Skauting na Topčiderskom brdu: Razbio si nas sine, dođi ti kod nas

Legenda kaže da je gazda Milana Silvio Berluskoni jednog novembarskog dana 1988. dva puta u svom tefteru podvukao ime Dejana Savićevića, nakon što je video kako Genije bez gledanja proigrava Dragana Stojkovića Piksija za vođstvo Crvene zvezde protiv italijanskog šampiona. Istina, veče pre toga, kada se biblijska magla spustila na najveći srpski stadion, čovek kojeg će Italijani kasnije prozvati Genije terorisao je odbranu Rosonera, preteći da sagu o nikad jačem timu Milana prekine još na početku. Ishod te trodelne drame je svima dobro poznat, kao što je sad već poznato da je Silvio Berluskoni imao manir da u svoje probrano jato dovodi one koji su pretili da postanu dželati njegovog kluba. Pored Savićevića crveno-crni dres na sličan način su zadužili Andrej Ševčenko, pa i mega popularni liberijski napadač Žorž Vea.

Aktuelni i bivši čelnici Crvene zvezde i Partizana sigurno nisu upoznati sa osnovnim postulatima vladavine Silvija Berluskonija, ali su se u poslednje vreme svojski trudili, valjda nesvesno, da ga na vrlo prizeman način kopiraju. Matrica po kojoj igrači dolaze u Humsku ili Ljutice Bogdana je dobro poznata: dovoljno je da neko protiv Zvezde ili Partizana zablista, nagovesti pristojan potencijal, pa da zaduži opremu najvećih srpskih klubova. Prethodni skauting, naravno, ne postoji, mada je većina tih igrača bila tu ispred očiju odgovornih iz crveno ili crno-belog jata.

Upravo zbog toga što su ti momci dovođeni kao instant rešenja, kao sredstva pomoću kojih će se ugasiti požar i žeđ za kapitalnim pojačanjima kod navijača, malo njih je uspelo da stigne do uloge protagoniste igre Partizana ili Crvene zvezde.

Otuda fanovi crveno–belih pomalo skeptično gledaju na dolazak Ifeanija Onjila, iako je snažni Nigerijac odigrao simultanku sa odbranom srpskog vicešampiona u Ivanjici, delujući kao da je napadač s trocifrenim brojem utakmica u Premijer ligi. S druge strane, ni Grobari skoro da ne veruju da će do početka avgusta malo poznati Ismael Fofana nadomestiti odlazak supertalentovanog Aleksandra Mitrovića. Mada je u dresu Širaka vadio dušu na pamuk Ivanovu i drugovima...

Ali baš taj slučaj Fofana savršeno objašnjava kako su crno–beli bez jasne strategije pokušali da se domognu Lige šampiona. Menadžer brzonogog napadača iz Obale Slonovače je Srbin (Miško Bogdanović, prim. aut.), pa su sigurno mogli da ga "iskopaju" pre jermenskog šampiona  u iranskom klubu Zob Ahan. Ovako, "kasno paljenje" u Humskoj su morali skupo da plate (Fofana koštao 200.000 evra) i to bez garancija da će tamnoputi napadač biti onaj isti igrač iz Širaka.

Kao što ni, primera radi, Vladimir Jovančić, pod pritiskom velikih rezultata, partije iz Rada nije ponovio u Partizanovim redovima. A došao je u Humsku skoro pa uz fanfare i crveni tepih, kao prva velika akvizicija bivšeg sportskog direktora Mladena Krstajića.
"Proletos, kada smo igrali protiv Rada, Jovančić me je baš namučio. Nisam mogao da ga zadržim, a to mi se retko dešavalo u karijeri", poručio je Krstajić nakon što je teren zamenio direktorskom foteljom.

Gromoglasna najava završena je razočaravajućim učinkom – Jovančić na devet prvenstvenih mečeva nije postigao gol za crno–bele. Otišao je uz pristojno obeštećenje u korejsku Saogam Ilvu, ali i sa epitetom jedne od najvećih grešaka Mladena Krstajića.

U isti koš ide i Milan Perić, čovek koji je u dresu Hajduka 2007. torpedovao Partizan sa dva gola, ali je na mala vrata napustio Humsku. Sada brani boje mađarskog Ferencvaroša.

Zanimljivo je da su svi momci koji su partijama protiv Zvezde i Partizana dobili šansu da naprave ozbiljan iskorak u karijeri dolazili u najveće srpske klubove kao krajnja alternativna rešenja. Tako su ovog leta u šestostrukom uzastopnom šampionu Srbije najavljivali "grom napadača" iz inostranstva, dok su se u Ljutice Bogdana "gađali" impresivnim igračkim biografijama Milevskog, Kapetanosa i Teofanisa Gekasa. Kada su shvatli da su to isuviše krupne ribe za njih, dozvolili su da im Ifeani Onjilo otvori oči (u Humskoj je za taj "korak" bio zadužen Nemanja Vidaković iz Novog Pazara).
"A šta vi mislite, da mi nismo znali za Onjila? Imali smo ga u planovima još zimus, ali bolje da vam ne pričam koliko novca su nam tražili ljudi iz Javora. Radilo se o 500.000 evra. Hteli smo pored njega da dovedemo i Tijaga Silvu iz Slobode", poručio je sportski direktor Crvene zvezde Zoran Stojadinović.

Sasvim je legitimno pravo ljudi iz Javora da naplate svoj trud, pošto su očigledno našli „zlatnu žicu“ za afrički kontinent. Pre Onjila na stadionu kraj Moravice su se afirmisali Obijora Odita i jako kvalitetni Majk Tamvanjera. Oni su uglavnom dolazili u Ivanjicu kao tinejdžeri, iako Zvezda i Partizan na platnom spisku imaju buljuk skauta koji bi neprekidno morali da špartaju Srbijom i zemljama koje mogu da se fudbalski eksploatišu. Bilo je u tim pojačanjima "na pogled od 90 minuta" i pristojnih akvizicija poput Meda Kamare – koji je u dresu Helsinkija dao gol šampionu Srbije – i protiv večitih uvek inspirisanog Filipa Kasalice koji je redovno Partizanu i Zvezdi davao golove kao član kulskog Hajduka i Slobode.

Ipak, Zvezda je debelo pogrešila prilikom dovođenja Marka Mirića i posebno Ljuba Nenadića. Angažovanje omalenog levog beka iz kragujevačkog Radničkog objašnjeno je kao previd bivšeg trenera Roberta Prosinečkog. Hrvatski stručnjak je bio impresioniran znanjem Nenadića koji je u dva meča spakovao Darka Lazovića u mali džep, ali mu kasnije u konkurenciji Mladenovića nije davao šansu. Pomenutom Nenadiću nije se posrećilo ni kod ostalih trenera, a koliko je situacija komična dovoljno govori konstatacija jednog klupskog službenika nakon prijateljskog meča u Kostolcu:
"Novinari, šteta što niste došli na trening. Prisustvovali biste istorijskoj sceni, jer je Nenadić radio oporavak!"

Istina, Nenadić je mizerno plaćen Radničkom (3.000 evra), što će biti i dobra pokrivalica ako bivši štoper Smedereva Roberts Omega ne uspe na Marakani. On tokom staža u Srbiji nije važio, ni za ovdašnje uslove, za top defanzivca. Ali bilo je dovoljno da u prolećnom duelu između Smedereva i Zvezde odigra iznad svojih mogućnosti i da se neko od odgovornih s Marakane zaljubi u njega. Na prvim treninzima Omega nije delovao kao štoper koji može da predstavlja kapitalno pojačanje.

U toj žurbi za brzim rešenjima interesi Zvezde i Partizana su se više puta poklapali. Šuškalo se da Fofanu žele u Ljutice Bogdana, ali nije to bila ni slična histerija kao u trenucima igračkog uzdizanja Branka Pauljevića. A bivši bek Hajduka iz Kule imao je tu naviku da bude inspirisan protiv večitih. Tutnjao je desnom stranom, delovao kao bek iz orbite, dok mu Robert Prosinečki neopreznom izjavom nije podigao cenu.
"To je igrač kojeg baš želim! Vidi se da poseduje sve potrebne karakteristike. Siguran sam da bi se savršeno uklopio u naš sistem", rekao je posle meča s kulskim Hajdukom Robert Prosinečki.

Partizan je posle te izjave podigao ponudu, istresao 500.000 evra, a zauzvrat gotovo da nije dobio ništa. Prošle sezone Pauljević nije mogao da se izbori za status prvotimca ni pored neubedljivog Miljkovića, pa je prosleđen na pozajmicu u Radnički iz Niša.

Možda sve napisano ne bi bilo čudno da se ovog leta u Ljutice Bogdana pozvani i nepozvani nisu bavili prelaznim rokom, predlagali rešenja i sugerisali čelnicima ko treba da dođe, odnosno da se Partizan ne hvali sjajnim kontaktima i još boljom skauting službom. Sve se na kraju, ipak, svodi na tezu "pobedi nas, pa ćemo te dovesti"...

Svaka sličnost sa postulatima poslovanja Silvija Berluskonija je sasvim slučajna.

KAD NEĆE ZVEZDA...

Partizan je, ako ništa drugo, igrače s kojima se upoznao tokom evropskih mečeva ekspresno dovodio u svoje redove. Pre Fofane desio se slučaj Kamare, dok se u Crvenoj zvezdi sve završavalo na jalovim pokušajima.

Posle poraza od Dinama iz Tbilisija 2009. bivši predsednik Vladan Lukić otvorenih usta je pričao o kvalitetima Georgija Merebašvilija. Gruzin je vezivao u čvor veziste crveno–belih, što je bio dovoljan signal Lukiću da krene u lov na njega.
"Hteli smo ga, ali mnogo je da damo 200.000 evra", kratko je poručio Lukić.

Ono što nije Zvezda, uradila je Vojvodina u kojoj je Merebašvili ostavio solidan utisak. Godinu dana kasnije propali su pokušaji sa štoperom Kornelom Salatom i vezistom Mariom Božićem iz Slovana.

PARTIZAN

Medo Kamara           (Helsinki)
Ismael Fofana            (Širak)
Branko Pauljević       (Hajduk Kula)
Milan Perić     (Hajduk Kula)
Vladimir Jovančić      (Rad)

ZVEZDA

Ifeani Onjilo  (Javor)
Roberts Omega   (Smederevo)
Filip Kasalica  (Sloboda)
Nikola Maksimović    (Sloboda)
Marko Mirić   (Spartak)
Ljubo Nenadić      (Radnički 1923)

NEOSTVARENE ZVEZDINE ŽELJE

Georgi Merebašvili   (Dinamo Tbilisi)
Kornel Salata (Slovan)
Mario Božić  (Slovan)

Piše: Darjan Nedeljković
([email protected])