SRPSKI SINOVI: Marko Čančar - Srbin sa Akademije fudbala

Momak o kome vam danas pišemo rođen je 12. decembra 1995. u Novom Sadu, ali je prve fudbalske korake napravio u Engleskoj, gde je njegov otac Aleksandar završio golmansku karijeru kao član Lejton Orijenta. Prvi klub Čančara juniora bio je Harold Hil, da bi posle dve godine treniranja njegov talenat među stativama postao toliko očigledan, da su ga u svoje redove pozvali skauti Čelsija.

"Posle šest nedelja treniranja s Plavcima morao sam da odustanem, na moju veliku žalost. Putovanje automobilom, svakog dana po sedamdeset milja, bilo je prenaporno i za moje roditelje i za mene, tako da sam morao da sačekam poziv drugog velikog kluba", priča Marko Čančar za MOZZART Sport.

Na novu priliku nije dugo čekao, jer se iste godine desetogodišnjem dečaku i njegovim roditeljima javio Vest Hem (omladinska škola nosi naziv „Akademija fudbala“), sa ponudom za ugovor o stipendiranju. Daljina nije bila prepreka, tako da se na akademiji popularnih Čekićara zadržao do 2010. godine. Punih pet sezona trajalo je školovanje u Vest Hemu, a onda se pre četiri godine ukazala prilika da brani gol Kristal Palasa.

"U Palasu sam branio dve godine, sve dok me moj trener iz Vest Hema 2012. godine nije pozvao da se vratim. Nisam mnogo razmišljao, iako su se u međuvremenu pojavile i neke druge opcije. Vest Hem osećam kao svoj klub, tu i danas treniram, a branim u Biliriki Taunu u kojem moj otac ima funkciju trenera golmana.

Čančar kaže da su mu najveći plusevi brzina i tehnika, igra nogom, ali i iskustvo koje je prikupio igrajući protiv vršnjaka iz Arsenala, Totenhema, Liverpula i ostalih velikih engleskih ekipa.

"Ne bojim se greške, iako ih gledaoci najlakše uočavaju kod golmana. Pokušavam da ih ispravim radom i razgovorima s trenerom, da učim na njima. Dosta korisnih saveta dobijam i od oca. Da nije bilo njega sigurno nikad ne bih stao na gol. On je najzaslužniji što sam danas na pragu profesionalnog bavljenja fudbalom, jer mi je uz velika odricanja pomagao u treninzima, prenosio znanje, bio uporan tokom svih ovih 10 godina mog treniranja i školovanja. Mislim da sam došao do trenutka kada je, uz naporan rad, potrebno imati i malo sreće da bi se došlo do dresa sa brojem jedan u nekom velikom klubu. To je svima cilj kada počnu da se bave fudbalom, pa i meni. Razmišljam i da upišem fakultet, jer sam završio koledž, ali fudbal ima prednost".

Mundijal u Brazilu je afirmisao nekoliko sjajnih golmana iz latinoameričkih ekipa, a Čančaru je poslužio da se još jednom uveri u tačnost očevih reči.

"Golmani su danas centralne figure na terenu. Moj otac je oduvek govorio da postoji 100 razloga što baš mi imamo broj jedan na leđima, a sad počinjem da shvatam šta je mislio kada je to rekao. U Engleskoj se nedovoljno dobro radi sa mladim golmanima. Treneri su staromodni, treninzi jednolični i svi traže golmana sa 15 ili 16 godina od dva metra. Drugi problem je broj golmana u timu, jer ih mnogo dolazi na probe, tako da se minutaža na mečevima deli između njih četvorice, pa čak i petorice, što je premalo da bi se treniralo i napredovalo".

OTAC I TRENER I SKAUT

Aleksandar Čančar, Markov otac, počeo je karijeru u Osijeku, odakle se 1988. preselio u Crvenu zvezdu. Kasnije je od 1991. igrao za Nirnberg, pa na Kipru, u Pelisteru i Spartaku, da bi se 1999. godine preselio na Ostrvo, u Dag end Red. U sezoni 2002/2003. ostavio je fudbal zbog srčanih problema i posvetio se trenerskom poslu u Engleskoj.

Uporedo sa svojom golmanskom školom Aleksandar Čančar radi u stručnom stabu Biliriki Tauna i kao skaut Čarlton Atletika.

HOLENDER NA CENI

„Srpski sin“ Filip Holender nastavio je sa odličnim igrama u dresu mađarskog Honveda i u novoj sezoni. Mladi Kragujevčanin se istakao kao strelac prvog gola protiv Dunajvaroša, ali je i u nastavku meča briljirao i bio najzaslužniji za ubedljivu pobedu - 3:0. Mađarska štampa nagađa da bi Holender u narednih mesec dana mogao da promeni sredinu, jer se upravi Honveda javljaju zainteresovani klubovi iz najjačih evropskih liga.