šampionski baner vijori pod svodovima Felt Foruma...

Ipak je to bio samo san. Majkl Džordan je sa svojim Čikagom, pet puta eliminsao Nikse iz plej ofa. Pet puta! Njujork nikada u svojoj istoriji nije uspeo da pređe prepreku zvanu Majkl Džordan, a „njegovo leteće visočanstvo” je u plej ofu protiv Niksa prosečno beležilo 33 poena po utakmici! Majkl Smit je zapravo ponovo doživeo košmar koji ga proganja godinama...

Šok. Hladan znoj se slivao sa lica jadnog Majkla Smita koji je po ko zna koji put sanjao jedno te isto. Ponovo ta prokleta noćna mora. Juče je napunio 54 godine. Na zabavi koju su mu priredili najbliži potajno je poželeo da Niksi dođu do titule, zatvorio je oči, zamislio kako Karmelo Entoni prima trofej namenjen najboljem igraču finalne serije i zaplakao. Prijateljima je rekao da plače od sreće. Plače jer ih sve vidi na okupu, jer je mali Patrik (pogađajte po kome je dobio ime) konačno završio koledž. Slagao je da su to zapravo bile suze radosnice. Slagao je opet. Hiljaditi put je sakrio zbog čega je zapravo tužan.

Samo on zna koliko mu je bola naneo taj prokleti klinac iz Bruklina. Čak je i rođen u Njujorku! Pet puta je dobio Nikse u plej ofu taj prokleti, nemilosrdni, arogantni bezobraznik. A toliko puta su Niksi bili nadomak titule, toliko puta imali kvalitet da odu do kraja, ali ne. Nije im dozvolio. On baš on. A i onaj izdajnik Džekson. Pa kako mu nije bilo žao da ih gleda kako pate. Toliko su voleli tog Fila Džeksona, kako je samo igrao sedamdesetih kada su Niksi osvajali titule, i da im tako zabije nož u leđa...

Nije se moglo protiv njega. Jednostavno nije se ništa moglo. Šta god da ste uradili on bi uvek pobedio u svemu u čemu je hteo. Sve je uništio. Nikse, Majami, Kavalirse, Džezere, Pejserse, Hornetse, Sikserse. Uništio snove i karijere toliko igrača. Juing, Barkli, Meloun, Stokton, Kemp, niko od njih nema titulu, svi ih tretiraju kao obične gubitnike koji su eto znali malo košarke, a bili su toliko izuzetni...

Uništio je i Majkla Smita. Uništio mu je život, snove, naterao ga da postane sujeverni isfrustrirani navijač koji se plaši svake sledeće utakmice svog voljenog Njujorka. Uništio život jadnog malog Patrika, Majklovog sina, koji toliko obožava Nikse, da je dobio napad histerije kada su 2011. miljenici Njujorka osigurali plej of posle šest sezona očajnih rezultata.

Sve zbog onog prokletnika koji se čak i zove isto kao gospodin Smit. Sve zbog bezobraznog, arogantnog, samoživog, prepotentnog, samozadovoljnog, genijalnog, fantastičnog, najvećeg pobednika kojeg je sport ikada video – Majkla Džordana.

(FOTO: Action Images)