Sa ovakvim strancima budućnost je nikakva...

“Igra stranaca? Nikakva. Kod Erla Klarka se vidi evidentan umor. Neko opravdanje može da bude igranje Evrolige, sigurno je da smo se tu istrošili. Ali, Zvezda je bila energetski bolja, bolje je trčala, bolje skakala… Kada naš najbolji šuter (Džekson) šutne sa bacanja 0/3 sve je jasno”.

Ovako je prve dve finalne utakmice prokomentarisao sportski direktor Budućnosti Gavrilo Pajović za Dnevne novine. Ako on kaže da su stranci odigrali "nikako", onda je sve rečeno. A, samo ćemo podsetiti da se to odnosi na sedmoricu od 12 igrača, ako tu ne računamo Nemanju Gordića koji je samo formalno osmi "stranac". Dakle, odnosilo se na dve trećine igrača. I zato je to veoma bitna tema pred večerašnji, treći sudar u finalnoj seriji koji se igra od 19 časova u Morači.

Decenijski skener: Zvezdu samo čudo može da ostavi bez titule

Bez Dobrića, Čovića i Davidovca Zvezda ne bi izgledala ovako, Repeša nije trener za ove situacije

Od toga će zavisiti i Budućnost, ali i Zvezda. Sve se na kraju Plavima ove sezone svelo na to da li će pomenuti igrači pogoditi za tri ili za dva iz naskoka. U nekim utakmicama je to i prolazilo, pa su u Morači, kada ih krene, padali ove sezone Baskonija (rekord po broju datih trojki), CSKA, Barselona i Real Madrid… Ekipa koja dobije takva imena nije za potcenjivanje, pa makar izgubila u Beogradu i 38 razlike.

I toga Zvezda mora da se čuva večeras…

Jeste Budućnost bila loša u Beogradu, ali se mora reći da je i Crvena zvezda svojom igrom učinila da gosti izgledaju mnogo salbije nego što to zaista jesu. Radi se o skupu igrača, vrlo dobro plaćenih, a neki od njih imaju i NBA karijere (Kol i Erl Klark), dok neki poput Bitadzea planiraju uskoro da putuju preko bare.

Naravno da Budućnost ima pravo da se nada uprkos 0:2 iz prva dva meča, ima dve utakmice pred svojom Moračom, ali ako samo zastanemo na trenutak i pogledamo kako je konfigurisan sastav Plavih, vidimo da je tu po svemu sudeći “greška u koracima” možda napravljena još pri selektiranju ekipe.

Sezonu je na klupi Budućnosti počeo Aleksandar Džikić. I date su mu odrešene ruke. Ugovor je produžen Nikoli Ivanoviću i Nemanji Gordiću. I to je bila odlična stvar. A Plavi su imali taj luksuz da prvi kompletiraju ekipu i dovedu strance koje su želeli. Stigli su Eron Kraft, Edvin Džekson, Koti Klark i Erl Klark. Kasnije u toku sezone i Noris Kol, Džejms Bel, Goga Bitadze i Devin Vilijams. Kao i trener Jasmin Repeša.

Pogledajte koliko je tu imena, ali i izmena u ekipi…

Komentar iz Budućnosti: U Morači prošle godine nije bilo ni 10% svega što se sada dešavalo u Pioniru

I na kraju je Budućnost sebi dopustila da u dve finalne utakmice izgubi ukupno 57 razlike. Pred početak serije su mnogi rekli da Budućnost ima pojedinačno bolje igrače od Zvezde, a slabiji tim. To treba da bude referentna tačka pri poređenju sada kada smo videli prva dva sudara. A po onome što smo videli u Pioniru - Budućnost i nema tim. To je skup pojedinaca koji igraju za sebe, plus Gordić koji se trudi da poveže nešto što je teško povezati. Nekada to bude dobro, nekada ne. Posebno u gostima, što smo i istakli. Repeša nije imao konce igre u svojim rukama.

AKO IH KRENE KAO PROTIV REALA, BASKONIJE, CSKA...

Dovoljno je samo bilo videti govor tela njegovih igrača, stranaca. Sedeli su pognutih glava, s peškirom preko temena, gledajući u parket. Kao da su sebi govorili: Šta ćemo mi ovde?

Za razliku od toga Crvena zvezda nije otpustila nijednog igrača kog je dovela letos, Tomić je kao trener od početka na klupi, a jedina promena u timu bila je dovođenje Kej Si Riversa. Bilo je vremena da se ekipa uigra, da se napravi kohezija, pa i uprkos povredi Džoa Reglanda crveno-beli su izgledali znatno bolje.

Erkl Klark je igrao svoju igru, pitanje da li je nekom dodao loptu za ceo drugi meč finalne serije? Kako je dobije - pravac na koš. I kada ima situaciju za to i, češće, kada nema. Njegov prezimenjak Koti je gledao u svakoj situaciji da zida leđima čak i kada je išao na snažnije od sebe.

Da ne pričamo o ispucavanju Norisa Kola i Edvina Džeksona u svakoj prilici, Devinu Vilijamsu koji ne može slobodno bacanje da pogodi (1/5 u prvoj utakmici) i Gogi Bitadzeu koji nije mogao protiv značajno fizički nadmoćnijeg igrača Majkla Odža, posebno u odbrani. Uostalom, nije slučajno na drugom meču bilo 38 razlike za nadahnutu Zvezdu koja je igrala kao tim.

Džekson je u drugoj utakmici imao 0/4 za tri i 0/3 sa linije za slobodna bacanja, te 1/2 za dva. Kol je imao 1/4 za tri poena. Bitadze je dao devet poena (od toga sedam sa linije za slobodna bacanja). Najbolji je bio Bel sa 10 poena. Džekson je završio duel sa dva poena, a recimo toliko je dao i Petar Popović koji je na terenu proveo sedam minuta. Gordić sa 11 i Barović sa 10 su pokazali najviše želje i borbe. I tu je možda i ključ…

Zvezdini stranci su sa druge strane izgledali kao da su prošli sve kategorije crveno-belih od petlića do prvog tima, a gestikulacija i igra Bilija Berona, Stratosa Perperoglua, Majkla Odž, Mohamed Fajea su pričale same za sebe. Kao da su igrali na život i smrt. Uostalom, tako se igra za svoj klub. Posebno u finalu. Dokle god Budućnost bude delovala  kao skup pojedinaca koji u glavi imaju odštampan papir sa statistikom, dotle će Zvezda biti u prednosti.

Evo šta je Pajović rekao o odnosu stranaca prema dresu .
“To je od početka tako. Imate Džeksona koji je dao maksimum, Kola… Koti non stop igra ovako, Erl je u principu takva osoba. Ne može nijedan stranac kao domaći igrač da oseti svoju ekipu, svoj klub. Naravno, treba napraviti analizu. Ali, finalnu seriju ne igraju na nivou na kome bi trebalo. Kada vidimo kako igraju stranci u protivničkoj ekipi i kada ih uporedimo - naši su mnogo ispod nivoa”.

Sve jasno kao dan…

Foto: MN Press