Srpski sinovi: Saveti komšije Kristijana Ronalda

Luka Jovanović rođen je 24. aprila 1999. godine u gradu Funšalu, na ostrvu Madeira, gde je njegov otac Predrag po odlasku iz srpskog fudbala započeo inostranu i završio igračku karijeru.

Luka je gledajući očeve poslednje zvanične mečeve u kopačkama poželeo i sam da izađe na teren i sa svega pet godina započne fudbalsko školovanje u Nacionalu. Podrška roditelja mu nije nedostajala, a nije teško ni pretpostaviti od koga su dolazili najbolji saveti.
"Fudbal za mene nije bio samo igra. Moji prvi snovi bili su vezani za loptu, a od trenutka kada sam video prve utakmice Crvene zvezde i minhenskog Bajerna, poželeo sam da budem fudbaler kad porastem. Tata me je najviše naučio, jer je bio igrač. Od njega i danas dobijam najviše saveta", priča za MOZZART Sport Luka Jokanović.

Narod kaže da "iver ne pada daleko od klade", pa zato ne čudi što mladi Srbin sa ostrva Madeira igra na poziciji zadnjeg veznog i dominira stasom (184 centimetra visine), baš kao i njegov otac početkom devedesetih prošlog veka u dresu Zemuna. O igračkim kvalitetima dovoljno govori podatak da već odavno igra sa dve godine starijima od sebe, a tokom ove sezone dva puta je nastupio i za U19.
"Mislim da sam dobar fudbaler, ali moram još dosta toga da naučim. Najčešće igram na mestu defanzivnog veznog igrača, ponekad sam i štoper. Ako bih mogao da biram šta bih najradije igrao, bila bi to sredina terena, jer volim da mi lopta bude češće u nogama i da aktivno učestvujem u stvaranju igre. Želeo bih da budem kao Nemanja Matić koji je za mene najbolji zadnji vezni na svetu".

Luka sa velikom strašću prati utakmice našeg domaćeg šampionata i reprezentacije Srbije. Zvezda mu je, naravno, na prvom mestu.
"Volim navijače Zvezde. Nikada se ne predaju, uvek su uz tim, čak i kada smo šest godina bili bez titule. Konačno smo je osvojili, bio sam veoma srećan. Pratim i navijam za Srbiju, a dres Orlova je moj san. Ipak sam ja Srbin, iako sam rođen u Portugaliji. Kroz moje vene teče srpska krv".

Inače, preko mame, Nemice Anke, kod Luke postoji uticaj germanskog gena. To je najveći razlog što je na Mundijalu u Brazilu, na meču Nemačka - Portugalija, navijao za Pancere, iako je mogao da se opredeli i drugačije, pa čak i neutralno - za srpskog sudiju Milorada Mažića.
"Ne volim Pepea!", bio je kratak komentar Jokanovića na ubedljivu pobedu Manšafta protiv portugalskog Selekaa.

Štoper Reala mu nije na listi omiljenih igrača, ali zato jeste Kristijano Ronaldo koji je kao i on rođen u Funšalu. Zahvaljujući poznanstvu oca bio je u prilici da upozna svetskog superstara, popriča sa njim, pa čak i da igra fudbal.
"Moj otac je završavao karijeru, a Kristijano je tek počeo da igra kada su se njih dvojica upoznali. Još tada je govorio da će Ronaldo biti veliki igrač i da će napraviti sjajnu karijeru. Njih dvojica razgovaraju kada Ronaldo dođe na Madeiru, a i ja sam imao priliku da ga upoznam. Sećam se da sam se jako postideo pred njim, dok je on pričao o fudbalu, karijeri i bio spreman da mi na sva pitanja odgovori. Rekao mi je da  moram da se fokusiram prvo na školu, pa tek onda da razmišljam o treninzima. Kasnije je sa mnom i još dva dečaka igrao fudbal, a to je san mnogih mojih vršnjaka na planeti. Tada sam shvatio da je i sjajan čovek, a ne samo fudbaler".

OTAC RADIO I U ANGOLI

Predrag Jokanović (46 godina) karijeru je započeo u Zemunu 1985. godine, odakle je kao pozajmljen igrač išao u Spartak i kasnije OFK Kikindu. U Portugaliju je došao 1993, kada je potpisao ugovor sa Uniao Madeirom. Posle dve godine narednih šest sezona igrao je za Maritimo i na kraju još dve za Nacional.  Trenersku karijeru je započeo u Nacionalu, vodio je i Uniao Madeiru, a radio je i u Angoli.